Bilion i po dolara u rezervi

Komunistička Kina galopira u kapitalizmu: ovog meseca u deviznim rezervama premašila je vrtoglavu sumu od bilion i po dolara, tačnije 1.510 milijardi dolara, i danas ima veću uštedu u stranoj valuti nego ijedna zemlja u istoriji.

Kineske rezerve od preko bilion i po dolara čine, prema proceni hongkonških bankara, 22 odsto svetskih deviznih rezervi. One su rezultat stalno uvećanog izvoza, koji znatno premašuje uvoz, i neprekidnog priliva stranih investicija – u proseku 60 milijardi dolara godišnje – u kinesku privredu.

Devizne rezerve Kine rastu, prosečno, po 19 milijardi dolara mesečno. Ako se ovakav trend nastavi Kina će najkasnije za tri godine imati devizne rezerve od dva biliona dolara, procenjuju stručnjaci.

Zašto baš dolari? Kineska valuta juan razvila se iz američkog srebrnog dolara koji je u Kinu stigao preko američkih trgovaca. Dolari su menjani za zlato, svilu, porcelan i čaj. Tako je juan (na kineskom – okrugli novac) postao zvanična valuta uprkos činjenici da su Kinezi imali kovani novac još u šestom veku pre nove ere.  

Kineski privredni rast ipak se usporio u poslednjem tromesečju na devet odsto, u odnosu na 11,9 procenata u istom razdoblju prošle godine. To je navelo Peking da početkom ovog meseca pokrene zamašni stimulativni paket za podsticaj rasta kroz nova ulaganja u infrastrukturu, smanjenje poreza i pomoć siromašnima.

Rast izvoza i industrijske proizvodnje posrnuo je zbog pada svetske tražnje za kineskom robom, što je alarmiralo vlast u Pekingu zbog povećanja opasnosti od otpuštanja radnika i mogućih socijalnih nereda.

Masivni potrošački paket kineske vlade, koji treba da uveća domaću tražnju, dobra je vest i treba da olakša izlazak svetske privrede iz finansijske krize, ocenio je direktor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Dominik Stros Kan. On je podsetio da MMF već dugo smatra da bi Kina svoj ekonomski rast, zasnovan prvenstveno na velikom skoku izvoza, trebalo da podstakne i jačanjem unutrašnje tražnje.

Kineska vlada je, prema izveštaju agencije Sinhua, odobrila masivni finansijski paket investicija namenjenih privredi zemlje, u ukupnom iznosu od četiri biliona juana (oko 586 milijardi dolara), do 2010. godine.

Investicije, pre svega, treba da budu usmerene u infrastrukturu, druge ključne sektore kineske ekonomije i socijalna davanja, a sastavni deo tog finansijskog plana jeste i povećanje pozajmica malim i srednjim preduzećima.

Kineska vlada je, takođe, potvrdila i dugo očekivanu reformu obračuna poreza na dodatu vrednost (PDV) kojom će biti smanjeno poresko opterećenje kineskih firmi za 120 milijardi juana, odnosno 17,6 milijardi dolara godišnje.

Ekonomisti su revidirali prognoze privrednog rasta Kine za ovu godinu na devet procenata, što je, ipak, najbrži privredni rast u poređenju sa drugim velikim svetskim ekonomijama.

Suficit kineskog budžeta u prvom polugodištu 2008. premašio je 170 milijardi dolara. Tempo rasta prihoda od poreza, međutim, naglo pada jer je i kineska privreda suočena sa posledicama svetske finansijske krize, ukazuju eksperti.

Kineski premijer Ven Đibao izjavio je da njegova zemlja najviše može pomoći prevazilaženju tekuće globalne finansijske krize ukoliko održi visok rast i ukupnu stabilnost vlastite privrede.

Ven je rekao da optimistički gleda na rešavanje svih tekućih problema u kineskoj privredi do kojih je došlo prvenstveno zbog značajnog usporavanja rasta američke i globalne ekonomije.

Premijer Kine ukazao je da će njegova zemlja vođenjem izbalansirane ekonomske politike nastojati da prevlada posledice najveće globalne privredne krize od vremena Velike depresije, početkom treće decenije prošlog veka.

Predstavnik za štampu Kineskog statističkog biroa Li Sija izjavio je prošle nedelje da su posledice međunarodne finansijske krize mnogo veće nego što je kineska vlada očekivala. „Kina je sve otvorenija prema spoljnom svetu i kineska privreda je sve povezanija sa svetskom privredom. Zbog toga je i Kina počela da oseća posledice globalne finansijske krize”, ukazao je Li.

I mada bi zapadne zemlje bile presrećne kada bi mogle da se pohvale privrednim rastom od devet procenata, kineske vlasti ne kriju zabrinutost, s obzirom na to da je stopa rasta najniža u proteklih pet godina.

Uprkos usporavanju rasta, prognoze za kinesku privredu i nisu loše, rekao je Džastin Jifu Lin, glavni ekonomista Svetske banke. Ovaj kineski ekonomski ekspert smatra da bi privreda Kine mogla da odoli udarima globalne finansijske krize. „Sve dok Kina održava socio-političku stabilnost i unapređuje svoje tržišne institucije i otvorenost, mislim da ima potencijal da i narednih deset godina beleži rast od oko osam procenata.”

Taj potencijal krije se pre svega u podsticanju samih Kineza da kupuju kinesku robu, smatra Lin. „Kinezi su u stanju da stimulišu domaću tražnju kako bi podstakli rast, umesto da se oslanjaju na izvoz. Tu se, međutim, suočavaju s problemom visoke inflacije, i mislim da su zbog toga do sada oklevali sa podsticanjem domaće tražnje, kroz, na primer, smanjenje kamatnih stopa. Ako, međutim, uspeju da razreše taj problem i da podstaknu tražnju bez rasta inflacije, onda će biti u velikoj meri imuni na tuđe ekonomske nedaće.”

No, to neće ići tako lako. U Pekingu i Šangaju, recimo, ima mnogo bogataša – mnogo je „ferarija” i „poršea” – ali kada zađete u provinciju ulazite u jedan sasvim drugačiji svet. Kina je i dalje zemlja seljaka i sezonskih radnika koji imaju minimalne nadnice.

S druge strane, i nova srednja klasa počela je da oseća krizu. Vrednost deonica na berzama je pala, padaju i cene nekretnina. Automobili i luksuzna roba sve slabije se prodaju jer kineski potrošači stežu kaiš u očekivanju zaoštravanja ekonomskih prilika. Sve u svemu, Kina još dugo neće moći da se oslanja na domaće potrošače, ocenjuju stručnjaci.

Kineski ministar za socijalnu zaštitu Jin Veimin opisao je situaciju kao „ozbiljnu” i upozorio da će „prave razmere negativnih posledica globalne krize tek da se osete”. On je rekao da su protesti „glavna briga njegovog ministarstva” posle izveštaja o nedavnim demonstracijama otpuštenih radnika u nekoliko kineskih gradova. Vlada u Pekingu kaže da će dati finansijsku pomoć kompanijama da ne otpuštaju radnike. I smiruje uzavrele socijalne strasti.

Kina je ipak zabeležila najbrži ekonomski rast u istoriji, koji najduže traje. Od Maove smrti 1979, na svakih devet godina duplirala je nacionalni dohodak. Americi je za to bilo potrebno 50 godina, Britaniji 60, Japanu koji se meteorski razvijao – 35. Taj uspeh Kine neizbežno je promenio svet.

Stručnjaci predviđaju da će Kina već 2025. stići SAD, a za sledećih 25 godina, dakle 2050, njen bruto domaći proizvod (BDP) biće za trećinu veći od američkog. Na sredini ovog veka Kina će imati BDP od blizu 50.000 milijardi dolara (nije štamparska greška), a SAD oko 38.000 milijardi dolara.

Sa svojih bilion i po dolara deviznih rezervi, Peking ističe svoje interese daleko izvan svojih granica. Kina je, doduše, kasno stigla na svetsku scenu. Ali je danas veliki igrač koji samouvereno deli karte. I ne hvali se da vreme Kine tek dolazi.