Bili su samo deca

Niš – Patnje i stradanje srpskog naroda tokom agresije NATO-a na SR Jugoslaviju u proleće 1999, koju je bez odobrenja Ujedinjenih nacija izvršilo 19 najrazvijenijih zemalja sveta, neće nikada biti zaboravljeno. I pamtiće se dok je sveta i veka. Zemlja je bombardovana neprekidno 78 dana, a prema popisu stanovništva u njoj je živelo oko 1,5 miliona dece.

Sa namerom da se stvori ambijent u kojem bi za buduća vremena bili sačuvani detalji, priče i uspomene srpskih mališana iz tih ratnih dana, pre nekoliko večeri pokrenuta je inicijativa da se u našoj zemlji sagradi Muzej detinjstva. Bilo je logično da ova kampanja krene baš iz Niša, najviše i najduže stradalog u bombardovanju pre četvrt veka. Rečeno je „da sve što postoji od kulture sećanja u Beogradu su dva spomenika i srušeni kulturno-istorijski objekti i vredna znanja” i da je zato neophodno ovu inicijativu pretočiti u stvarnost.

Širom sveta, svuda gde su stradala deca, postoje obeležja u znak sećanja na njih i na te događaje. Jedan od najposećenijih muzeja u Amsterdamu je Muzej Ane Frank, u Njujorku je najveći memorijalni centar posvećen 11. septembru 2001. godine – „9/11”. U Sarajevu postoji Muzej ratnog detinjstva, koji je 2018. dobio nagradu za evropski muzej godine.

I u Srbiji treba nešto učiniti, jer činjenica jeste da su naši gradovi jedini u Evropi rušeni nakon Drugog svetskog rata i da su u njima stradala deca. Postavljena su i pitanja zašto samo mi ne pričamo svoje priče, kako da sutra očekujemo da se neko drugi seća i da ta sećanja poštuje, ako to ne radimo mi sami.

Inicijativa Muzej 78 u znak sećanja na te teške dane i noći, pokrenuta je, kako je naglašeno, „jer je dostojanstvena kultura sećanja zalog za budućnost i jedan od najvažnijih oblika patriotizma”. Muzej bi bio otvoren 10. juna 2025, na godišnjicu završetka bombardovanja naše zemlje.

Na skupu u Nišu, pored humanitarnih radnika i pokretača ove inicijative, svoja sećanja ispričali su Miloš Antić, danas član „Džedajskog pokreta”, a koji je u proleće 1999. imao samo devet godina, Sanja Dimitrijević, u vreme bombardovanja dvanaestogodišnjakinja, danas psihološkinja u NURDOR-u, i Aleksandar Stojanović, sada fotograf, a pre četvrt veka dečak od 12 godina. Niko nije ostao imun na njihove reči. Sami rekoše, u tom periodu su bili samo deca. Deca, koja su sve zapamtila.

Sa njima u Nišu bili su i Tamara Klarić i Jovan Novaković, nosioci inicijative i projekta. Tamara je sa Bogdanom Stevanovićem 2017. prikupila značajna sredstva za izgradnju dečjeg hemato-onkološkog odeljenja u Nišu.

Sada žele da se stvori mesto koje će biti čuvar uspomena, gde će se pričati priče svih koji su bili deca 1999. i gde će biti sačuvana i sva sećanja na mališane koji su izgubili živote pod raketama i bombama nemilosrdnih zločinca. Želja je da se stvori mesto na kojem će se slobodno govoriti o temi prevazilaženja trauma i na ličnom i kolektivnom nivou i gde će za sve biti pravi podsetnik svima da treba graditi budućnost u kojoj niko više neće imati ratne uspomene iz detinjstva...