Služba u koju građani imaju najviše poverenja

Tamo gde je najteže – gde su poplave, požari, klizišta, zemljotresi, najgore nesreće... prvi u pomoć stižu pripadnici Sektora za vanredne situacije. I to ne samo u našoj zemlji. O njihovom profesionalizmu, hrabrosti, obučenosti i čovečnosti priča se u regionu, ali i šire. Zbog toga je ova služba Ministarstva unutrašnjih poslova jedna od onih u koje građani u društvu imaju najviše poverenja. Godina koja je iza nas po mnogo čemu se razlikuje od prethodnih, i kada je reč o broju intervencija, ali i po nesrećama koje su nas zadesile.

Prema rečima Luke Čaušića, načelnika Sektora za vanredne situacije i v. d. pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, broj intervencija u 2024. godini u odnosu na prethodne bio je rekordan.

– Od početka 2024. godine do sredine decembra imali smo 36.547 intervencija i taj broj je povećan za 24,40 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Ukupan broj požara veći je za oko 32 odsto u odnosu na lane, dok je broj požara i eksplozija na otvorenom prostoru povećan za skoro 52 odsto. Ali se broj stradalih smanjio u odnosu na 2023. godinu za nešto više od sedam odsto, na šta smo ponosni, jer smo uložili sve ljudske napore da zaštitimo živote naših građana i njihovu imovinu – rekao je Čaušić.

Najzahtevniji požari letos bili su na planini Vidlič kod Pirota, u naselju Neresnica u Kučevu, u ataru sela Luka kod planine Stol, u okolini Raške na planinskom vrhu Kopitnjak, u mestu Kozjak kod manastira Prohor Pčinjski… Tu su vatrogasci-spasioci, zajedno sa helikopterskom jedinicom MUP-a, dobrovoljnim vatrogascima i radnicima „Srbijašuma” uspeli da zaštite vredne šumske komplekse.

– Ove godine smo 14 puta bili angažovani na pružanju međunarodne pomoći, što nije zabeleženo od kada postojimo. Ponosan sam kako su naši momci prikazali Srbiju. Pomagali smo u Severnoj Makedoniji, više puta u Grčkoj, kao i u Bosni i Hercegovini... Tu bih izdvojio intervenciju u Donjoj Jablanici, gde su naši pripadnici učestvovali u otklanjanju posledica katastrofalne poplave i klizišta. Intervenisali smo sa 36 pripadnika specijalističkih timova za spasavanje iz ruševina i 12 vozila, sa dve radne mašine „Srbijavoda” i četiri njihova radnika. Ljudi su nas tamo srdačno dočekali. Nažalost, tek kada se dese ovakve nesreće, vide se sve dobre osobine koje svi mi na ovim prostorima imamo. Ističem i naše prijatelje iz helikopterske jedinice MUP-a koji su sjajni ljudi, piloti i profesionalci. Raduje me što su se u poslednje vreme odlično opremili. Imaju dva helikoptera „kamov-ka32” koji nose po pet tona vode i imaju mlaznicu koja horizontalno gasi vatru sa 45 metara, dve „superpume” koje nose po četiri tone vode i nekoliko helikoptera manjih kapaciteta. Smatram da smo zbog toga u ovom delu Evrope neprikosnoveni kada je reč o gašenju požara iz vazduha – naglašava on.

Od devedesetih godina pa do 2017, Srbija je dobila svega 55 vatrogasnih kamiona. Od tada pa do danas mnogo intenzivnije se krenulo u opremanje službe, kao i izgradnju i obnovu vatrogasnih stanica.

– Od 2017. godine nabavljeno je više od 180 vatrogasnih vozila. Sa tom praksom treba nastaviti kako bi se nadoknadila praznina od dvadesetak godina. Nije to pitanje komoditeta naše službe, već je u direktnoj vezi sa spasavanjem ljudskih života. Recimo 2017. imali smo 40 stradalih ljudi u požarima i eksplozijama više nego što ih imamo sada. Da u ovoj požarnoj sezoni nismo imali ovu opremu, kao i pomoć dobrovoljnih vatrogasaca, civilne zaštite, pripadnika „Srbijašuma”... pitanje je šta bi desilo. A mi smo uspeli da prođemo sa minimalnom štetom – naglašava Čaušić.

Jedno od najvećih dostignuća koje je SVS uradio ove godine, u saradnji sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija, Republičkim hidrometeorološkim zavodom, Republičkim seizmološkim zavodom, JP „Srbijavode” i „Vode Vojvodine”, kao i „Srbatomom” jeste uspostavljanje sistema za prenos hitnih informacija putem SMS poruka u slučaju najave ili pojave opasnosti koja može da ugrozi veći broj građana i njihove imovine.

– Sledeći korak je uvođenje hibridnog sistema (Cell Broadcast Service – CBS) za prenos hitnih informacija građanima. U slučaju najave ili pojave opasnosti na određenoj teritoriji, korisnik dobija poruku o opasnosti i link sa detaljnim uputstvima šta da radi. Osnovna razlika u odnosu na sistem putem SMS-a jeste u tome što CBS poruka stiže do mobilnog aparata dok SMS poruka stiže do pretplatnika. CBS poruke prati poseban zvuk i vibracija mobilnog telefona. Ova vrsta poruka se isporučuje istovremeno svim korisnicima povezanim na baznu stanicu, dok SMS, u slučaju slanja velikog broja poruka, može malo i da kasni – objašnjava on.

Odavno se u našoj zemlji govori o uvođenju jedinstvenog broja za hitne slučajeve 112, koji obuhvata policiju, vatrogasce i hitnu pomoć.

– Sa kineskim partnerima potpisan je sporazum na oko 25 miliona evra za nabavku hardvera i softvera za taj sistem i MUP je oformio radnu grupu čiji je zadatak da pripremi zakonski okvir i tehnička rešenja za uspostavljanje sistema. Uspostavljanje ovog sistema složen je proces koji je u svim zemljama koje ga koriste od prvih koraka do puštanja u rad trajao nekoliko godina. Kod nas je taj proces počeo i nadamo se da će što pre zaživeti – objašnjava Čaušić.

U poslednje dve decenije SVS ima najveći broj vatrogasaca-spasilaca, samo pre nekoliko dana raspisan je konkurs za prijem još tri stotine.

– Sektor za vanredne situacije trenutno ima 3.570 pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica. A jačamo i službu dobrovoljnih vatrogasaca i civilnu zaštitu gde sada imamo oko 3.000 pripadnika. Našu obuku je prošlo i oko 2.500 dobrovoljnih vatrogasaca. Primili smo, takođe, 18 inspektora preventivne zaštite od požara i eksplozija. Reč je o inženjerima elektrotehnike, mašinstva, arhitekture i građevine. Možda se nekom čini malo, ali toliko ih nije primljeno poslednjih 15 godina – rekao je on.

MUP i Ministarstvo za javna ulaganja pokrenuli su jedinstvenu akciju obilaska upravnih okruga i sastanaka sa predstavnicima lokalnih samouprava. U nju su uključena i dva ministra, Ivica Dačić i Darko Glišić.

– Cilj akcije jeste preventivno delovanje u slučaju pojava poplava, požara, klizišta, zemljotresa… Utvrđujemo gde su aktuelni problemi i kritične tačke i pravimo plan šta treba da rade državni organi, a šta vlast na lokalu, u slučaju da se nešto desi. Pomoć za sprovođenje ove akcije dobili smo od Ministarstva za javna ulaganja. Ovo je nešto što je našoj zemlji nedostajalo decenijama – naglasio je Čaušić i poželeo građanima i kolegama uspešnu i bezbednu 2025. godinu.

Najteža intervencija

Jedna od najtežih intervencija, posebno u emotivnom pogledu bila je tragedija u Novom Sadu gde je prilikom pada nadstrešnice ugašeno 15 života. Timovi SVS-a prvi su stigli na mesto nesreće. Nadljudskim naporima uspeli su da izvuku dve žive osobe ispod tona betona. Tuga zbog onoga što se desilo i molitve za živote onih koji su izvučeni nalaze se u srcima svih spasilaca koji su bili na toj intervenciji. 

Uništili dve NATO bombe od po 1.000 kilograma

Specijalistički tim za uništavanje eksplozivnih ostataka rata SVS-a imao je ove godine do polovine decembra 203 intervencije. Uništen je i uklonjen 901 komad različitih eksplozivnih ostataka rata, 1.507 detonatora i upaljača i 73 kilograma eksplozivnih materija.

– Najveće intervencije imali smo u Nišu i u selu Lunići u Priboju, gde su uklonjene i uništene avio-bombe iz perioda NATO bombardovanja teške po 1.000 kilograma, i u Vlajkovićevoj ulici pored Narodne skupštine Srbije, gde je otkrivena artiljerijska granata od 300 kilograma iz Prvog svetskog rata – kaže Čaušić.