Jugoslovenska odiseja

Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca

U kući Krsmanovića na beogradskim Terazijama održana je 1. decembra svečanost na najvišem nivou – Deklaraciju o proglašenju Kraljevine pročitao je regent Aleksandar Karađorđević. Novoformirana država je u tom trenutku bila najveća na Balkanu. Norveška je bila prva zemlja koja je priznala državnu zajednicu Južnih Slovena.

Kraljevina Jugoslavija

Na Badnji dan 1929. godine kralj Aleksandar je odlučio da političku krizu u zemlji, posle atentata na predsednika HSS-a Stjepana Radića, reši uvođenjem diktature. Trećeg oktobra u četvrtak posle podne prvi ministar Petar Živković čita pred Ministarskim savetom odluku o sprovođenju Zakona o proglašenju Kraljevine Jugoslavije. „Ovaj naziv ne samo da obeležava puno državno i narodno jedinstvo nego i simbolički izražava ideju pune jednakosti, ravnopravnosti i bratstva”, naglasio je Živković.

Federativna Narodna Republika Jugoslavija

Posle prvih posleratnih izbora 11. novembra i pobede Narodnog fronta (nosilac liste bio je Josip Broz Tito) požurilo se sa konstituisanjem republike. U 15.30 časova 29. novembra 1945. godine počasna topovska paljba potresla je prestonicu pozdravljajući rađanje nove države.

Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija

Ciklus oporavka zemlje i udaranja temelja za budućnost okončan je proglašenjem novog Ustava i preimenovanjem države 7. aprila 1963. godine. Objavu je pročitao predsednik Narodne skupštine Jugoslavije Petar Stambolić. Poslanici su sa oduševljenjem dočekali dolazak Josipa Broza, a posle svečane sednice održan je svečani koktel u velikom holu saveznog parlamenta.

Savezna Republika Jugoslavija

Poslednji put Jugoslavija je napravljena 27. aprila 1992. godine, na drugi dan Uskrsa. Takozvani žabljački Ustav i novu SRJ izglasalo je tvrdo jezgro parlamenta SFRJ, to jest narodni izabranici iz Srbije i Crne Gore.