Kvisko, Skočko, Tobi...

Dugovečnost i popularnost nekoliko domaćih kvizova donekle osporavaju tvrdnju iz (inače ohrabrujuće) reklame za „Kviskoteku“ da je znanje p o n o v o u modi. Ali kad se pogleda programski raspored za udarne večernje sate na početku udarnih vikend dana na vodećim TV kanalima, zaista se može zaključiti da TV potrošači pojačano uvažavaju znanje i one koji ga poseduju, a da TV proizvođači slede takvu naklonost i trude se da tražnju što bolje zadovolje. Pa je tako petak postao idealno vreme za mozganje – uz igru i zanimaciju koje se u kvizu podrazumevaju.

Veče (kao i svako drugo tokom sedmice!) počinje „Slagalicom“(RTS). Nastavlja se, odnedavno, „Kviskotekom“ (TV Foks), sledi „Visoki napon“ (RTS). A sutradan pre podne, iako su i uz prethodne naslove starija školska deca mogla lepo da se zabave, deca dobijaju svoj omiljeni „Muzički tobogan“.

Sve ovo su kvizovi znanja, dakle oni u kojima se potvrđuje jedna takođe visprena opaska o znanju kao imanju. Da bi neko tu osvojio nagradu, pre svega mora da bude dobro opšteobrazovan, pa tek onda spretan, brz, usredsređen, strpljiv... A da bi takvi kvizovi bili rado gledani, potrebno je da sadržaj bude pristupačan prosečnoj publici, da pravila takmičenja budu jasna ne mnogo komplikovana, a postavljena pitanja i zadaci razumljivi, da gledaoci iz uloge posmatrača što češće mogu da se nađu u poziciji igrača. U opšta svojstva uspešnog kviza spadaju svakako prijatni, ljubazni i podsticajni voditelji, prepoznatljive maskote, igre za kolektivno igranje, funkcionalna elektronska podrška i oprema.

 I u novoj, beogradskoj verziji licencna zagrebačka „Kviskoteka“ zadržala je najatraktivnije stare discipline „detekciju“ i „asocijacije“ i izazovan spoj znanja i veština koji je davno smislio Lazo Goluža, a domaćinski podržavao Oliver Mlakar. Ovde je za voditelja dobila Aleksandra Matića za koga se zasad može primetiti da pojavom, stavom, stilom rada prija i takmičarima i publici. Problematična je jedino previše bleštava i šarena scenografija, ne uvek pogodna da se dobro vidi ili pročita ono što treba.

Naprotiv, stari, dobri „Muzički tobogan“ osvežio se vizuelno u skladu sa svojim veselim, razigranim i raspevanim sadržajem. Doajeni Minja Subota i Jovan Adamov znali su da im animirani junak Tobi neće biti opasna konkurencija, već stvarni drug i pomagač u poslu. Valjanost osnovne zamisli i svrsishodnost dodatih novina napravili su od „Tobogana“ brend o čijem bi izvozu moglo ozbiljno da se razmišlja. Kao, uostalom, i o „Visokom naponu“ kao originalnom „patentu“ RTS-a.

Što se čuvene „Slagalice“ tiče, dok joj je Milke Canić – čini se da ne treba ništa da menja. I posle petnaest godina poklonici se neprestano umnožavaju. Pa ipak, najavljene promene neće biti na odmet ukoliko emisija dobije malo glamura, koji trenutak za predah i opuštanje i u studiju i pred ekranom, a možda i oživljenog Skočka kao deo celine. Pa da i Kvisko i Tobi steknu društvo, a učesnici i ljubitelji kvizova još jednog ljupkog TV junaka, simpatičnu malu TV mudricu.