Organizacija spontanih protesta

Priča o spontano pobunjenim studentima, složićemo se, priča je za malu decu. Kao što su priče o spontanim pobunama generalno same po sebi besmislene. Nikada se političke pobune, revolucije, kao generalno političke aktivnosti, ne dešavaju spontano. Uvek je u pozadini snažna logistika i neka nevidljiva ili poluvidljiva ruka neke službe koja upravlja takvim procesima. Prethodno se pripremi teren, izvrši prodor unutar protivnikove pozadine, vrbuju se ljudi, javne ličnosti od uticaja, a onda se čeka neki povoljan momenat koji će biti inicijalna kapisla za početak sveopšte pobune. Odbrana od te „spontanosti” nije nimalo laka, no o tome neki drugi put. Ovde ćemo se fokusirati na navodnu studentsku pobunu koja se odvija na našim fakultetima sa ciljem da pokušamo objektivno da predočimo čitaocima zbog čega ona nema nikakve veze sa studentima, a ponajmanje je spontana.

Elem, krenimo od načina organizovanja studenata u vidu nekakvog plenuma po fakultetima. Plenum je postao vrhovno telo koje se pita za sve – od sastavljanja i formulisanja nekakvih zahteva, pa do odluka o blokadi fakulteta. Problem je u tome što do sada nigde ne videsmo ni na jednoj fotografiji kako izgleda zasedanje plenuma, pa se postavlja logično pitanje – da li te sednice uopšte postoje? Nemoguće je danas u eri društvenih mreža sakriti tako široki vid odlučivanja, jer svaki dan nam se govori da su svi studenti dobrodošli da ukažu kroz diskusiju šta bi oni uradili tokom blokada, te da svako ima pravo i da glasa. Zar zaista neko može da poveruje da niko od njih nije poželeo da postavi makar jednu fotografiju na „Instagram” sa sednice nekog od plenuma i da se time pohvali, tim pre jer danas mladi ljudi žive na mrežama i kače sve što im je iole bitnije u životu. Dakle, sam plenum je diskutabilan u mnogo čemu, jer ne zna se ko su predstavnici, ko glasa za odluke, ko formuliše zahteve, ko su pregovarači ako ih ima. Sistem rada je kao sekta, odnosno neko konspirativno udruženje. Uostalom, sam profesor Čedomir Antić izjavio je da blokadu Filozofskog fakulteta obavljaju lica koja nisu studenti tog fakulteta. Pitanje je da li su uopšte studenti. Ruku na srce, gro studenata ovaj vid delovanja ne podržava, jer svesni su da gube studentske rokove, gube kontinuitet u učenju i generalno gube vreme. Zanimljivo je i da se blokiraju samo državni fakulteti, odnosno oni koji su na budžetu. Zašto niko ne proba da blokira privatne fakultete ili, recimo, da natera đake privatnih srednjih škola, posebno stranih, da oni krenu u blokadu? Poenta je očito ugroziti državne institucije, odnosno samu državu paralisati.

Sa druge strane, sve te blokade, akcije, propagandni materijal, hrana, dežurstva po hodnicima fakulteta, piće, žurke koštaju papreno. Logično, postavlja se pitanje – ko to plaća? Zar zaista neko može da pomisli da to čine neki siromašni studenti?

Vrlo su im zanimljivi zahtevi jer su tako sastavljeni široko i kose se neretko sa zdravim razumom, kao i sa zakonom, da ih je nemoguće prihvatiti. No, neko ih je podučio da baš takve zahteve postave, jer oni daju povod da se blokade održe, s obzirom na to da je njihovo ispunjenje nemoguće ne samo u Srbiji nego bilo gde u svetu. Apsolutno je nemoguće da tužilaštvo stavi na uvid dokumentaciju u vezi sa slučajem pada nadstrešnice na novosadskoj železničkoj stanici koju je prikupilo tokom istrage, jer tako nešto je suprotno zakonu i moglo bi da ugrozi istragu. Zato se i postavlja pitanje ko je osmislio takav nenormalan zahtev tužilaštvu? To da je osmislio neki student prve godine fakulteta je nemoguće. Tako nešto smislio je samo neko ko je dobro znao da je takav zahtev nemoguće ispuniti, a baš zbog toga to tzv. studentima daje odličan povod da nastave sa blokadom fakulteta.

Da zaključimo, ovo nisu nikakvi spontani protesti. Naprotiv, veoma su kontrolisani, motivacija je isključivo politička i tu nema zahteva ni za kakvom pravdom, već je sve skopčano u cilju ostvarenja interesa jednog medijskog tajkuna i nekolicine stranih službi, posebno jedne iz regiona koja se strahovito petlja u unutrašnje odnose u Srbiji. Otuda i logistika i to je ta nevidljiva ruka koja ovim blokadama rukovodi.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista