Treba nam diskusija o rudnom bogatstvu

U rubrici Među nama 24. decembra je objavljeno pismo inženjera metalurgije Dragana Kragića, pod naslovom „Paralele između litijuma i bakra”.

Hvala „Politici” što je imala hrabrost da objavi taj članak u ovako uzavreloj atmosferi u Srbiji. Kao ilustraciju koliko je autor teksta inženjer Kragić u pravu kada ističe prednosti viših faza prerade ruda u Srbiji, navešću meni lično poznat slučaj koji mi se urezao u pamćenje: Sarađivao sam dugo s ERC-om fabrike kablova iz tadašnjeg Svetozareva i požalio sam se njihovom rukovodiocu da na tržištu nema potrebnih kablova. Odgovor je bio: „Znam, nemamo bakra.” Bio sam zaprepašćen: „Kako nema bakra, a rudnik Bor?” „Znam, odgovorili su nam da sve ide za izvoz, takva je direktiva, zemlji su neophodne devize.” Ponudili smo devizno plaćanje jer smo imali celu proizvodnju kablova ugovorenu za izvoz, ali smo odmah bili ućutkani „odozgo”. To je bilo dovoljno da se svaka dalja diskusija prekine kako ne bih otišao na „praksu” u neki od rudnika.

Mnogo šta se od tada promenilo, ali suština je ostala: treba što više približiti izvore rudnog bogatstva „prijateljskim zemljama”, ali bez razvoja viših faza proizvodnje, jer to nije za „kolonije”.

Ugled i snaga „Politike” i ove rubrike uvek su bili u tome da objavljuje različite poglede i mišljenja i dozvoljavaju polemiku bez ostrašćenosti i vređanja, a čitaoci to prepoznaju i cene.

Dušan Milenković,
ekonomista u penziji, Beograd