Kaleidoskop hitova klasične muzike

Ako ste voleli Monserat Kabalje volećete i Tamaru Rađenović, opersku umetnicu čiji glas je u punoj snazi. Vokalnu tehniku sticala od ove dive svetskog renomea, kao i na prestižnoj Kraljevskoj akademiji u Londonu. Duplim, spektakularnim gala koncertom „Novogodišnja čarolija“ Tamara Rađenović sopran, predstaviće se beogradskoj publici ovog vikenda: u subotu, 28. decembra i veče kasnije od 20 sati u Kolarčevoj zadužbini. Njeni susreti sa ovdašnjim poklonicima umetnosti već su postali tradicija i Beograd je, evo dočekuje već treću godinu za redom u unapred rasprodatoj sali. Tamara Rađenović ujedno, saznajemo, sprema svoj veliki londonski debi u februaru 2025. kada će nastupiti u čuvenom Kadogan holu.  

Kako doživljavate ovako koncipirane nastupe? Šta će beogradska publika dobiti na ovom gala koncertu?

Kao što i ime koncerta „Novogodišnja čarolija“ kaže potrudili smo se svi da publiku koja dođe na koncerte odvedemo u neki divni svet umetnosti i da im: nahranimo dušu i damo energiju. Koncert je koncipiran kao kaleidoskop vanvremenskih  hitova klasične muzike, preko poznatih dela filmske muzike, a spremili smo i zanimljive biseve. Publiku očekuje topla dobrodošlica najakustičnije dvorane na našim prostorima koja će biti namenski okićena, a naša produkcija uvek ide korak napred sa vizuelnim scenskim efektima. Na sceni će biti oko 80 izvođača, simfonijski orkestar  „Belgrade classsic“, hor „Beli anđeo“ i ove godine imam specijalnog gosta prvaka opere Srpskog narodnog pozorišta, baritona Vasu Stajkića.

Koje od najavljenih arija, numera  smatrate svojom „šoljom čaja“? Mnoge su emocionalno zahtevne, kako se borite sa jakim osećanjima?

Prvi deo koncerta upravo je namenjen publici koja je poklonik operske umetnosti i izvešću četiri arije i dva dueta. Srećna sam da ću pevati sa Vasom Stajkićem sa kojim sam imala saradnju na sprektakularnom otvaranju festivala „Barski ljetopis“. Ovoga puta ću izvesti vesele arije u skladu sa novogodinjom atmosferom i to će biti Bizeova  „Habanera“ koju jednostavno moram da izvedem jer ona na nekim mojim kanalima ima milionske preglede. Izvešču Pučinijevu ariju „O, moj dragi oče“, zatim  Faustovu „Pesmu dragilja“ i neizbežne „Moje usne“. Na prošlogodišnjem koncertu sam izvela jednu od najzahtevnijih sopranskih arija „Čedna diva“ i generalno taj tip arija je nešto što mi je omiljeno i gde sam na svom terenu.

Međutim, volim i brže pokretljivije arije ,upravo kao što je „Pesma dragulja“, „Uvek slobodna“ iz opere „Travijata“.

Opera otkriva duh vremena, poklonike umetnosti vodi u drugi svet. Zašto je ljudi i dalje vole?

Operska umetnost predstavlja najsofisticiraniji i najkompleksniji muzički izraz i uvek će imati svoju publiku . Moja misija, kao i svih nas koji se bave ovom umetnošću  jeste da se sačuva za neke buduće generacije i pribiži mlađoj publici, što zaista nije lako.

Po čemu se ova muzičko-scenska forma danas razlikuje od prošlih vremena budući da ste doneli futuristički iskorak u prezentovanju operske umetnosti i u digitalnom svetu?

Upravo na ovu temu ću uskoru u Londonu imati, da tako kažem debatu , sa direktorom Kraljevske opere koja će biti održana u Oksfor & Kembridž centru. Definitivno opera mora da se prilagođava novim trendovima i to je jedini način da opstane. Na tom skupu biću predstavnica nove generacije klasičnih pevača koji pored operskih  arija izvode i cross classic dela, nešto što radi Bočeli. Posle dužeg boravka u Londonu osluškujući trendove zajedno sa mojim timom shvatili smo da moram da izađem iz zatovrenog teatra na širu scenu i proširim svoj opus. Odlučili smo da izvodimo široj publici poznatije pesme u obradi za simfonijski orkestar, filmsku muziku i  tako popularizujemo, istovremeno i klasičnu muziku. Kroz vizuelizaciju i spotove uspeli smo da privučemo mlađu publiku. Rezultat svega upravo je kako ste kazali iskorak u digitalin svet i milionski pregledi na mrežema.

 Imate dinamičan profesionalni život. Najveći izazov za operske  umetnike jeste pronalaženje ravnoteže između profesionalnog i privatnog života. Kako postižete taj balans?

U ovom trenutku opredelila sam se za koncertnu karijeru . Ne vidim sebe u ovoj fazi života da idem od teatra do teatra i da mi tako prolazi život. Meni je jako važna moja porodica i trudim se da se često viđamo i družimo. Oni su moja velika podrška, podržali su me da radim ono što volim i što me umetnički inspiriše…, I to je značajan faktor da neko veruje u vas i da hoće da vam da vetar u leđa dok stasavate kao umetnik.

Koliko je teško izgraditi karijeru soprana? Šta vas  je opredelilo da odaberete ovaj umetnički, muzički izraz?

Umetničku karijeru jako je teško izgraditi i to dobro znaju svi koji istrajavaju na ovom polju. Svi imaju različit put i današnje karijere se razlikuju od, recimo, karijera operksih diva koje su imale jasan put. Na početku mojih studija u Londonu mislila sam da će moja karijera ići tako što ću posle studija otići u operski studio u Kraljevsku operi. Imali smo mnogo produkcija u Briten teatru gde sam imala glavne uloge, a jako mlada sam debitovala i u Pučinijevim „Boemima“ na Siciliji. Možda bi se to i dogodilo i možda bi moj put išao tako,  da nije bilo pandemije koja je zaustavila sve na dve godine. U tom momentu sam shvatila da moram da uradim nešto drugačije i tako je počela moja elektronska prezentacija kroz spotove i moj kanal sada ima gotovo 13 miliona pregleda što je za klasičnog umetnika zaista veliki broj. Tako su počeli moji solistički koncerti koji su uvek kombinacija klasike, kao što inače sada rade operski pevači To je publika imala prilike da čuje u „Sava centru“ kada je čuveni tenor Jonas Kaufman nedavno na otvaranju Bemusa izveo na svom koncertu par arija, a ostalo su bile pesme i filmska muzika...Na kraju i moja mentorka, moja najdraža Monserat bila je poznata upravo po duetu sa Fredi Merkurijem…

Već godinama živite i radite u Londonu, ali i u Budvi i Podgorici, gde ste odrasli, kao i rodnom Beogradu. Kakva je to simbioza?

Rođena u Beogradu gde sam živela do polaska u osnovnu školu.

Međutim, kao da nikada nisam napuštala Beograd i uvek mu se rado vraćam . Zatim sam živela u Podgorici, Ljubljani, a najduže živim u Londonu. Sve više se vezujem za ovaj grad i u februaru 2025. godine imam svoj veliki debi u Kadogan holu koji je ugostio mnoge svetske umetnike . Imam malu tremu, ali se studiozno pripremam . Na sceni će sa mnom nastupiti Robert Lakatoš, svetski poznati violinista iz Srbije koji će biti moj gost. Pratiće nas simfonijski orkestar „Orion“ a dirigovaće Tobi Perser koji je šef dirigent na mom londonskom konzervatorijumu. Pored tog koncerta u Londonu imam ugovoren  serijal koncerata u Behštajn holu, što me takođe jako raduje.