I sove ušare se plaše vatrometa i petardi

Pančevo – Noću se čuju, a danju i vide, pričaju Pančevci koji adresu imaju u Njegoševoj ulici u Pančevu o pernatim komšijama, malom jatu sova koje zimuju takoreći na gradskom korzou. Dvadesetak primeraka, okitilo je krošnje tri usamljene breze, baš kod jedine višespratnice u ulici. Mi ne diramo njih, a ni one ne smetaju nama, dodaju prve komšije o pticama koje i nisu tako retke u gradskoj sredini, a ovih dana su i neobično pojačanje gradskoj prazničnoj dekoraciji. Od ornitologa amatera dr Zorana Manasijevića, inače načelnika Hitne pomoći u Pančevu, saznajemo da je reč o sovama utinama, poznatim i kao male ušare.

„Ima već nekoliko godina da ova vrsta zimuje i u našem gradu, a doselile su se još početkom jeseni, jer iako dobri lovci, sve teže pronalaze hranu u atarima. To su takozvana zimska jata koja mogu da objedine i na destine jedinki. Ta brojnost će trajati do kraja februara, kada će nazad u polja, da bi već početkom proleća počele da polažu jaja, a u maju dobile i mladunce”, objašnjava dr Manasijević.

Mala ušara ili utina, inače, pripada porodici pravih sova, srednje veličine. „Visoka” je između 30 i 40 centimetara i prosečno teška manje od 350 grama. Naziv može zahvaliti uzdignutom perju koje podseća na uši, prepoznatljivim „uškama” na vrhu glave, a perjem u mešavini crne, braon, sive, krem i bele boje odlično se kamuflira. Tako malo Pančevaca zna da im je zimovnik i u najvećem gradskom parku Narodnoj bašti, ali i da umeju da zahuču u porti Uspenske crkve. Mala grabljivica danju „samo” sedi, u lov kreće noću, a u urbanoj sredini „jelovnik” joj je znatno sužen – na sitne gradske glodare, vrapce pokućare i pokoju pticu pevačicu.

Ove pančevačke, na adresi Njegoševa ulica, pored raskošnog vokalnog repertoara krasi i zagonetno ponašanje. Naime, pretragom terena, uverili smo se da su se ugnezdile samo na tri prilično tanušne breze, iako je u neposrednoj blizini gradski park sa desetinama stabala, daleko raskošnije krošnje, čak i u ove zimske dane. Naš sagovornik, dr Manasijević, ne upušta se u tumačenje, tek kaže da je pozicija u zavetrini i ušuškana.

„Inače, sova u gradovima ima tokom čitave godine, ali su manje vidljive dok se vegetacija ne proredi. Njima bi više odgovaralo da je ovde više četinara, koji ne gube lisnu masu, u kojoj bi se lakše sakrile. Tako gradovi i naselja postaju ostrva toplote za njih, sa značajno višim temperaturama nego na otvorenom polju, gde ih vrebaju veći prirodni neprijatelji, grabljivci, poput jastrebova i orlova”, objašnjava dr Zoran Manasijević i dodaje da sove ne treba dirati, hraniti niti pojiti, drugim rečima ni pomagati, ali im i ne odmagati. To znači ostaviti ih na miru, a i u njihovom slučaju važe preporuke aktuelne u vreme praznika i raznoraznih slavlja – uzdržati se od upotrebe pirotehnike.

„Uz gradsko zagađenje, koje raste sa padom temperatura, tako ćemo ih samo oterati. Vatrometi, bez kojih sada ne može da prođe nijedno slavlje, veoma uznemiravaju i plaše sove. Tada reaguju nekontrolisanim letnjem, udaraju u objekte i povređuju se, što može dovesti i do uginuća”, upozorava dr Zoran Manasijević.