Kako smo od Svetog Nikole došli do Deda Mraza

Marketinške agencije od svojih početaka dovijaju se kako će na najbolji način plasirati proizvod. Osmišljena kampanja treba da bude pamtljiva i da dugo ostane u sećanju konzumera, odnosno da izvrši što veći uticaj na tržište. Jedna od kampanja koja je imala najvećeg uspeha u svetu jeste ona koja je iznedrila Deda Mraza. O dobroćudnom čikici sa Severnog pola koji svake godine deci donosi poklone iznegovana je čitava legenda sa dosta likova oko glavnog junaka. Snimljeno je mnoštvo filmova i napisano dosta priča, a deca širom sveta veruju da će im na praznik u ponoć on stvarno doneti darove.

Smatra se da je “krivac” za globalnu popularizaciju Deda Mraza kompanija “Koka-kola”, koja od 1931. u vreme praznika koristi reklame sa slikom dekice u crvenom odelu koji pije njen napitak. I druge kompanije najrazličitijih proizvodnih i uslužnih ponuda koriste ovaj lik u promotivne svrhe, ali je popularnost koka-kole toliko velika da je najviše podstakla i popularnost Deda Mraza.

Sveti Nikola pomagao anonimno

Međutim, lik Deda Mraza izgrađen je na osnovu Svetog Nikole. Ovaj svetitelj je rođen 280. godine u Patari. Još kao dečak ostao je bez roditelja, ali je nasledio veliko bogatstvo. Vrlo brzo je shvatio da to bogatstvo želi da podeli sa drugima i postao je poznat kao darežljiv i human. 

Na sajtu Arhiva SPC može se naći:

“Malo je poznato da je Nikola pomagajući ljudima u nevolji želio da ostane anoniman, te je novac stavljao u odevne predmete ljudi, tako kada bi oni pronašavši novac bivali iznenađeni. Jedna od legendi govori o tome. Naime u gradu Miru živeo je jedan siroti čovek koji je imao tri prelepe ćerke, ali ih nije mogao udati, pošto za miraz nije novca imao. O njemu je nekako saznao Nikole, pa je jednu noć posetio čoveka i pored ćerkinog mu uzglavlja ostavio čarapu punu zlatnika. Kada su se probudili, porodica je bila iznenađena, a grešni otac je odmah krenuo da udaje svoju prvu ćerku. Nikola je ovo ponovio i za preostale dve, a kada je otac ćeri saznao ko je bio taj dobrotvor, otišao je do Nikole da mu se duboko zahvali. Nikola je kao i uvek do tada bio skroman te blagosilja domaćina. Iz ove legende je kasnije proizašla legenda o Svetom Klausu (Deda Mrazu), koji bi uoči Božića ostavljao u čarapi na ognjištu poklone djeci.”

Širenje komunističke ideje

Pre Drugog svetskog rata srpska deca su verovala da im poklone za Božić donosi Sveti Nikola. Međutim, posle rata, sa širenjem komunističke ideje o štetnosti religije, u tadašnjoj Jugoslaviji je Sveti Nikola postao nepoželjan i zamenila ga je komunističko-socijalistička figura Deda Mraz, koji više nije dolazio za Božić već za Novu godinu.