Zakon tera u privatizaciju

Svetska ekonomska kriza prolongiraće privatizaciju preostalih društvenih preduzeća u Srbiji. Interesovanje investitora, bilo onih domaćih ili stranih, za ponuđene firme nije veliko, pa zbog toga preduzeća koja iz prvog puta nisu dobila vlasnika, ni na aukciji, ni na tenderu, moraju na ponovnu prodaju.

Reprizno traženje vlasnika, međutim, podrazumeva nižu cenu.

U poslednjih pola godine bilo je više neuspešnih nego pozitivnih primera tenderskih prodaja. Agencija za privatizaciju pre neki dan saopštila je da ni drugi tender za IMT nije uspeo, zainteresovanih nije bilo ni za spoljnotrgovinsku kuću „Progres”, aranđelovački „Elektroporcelan”, a i prodaja Jata, koji je bio perjanica najavljene privatizacije javnih preduzeća, ostavljena je za neka bolja vremena.

Zakonski rok za okončanje procesa privatizacije društvenog sektora je kraj ove godine. Međutim, to ne znači da ćemo se u tom roku i oprostiti od ovog vida vlasništva. Sva neprodata preduzeća s društvenim kapitalom moraju da započnu ovaj proces do tog roka, u protivnom – sleduje im likvidacija. Preduzeća koja su započela privatizaciju, novog vlasnika će, sva je prilika, tražiti i tokom naredne godine. Iz iskustva dosadašnjeg toka privatizacije, možda i duže.

Sada, na kraju privatizacije, ne mogu se očekivati neki veći iznosi za ponuđena preduzeća, pa ni veći budžetski prihodi od prodaje. Među neprodatima nema dobrih firmi. Eventualno nekoliko zvučnih imena socijalističke privrede s nekretninama na dobrim lokacijama. Upravo zbog toga što je već izvesno da aktuelna svetska kriza obara cenu neprodatih preduzeća, u javnosti se ovih dana postavlja pitanje da li preostala privatizacija može da zastane. I to do trenutka koji se ne bi kvalifikovao kao rasprodaja društvene svojine. Drugim rečima, ukoliko će se u slučaju Jata čekati boljitak u svetskim ekonomskim prilikama, zašto taj argument ne bi mogao da se primeni i na preduzeća s, konkretno, velikom imovinom, koja su sada u situaciji da budu prodata za male pare?

U Ministarstvu ekonomije kažu da neće biti odlaganja završetka privatizacije.

– Nema razloga da se razmatra pitanje odlaganja. Zakon predviđa da javni poziv za sva preostala društvena preduzeća za koja još nije započet proces privatizacije bude objavljen do 31. decembra 2008. godine. U cilju uspešnog završetka privatizacije, a uzimajući u obzir globalnu finansijsku krizu, Ministarstvo ekonomije je pokrenulo inicijativu, a vlada je usvojila, da u tenderskim privatizacijama i privatizacijama putem prodaje imovine iz restrukturisanja kupcima omogućimo prodaju na rate. Kupac, uz odgovarajuće garancije, ima mogućnost da 30 odsto cene plati odmah, a ostalih 70 odsto na pet jednakih godišnjih rata. To je jedan od načina kako da se amortizuju posledice finansijske krize, kaoidaseprocesprivatizacijesprovedeuspešnouzakonskipredviđenomroku – kažu u Ministarstvu ekonomije.

Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja u Institutu društvenih nauka, kaže da privatizacija mora da se okonča. Po njegovim rečima, privatizacija se ne sprovodi da bi se ostvarili prihodi, već da bi se našao dobar vlasnik i da bi ona postala ekonomski efikasna. Naš sagovornik kaže da ni u jednoj zemlji tranzicije ti prihodi nisu bili nešto što ih je usrećilo. Cela Rusija, na primer, inkasirala je od privatizacije deset milijardi dolara. Važno je posao završiti javno i transparentno. Svaka roba ima svog kupca.

– Ne znamo koliko će aktuelna kriza da traje, možda pet godina. Pa zar pet godina da čekamo da se završi privatizacija? Šta će u međuvremenu biti s tim preduzećima, ona će propasti pet puta. Najveća korupcija je u društvenim preduzećima koja su u privatizaciji godinama. Tu se dešava takozvana spontana privatizacija, jer direktor i menadžment sklapaju štetne ugovore. To je esencija korupcije – objašnjava Šuković.

Ovaj stručnjak podseća da se ovaj proces kod nas sprovodi punih 20 godina, a da još nije okončan. Prvi zakon o privatizaciji, onaj Ante Markovića o društvenom kapitalu, donet je 1988. godine.

Sami smo krivi što smo došli u ovu situaciju. Kad se nešto odugovlači, uvek postoji rizik da se upadne u neku nepovoljnu poziciju. Sem toga, ukoliko toliko odlažemo ovu privatizaciju, koliko ćemo tek odlagati privatizaciju javnih preduzeća? Po toj logici, ona bi trebalo da traje decenijama. Prekomerna javna potrošnja dobrim delom je rezultat neefikasnog javnog sektora – kaže Šuković.