Oslobađajuća priča jedne žene

Za one koji su upoznati sa radom australijsko-američke glumice Nikol Kidman – dobitnice „Oskara” za ulogu u filmu „Sati” i čak šest „Zlatnih globusa” među kojima je i onaj za ulogu u „Mulen ružu” – znaju da koncept straha i strepnje samo laiku izgleda iznenađujući za ženu koja konstantno hoda po visoko razapetoj žici u svojim filmskim izborima.

Karijeru je započela još kao petnaestogodišnjakinja ulogom u australijskoj seriji, potom i u filmovima, a svetsku prepoznatljivost stekla je 1990. ulogom u filmu „Dani groma” posle čega su se nizali i blokbasteri – „Australija”, „Tamo daleko”, „Hladna planina”, „Mulen ruž”, „Sati”, „Mirotvorac”, „Prevodilac”, „Devet”, „Zečja rupa” i mnogi drugi, Nikol Kidman je otišla korak dalje u svom poslednjem filmu – erotskom trileru „Bejbigerl” Haline Reijn za koji je osvojila „Pehar Volpi” za najbolju glumicu 81. Venecijanskog festivala i nominaciju za „Zlatni globus” (a sigurno će i za „Oskara”). Sada  je pedesetsedmogodišnja, i dalje prelepa glumica i veliki humanitarac, povećala taj svoj glumački faktor rizika igrajući Romi, moćnu tehnološku izvršnu direktorku koja gaji potisnutu želju u vezi sa svojim odnosom prema seksu. Kada mladi pripravnik Semjuel (Haris Dikinson) uđe u njen profesionalni život, prvobitne sile njene tajne prete da joj pokvare posao, kao i njen odnos sa odanim suprugom (Antonio Banderas) i njihove dve kćerke...

Film „Bejbigerl” će u redovno bioskopsko prikazivanje u Srbiji ući od 16. januara, a ljubaznošću producenata filma i poljskog distributera koji pokriva i našu teritoriju, Nikol Kidman je pristala na ekskluzivni intervju za „Politiku” preko platforme „Zum”.

Poseban događaj nedavno u Marakešu predstavljalo je uručenje „Zlatne zvezde” Šonu Penu za sveukupnu karijeru kada je prikazan i insert iz filma „Prevodilac” u kojem ste igrali zajedno. Kako se sećate toga?

Divan je Marakeš festival i upravo ste me podsetili koliko sam očajnički želela da radim sa Šonom, jer su on i još dvojica najveći glumci svoje generacije. Mislim da ne postoji niko kao Šon Pen, i glumac i reditelj i čovek velikog integriteta i talenta. Bilo mi je stalo do te uloge sa njim u „Prevodiocu” i Sidni Polak i ja bili smo srećni što je pristao i što smo mogli da igramo zajedno u tom filmu.

Još prilikom septembarskog susreta u venecijanskom „Čiprijaniju” rekla sam vam da smatram da ste veoma hrabri što ste prihvatili ulogu u „Bejbigerl”, jer nije lako igrati još seksipilnu sredovečnu uspešnu ženu. Kakav je bio vaš prvi utisak kada ste pročitali scenario?

Svideo mi se čim sam ga pročitala. Svidela mi se uloga Romi i cela ta priča oko nje,  pomislila sam da je relevantna i moderna. Smatrala sam da je Halinina (Reijn) sposobnost da odabere žanr erotskog trilera i da ga ovako izokrene u nešto što je i dalje veoma zabavno, ali suštinsko i novo, veoma ubedljiva. Kada sam pristala, znala sam da treba da imam mnogo živaca i petlje da ispunim i izguram celu ulogu, ali bilo je tako lepo raditi sa ženom koja je takođe glumica, pa postala i reditelj i pisac, jer ona ima veliko razumevanje za glumce. A kada ste žena, na neki način prikazujete i sirovost i ono zbog čega ste ranjivi ili od čega strepite. Međutim, Halina kao rediteljka mi je uvek govorila: „Želim da se osećaš sigurno i zaštićeno, ali nastaviću da pomeram granice i mislim da ti možeš da ih pomeraš zajedno sa mnom”, Razumela sam je i bilo je veoma uzbudljivo.

Halina je shvatila da danas ženama nije lako živeti u saglasju sa stvarnošću – moraju da se bore, da budu i dalje mladolike i privlačne i da rade svoj posao vrhunski. Imate li vi takav problem i kako se uklapate u sopstvenu stvarnost?

Bože moj! Jeste li gledali film „Supstanca” koji tako dobro opisuje šta sve žene rade svom licu i telu da bi ostale što duže mladolike? Znam da jeste i da onda razumete šta hoću da kažem. Bila sam toliko zaokupljena ulogom, pokušavala da doprinesem i razumem stvari, jer je sve što je napisala bilo lepo konstruisano. Puno toga smo vežbali, jer su mnoge scene bile veoma dugačke, i bilo je potrebno da razumem i tu promenu moći u vezi sa mojim likom u čiji život ulazi pripravnik u firmi. Ja ne vodim nikakvu kompaniju i štošta o tome nisam znala, kao ni šta  pripravnik mora da radi tako da mi je i to bilo objašnjeno. Dakle, mladić je došao u Rominu kompaniju kao pripravnik, ali je onda zgrabio moć od nje kao žene, i bilo je tako fascinantno. Očigledno je Halina proučavala ovakvu vrstu filmova, jer je igrala u „Instinktu” i „Crnoj knjizi” Pola Verhovena, radila u pozorištu igrajući klasike kao što su „Galeb” i „Heda Gabler”, tako da je njena sposobnost da strukturira žensku protagonistkinju koja ima sve i na kraju bude iscrpljena ali ne i uništena – utemeljena na njenom radno-umetničkom iskustvu.

Imali ste u nju poverenja i u delikatnim, erotskim scenama?

Da, toliko dobrog ima u načinu na koji je konstruisala ovaj film da sam želela da budem  Halinin glas i deo njene vizije, te sam upijala kao sunđer ono što ona misli ili mi govori. Podučavala me je ili vodila, a ja sam se tome prepuštala i sticala samopouzdanje. Veoma je teško ući u ovakvu ulogu i samo reći: „O moj Bože, hoću li biti seksi u njoj?” Ništa od toga. Reč je o istini, ranjivosti, otvorenosti i o tome šta ti portretišeš i šta prikazuješ ovde.

Kako se izražavati kada govorimo o požudi i seksu?

Reč je o vašim unutrašnjim mislima. Reč je o tajnama, braku, istini, moći, pristanku. Dakle, jezik za seks tako je komplikovan i u stvarnom životu. Ovo je priča jedne žene i, nadam se, veoma oslobađajuća. To je ispričala žena kroz svoj pogled i to je ono što ju je za mene učinilo tako jedinstvenom.

Halina Reijn je sa „Bejbigerl” preokrenula erotski triler, u njemu žena više nije žrtva ili samo predmet seksualne želje?

Da, ali to ne znači da ovo nije i film o muškosti. Ovde je reč o ženstvenosti, muškosti, moći, kontroli, seksualnosti i mislim da u srži svega toga leži pitanje da li mogu da volim sebe u svim svojim različitim slojevima? I nadam se da će to funkcionisati kao počast samoljublju i oslobođenju.

I vaša uloga u „Širom zatvorenih očiju” Stenlija Kjubrika bila je provokativna, ali ova u „Bejbigerl” nudi i neku neistraženu dinamiku na platnu?

Uvek sam kao glumica bila u potrazi, trudila se da idem gde nisam bila i pitala se šta mogu da istražim kao ljudsko biće. A ovo je oblast u kojoj nikada nisam bila. Ova uloga me definitivno ostavlja izloženom, ranjivom i uplašenom.

Vaš filmski suprug je Antonio Banderas, da li ste možda mogli da izaberete boljeg?

(Smeh) Bilo je briljantno imati tako dobrog supruga i dobrog čoveka, a i dalje nositi ove konfliktne emocije u sebi. Zanimljivo je, dramatično, nije kao ono: „O moj Bože ostavi ga, on je zao ili on te ne voli”. Ništa od toga. Uvek je sivo. Nije crno-belo, što ovaj film čini veoma zanimljivim.