Nijanse su bogatstvo svakog scenskog izraza

Opasna je usamljenost onda kada u sopstvenom životu zapneš. Izgubiš se u toj magli. Nejasan je, ali intenzivan prostor nesnađenosti, gde te izjeda nemogućnost da načiniš korak napred. Posle čitanja romana „Sve dobre barbike”, poželela sam da niko nikad ne bude sam u takvom trenutku. Ovo je roman koji ume da bude tu za čitaoca.

Mlada glumica Aleksandrom Arizanović ovako je za „Politiku” najavila svoju novu predstavu „Sve dobre barbike” po istoimenom romanu Katarine Mitrović u režiji Đorđa Nešovića u kojoj tumači lik Vanje. Premijera je večeras od 20 sati na matičnoj sceni u beogradskoj Hartefakt kući. Dramatizaciju i adaptaciju teksta uradila je Isidora Milosavljević.

– Na mom noćnom stočiću trenutno „sede” dve barbike. Jedna potpuno gola i ćelava: vremenom potamnelo plastično telo sa rupicama na temenu umesto kose. Ima par mrlja od crvenog laka, baš ispod popucalih kolena. Druga je savršena, čistog tela, moderno odevena, koja ne samo da ima dugačku, svilenu, ljubičastu kosu, već i podignute žute cvetne naočare što joj kosu sklanjaju s pravilno našminkanog lica. Brutalna iskrenost Katarine Mitrović me podseća da,, želeći da ispunim očekivanja društva, umem da zapnem između neadekvatnosti i neuklopivosti prve barbike i nedostižnosti savršenstva druge – priča Aleksandra Arizanović koja je nedavno, na 17. po redu Festivalu pobednika festivala u Rakovici jednoglasnom odlukom žirija osvojila nagradu za najboljeg glumca/glumicu: za ulogu Ja u predstavi „Fleke” Tijane Grumić, u režiji Juga Đorđevića u izvođenju Kraljevačkog pozorišta, kao i za tumačenje Hane u predstavi „Režim ljubavi” prema tekstu Tanje Šljivar, u režiji Snežane Trišić u produkciji Kruševačkog pozorišta. Iznenadila nas je snagom transformacije, glumačkim darom, ali i neposrednošću.

Ova lepa Kraljevčanka, koja i danas živi i radi u rodnom gradu, završili je master akademske studije glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Borisa Isakovića. Njena umetnička linija tekla je bez zastoja, podstaknuta radoznalošću i autentičnijim izrazom. Vremenom se glumačkoj praksi pridružila plesna, a zatim i praksa rada na scenskom pokretu.

– Kraljevačko pozorište je moja kuća, tamo sam najviše istraživala, otkrivala, stvarala, pokušavala i grešila, prešla najveći broj kilometara na daskama. Zahvalna sam što mi se prostor za kreaciju otvorio i u pozorištima Beograda, Kruševca, Novog Sada, Subotice, Novog Pazara, Niša i Čačka – kaže Aleksandra Arizanović uz komentar:

– Verujem da na svet dolazimo da bi naša duša, kroz životna iskustva, evoluirala. Bavljenje glumom je večna zainteresovanost za čoveka i život. Zahteva od mene radoznalost duha, umeće davanja, širenje kapaciteta za doživljaj života i strpljivu postojanost u traženju odgovora i osvetljavanju istine. Najpre sam poznavala samo intuitivni osećaj, a sada me i svest o svemu ovome navodi da se bavim glumom.

Predstava „Sve dobre barbike” prati mladu, beskompromisnu devojku koja se vraća u rodni grad pred svoj trideseti rođendan nespremna da bilo kome prizna vlastiti neuspeh i razloge povratka, ali će kroz intenzivne susrete sa porodicom i prijateljima biti prinuđena ne samo da se suoči s tom ranom, nego i s brojnim ranama iz detinjstva. U glumačkoj ekipi uz Aleksandru Arizanović su i Julija Petković i Nevena Kočović.

– U taj tren života moje junakinje Vanje slilo se pregršt teških izazova s kojima se danas susrećemo i poistovećujemo. Ona jeste zapela. Klacka se između toga da sebi oduzme ili da život. Ipak, u svoj toj nestabilnosti, krhkosti i nesnađenosti Vanja živi. Duboko sam dirnuta njenim neodustajanjem. Predstava je još u nastajanju i radovalo bi me kad bismo uspeli u težnji da publika bude utešena, zagrljena, ohrabrena i inspirisana životnom silom koja ovim romanom teče – veli naša sagovornica.

Kroz susrete s porodicom, prijateljima s kojima je Vanja izgubila kontakt i uspomenama iz detinjstva otvaraju se bolna sećanja na važne trenutke tokom odrastanja. Kakav je Vanjin unutrašnji svet, Aleksandra Arizanović objašnjava:

– Vanja je umetnica na prelazu iz dvadesetih u tridesete, koja pati od depresije, a po standardima društva nije uspela da se ostvari u životu. Njen unutrašnji svet predstavlja izobilje sete, priča, susreta, zapažanja i pitanja na koja treba pronaći odgovore. Njen beskrajno interesantan način „obrade podataka” iz iskustava, detalji koje primećuje i veze što ih pravi između delića lepe i bolne prošlosti, izazovne sadašnjosti i zastrašujuće budućnosti, čine da promišljam o životu svake individue kao o bogatom, višeslojnom kolažu, umetničkom delu. Vanja je za mene heroina i živi dokaz da umetnik stvaranjem sebi može da pomogne. Divim se njenoj sposobnosti da se samoj sebi smeje.

Roman „Sve dobre barbike” govori o depresiji, osujećenosti, strahu i daje podstrek da se nastavi dalje sa sopstvenim psihičkim borbama. Koliko je teško iznijansirati ove slojeve?

– Sopstvenu slojevitost poznajem dobrano, al’ i nju još upoznajem. Stoga osećam veliku odgovornost da se pošteno bavim Vanjinom kompleksnom istinom i da ne prestanem s pokušajima da joj se približim. Nijanse su bogatstvo svakog scenskog izraza, do njih dolazim nakon duže uronjenosti u sadržaj. Priznajem da je izazovno i da sam dalje na putu osvajanja ovog materijala – tvrdi Aleksandra Arizanović.