Kuran i Biblija ne diskriminišu ženu, već njihovi interpretatori

Žene na Balkanu danas proživljavaju pravu proletersku emancipaciju i ako ne dođe do preraspodele obaveza u privatnoj sferi u narednih dvadesetak godina „popucaće” po svim šavovima. Ovako razmišlja dr Zilka Spahić-Šiljak, islamski teolog i borac za rodnu ravnopravnost iz Sarajeva.

Autorka studije „Žene, religija, politika”, kojom je doktorirala na Interdisciplinarnim rodnim studijama na Univerzitetu u Novom Sadu, objašnjava da žena ne može graditi karijeru ili biti uspešni političar ako muškarac ne preuzme deo obaveza koje su tradicionalno na ovim prostorima pripadale „nežnijem polu”.

Radeći na knjizi o položaju žena u privatnoj i javnoj sferi u Bosni i Hercegovini, Zilka Spahić-Šiljak je tokom tri godine obišla 20 sela i gradova i dokazala svoju početnu tezu. Vernici sve tri religije (muslimani, pravoslavci i katolici) imaju gotovo istovetan odnos prema ženi – mesto joj je u kući, a najvažniji zadatak da rađa i odgaja decu.

„Zanimljivo je da su najobrazovaniji, ali i najmanje obrazovani vernici protiv učešća žena u javnom životu. Takvi stavovi su rezultat, pre svega, uticaja patrijarhalne interpretacije svetih tekstova Biblije i Kurana, ali i običajnog prava i tradicije”, kaže ovaj borac za ženska prava u Bosni i Hercegovini, koja je završila Husrabegovu medresu i studirala na islamskim i pravnim studijama u Sarajevu.

Zilka Spahić-Šiljak nije saglasna sa stavom reis-ul-uleme Mustafe Cerića da žena najbolje može da se ostvari u islamu: „Ne slažem se sa tom ocenom. Svi sveti spisi, sami po sebi, ne diskriminišu ženu, ali problem nastaje u interpretaciji. Sva tumačenja su kreirali muškarci. Zato ne mogu da tvrdim da je žena najbolje ostvarena u judaizmu, hrišćanstvu ili islamu. Mislim da svaka religijska tradicija nudi okvir u kojem se može graditi ravnopravnost između žene i muškarca.”

Da li je položaj žene u BiH sada bolji nego što je bio u socijalizmu?

Formalnopravno da, ali suštinski nije. Dobili smo odličnu regulativu, zakon o ravnopravnosti polova i druge prateće zakone, ali se oni ne primenjuju u praksi. U vreme socijalizma politička participacija žena bila je između 18 i 24 odsto. Sada je učešće žena u javnom životu u celom regionu ispod 18 odsto. A početkom devedesetih godina prošlog veka, kada su nacionalne elite sa svojim ideologijama došle na vlast, učešće žena u političkoj sferi palo je na dva do četiri odsto.

Gde su žene zakinute?

Zakon o imovinskim pravima kada su u pitanju žene gotovo da se ne primenjuje, osim u većim gradovima. To znači da žene još ne nasleđuju imovinu ravnopravno sa muškarcima. Sva tri religijska sistema u praksi povodom tog pitanja imaju sličan stav. Kada sam uporedila svoja saznanja sa podacima jedne studije koju je 1938. godine uradila Vera Elih, iz Zagreba, videla sam da se podaci za ruralna područja poklapaju.

Šta više određuje sadašnji položaj žene u javnom životu – religija ili običajno pravo?

Imai jednog i drugog uticaja, ali su etnonacionalne ideologijeuveliko doprinele da se redefiniše položaj žene u javnom životu. Etnonacionalne elite su iskoristile religiju za potrebe dnevne politike. Tako da je počeo da se zagovara odnos između polova koji smo imali pre 100 ili 200 godina. Time su pokušali da ponište i onaj napredak napravljen u socijalističkom periodu.

Kako su na vaše istraživanje reagovale crkve i verske zajednice?

Uglavnom su ignorisali rezultate do kojih sam došla. Crkve i verske zajednice ne žele da razgovaraju o rodnoj ravnopravnosti, jednostavno misle da ako se ne razgovara o tom problemu da će se sve brzo zaboraviti.

Znači na verskim vođama je odgovornost da se promeni odnos prema ženama?

Za početak trebalo bi da otvore vrata za dijalog o ovoj temi, ali je neophodna i interpretacija postojećeg religijskog nasleđa.

Milenko Pešić

----------------------------------------------

O „Dragulju iz Medine”

„Čula sam za knjigu ’Dragulj iz Medine’, mada je nisam čitala, tako da ne mogu nešto bliže da kažem. Principijelno mislim da ne treba pisati hvalospeve, ali nisam ni za kritiku koja nije konstruktivna. Mnoge žene u islamu isprovocirane ličnim iskustvom žele da upozore na ideološku funkciju religije u nekim zemljama. Zato su meni draže knjige Asre Nimani i još nekih ženskih autora, koje jesu vernice, ali koje se kritički osvrću na ideološku zloupotrebu religije u dnevnopolitičke svrhe”, kaže Zilka Spahić-Šiljak o knjizi američke spisateljice Šeri Džons koja je uznemirila muslimanske vernike.