Poljska se sprema da nasledi Mađarsku na čelu EU

Poljska će 1. januara od Mađarske preuzeti šestomesečno rotirajuće predsedavanje Evropskoj uniji, čime se spušta zavesa na jedno burno poglavlje u kojem je Viktor Orban „razbesneo” Brisel svojim iznenadnim posetama Moskvi i Pekingu, gde je razgovarao sa Vladimirom Putinom i Si Đinpingom o zaustavljanju rata u Ukrajini.

Premijer Donald Tusk je najavio da će u fokusu poljskog predsedavanja EU biti bezbednost, energija i konkurentnost. Već mesecima glavna nit koja se provlači kroz Tuskove javne nastupe je poziv da se bezbednosna politika Poljske i drugih zemalja na istočnom krilu NATO-a pretvori u politiku cele EU.

„Trebalo bi da podstičemo naše odnose sa SAD, ali Evropa mora da postane nezavisna, mora da stane na svoje noge. Sada je vreme da se završi era straha od Rusije i neizvesnosti”, rekao je Tusk uoči nedavnog samita NB8, osam nordijsko-baltičkih zemalja u Švedskoj.

Tokom nedavnog sastanka Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC) u Varšavi, zamenica državnog sekretara Magdalena Sobkovijak-Čarnecka objasnila je da će se poljsko predsedavanje odnositi ne samo na jačanje vojne bezbednosti EU već i energetske, ekonomske, prehrambene, klimatske, zdravstvene i informacione.

Nije nimalo slučajno što je Poljska ovu temu stavila u fokus svog predsedavanja EU. Graniči sa dve zemlje Belorusijom i Rusijom koje smatra otvoreno neprijateljskim prema EU. Osim toga, Varšava se poslednje dve i po godine na forumima EU stalno angažovala na promociji jačanja zajedničke bezbednosti protiv Rusije i bila je glasni zagovornik ponovnog naoružavanja Evrope.

Poljska po drugi put u svojoj istoriji preuzima kormilarenje evroblokom i učiniće sve da dokaže da više nije „šegrt” u EU. Pokušaće da iskoristi slabost „evropskog motora” Francuske i Nemačke, koje se suočavaju sa političkom krizom na domaćem terenu da demonstrira snažno liderstvo u Savetu EU. Iako je predsedavanje EU zadatak na visoko simboličnom nivou, situacija kada Francuska ima slabu vladu bez jasne većine, a Nemačka ide na vanredne izbore savršena je prilika za promociju politike Varšave u evropskim okvirima. Tusk se nalazi u jedinstvenoj situaciji, budući da je jedini centristički lider EU velike države članice čije je uporište kod kuće čvrsto gde predvodi koaliciju partija desnog centra, liberala i levice.

„Poljsko predsedavanje Savetu EU biće kontrapunkt onome što se dogodilo u proteklih šest meseci”, predviđa stručnjak za Istočnu Evropu Kaj-Olaf Lang za „Dojče vele” iz Nemačkog instituta za međunarodne i bezbednosne poslove u Berlinu, misleći pre svega na bezbednosnu politiku EU i odnose Brisela sa Kijevom i Moskvom.

Poljski premijer Donald Tusk, blizak šefici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, veoma je iskusan evropski političar. Kao predsednik Evropskog saveta od 2014. do 2019. godine, a potom i predsednik transnacionalne Evropske narodne partije (EPP), najveće stranke u Evropskom parlamentu, dobro je upoznao briselske koridore moći. Posle osam godina vladavine nacionalno-konzervativne partije Pravo i pravda (PiS), Tuskov savez je pobedio je na opštim izborima u Poljskoj krajem 2023. U svojoj prvoj izjavi nakon što je preuzeo funkciju poljskog premijera, Tusk je samouvereno izjavio da niko ne može da ga nadigra u EU.

„Mi smo kredibilni. Evropa govori naš jezik”, rekao je nedavno poljski ministar za EU Adam Šlapka kada je predstavio prioritete zemlje za predsedavanje Savetu EU. Šlapka je dodao da je njegova zemlja postala „stručnjak za najveće izazove” sa kojima se Zapad suočava.

Poljska prednjači u pogledu izdataka za odbranu u odnosu na ostale evropske saveznike u NATO-u. Trenutno izdvaja 4,2 odsto svog BDP-a za odbranu i namerava da to poveća na 4,7 procenata 2025. godine. Ovo nije samo jak argument koji treba izneti drugim državama EU već i za buduće razgovore sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom, koji je pozvao na veću posvećenost svojih evropskih partnera.

Ali ni naredno polugodište tokom poljskog mandata neće biti lako za 27-člani evropski savez. Ulaskom Trampa u Belu kuću očekuje se da će doći do promene dinamike u međunarodnim odnosima na koje EU mora da se prilagodi imajući u vidu mogućnost da u tom periodu započnu pregovori Kijeva i Moskve. Osim toga, u Poljskoj će u maju 2025. biti održani predsednički izbori. Njihov ishod je veoma važan, jer aktuelni predsednik Andžej Duda, iz sada opozicione stranke PiS, koristi ustavno pravo veta da blokira reforme Tuskove vlade.