Prodavci jelki profitirali od Rusa

Biznis sa novogodišnjim jelkama u nekim državama donosi ogromne prihode, a Danska je jedan od vodećih proizvođača novogodišnjih jelki u Evropi, sa ukupnim izvozom od oko šest miliona stabala godišnje. U Srbiji postoje svega nekoliko proizvođača koji se ozbiljno i isključivo bave ovim poslom, odolevajući modi veštačkih novogodišnjih borova koja je zavladala pre dvadesetak godina.

Među njima je i Aleksandar Prišunjak, vlasnik jednog od najvećih specijalizovanih rasadnika jelki u Srbiji – „Zlatar” kod Nove Varoši. Kako kaže za „Politiku”, do pre dve-tri godine tražnja za prirodnim jelkama bila je u padu. Ali sa dolaskom Rusa u Srbiju ponovo kreće značajnija prodaja.

– Ne znamo šta se dogodilo, ali sve nas je prilično iznenadilo. Te prve godine, kad je veći broj ljudi iz Rusije stigao u Srbiju spremili smo neku uobičajenu, optimalnu količinu za prodaju, oko 500–600 jelki, ali imali smo toliko narudžbina da smo brzo prodali čak dve hiljada komada. Našli smo se praktično u situaciji da 20 dana pre Nove godine ostanemo bez jelki spremnih za isporuku – ističe naš sagovornik.

Otad i svih narednih godina prodaja je u naglom porastu. U Srbiji se uglavnom prodaju jelke sa busenom, mnogo manje rezane. Ima upita i za izvoz, uglavnom iz bivših sovjetskih republika.

Prišunjak uz osmeh kaže da proizvodnja u Srbiji još nije na nivou Danske – ni po kvalitetu proizvoda ni po veličini i količinama.

– Naravno nismo ni blizu, ali stremimo ka tome. Očekujemo da će se vratiti moda prirodnih jelki, ali drvo ne može da poraste za godinu dana. Zato treba biti spremna za trenutak kada će prirodne jelke preuzeti primat nad veštačkim – kaže naš sagovornik uveren da to vreme dolazi jer su se ljudi već prilično zasitili proizvodima i dekoracijom koji stižu sa azijskih tržišta.

Ekspanzija veštačkih jelki u Srbiji je počela 2015. godine, najpre sa onim najjeftinijim kineskim opcijama, dok su sada traženije skuplje varijante. Ali ono što naš sagovornik primećuje jeste da se malo imućniji kupci vraćaju prirodnim jelkama. Čar je u tome, napominje, što nijedna prirodna jelka nije ista, a postoji i mogućnost da radnici rasadnika ubrzo posle praznika preuzmu stablo i posade ga tamo gde kupac želi ili jelku doniraju vrtićima, školama…

Prema njegovoj proceni, svega još dva-tri velika rasadnika u Srbiji imaju ozbiljnije kapacitete, a „Zlatar”, inače porodična firma, trenutno raspolaže sa više od 40.000 stabala, što znači da u narednih 10–15 godina mogu da podmire tržište potrebnim količinama.

Maloprodaju trenutno imaju samo u Beogradu, ali isporučuju jelke i u Niš, Suboticu, gde kupci više insistiraju na rezanim stablima, kao i u Novi Sad gde je, kao i u glavnom gradu, veća tražnja za jelkama sa busenom.

A na koji način se ovaj biznis razvija u Danskoj, nedavno je pisao portal „Agropres”, navodeći kao primer kompaniju „Grin tim”, jednu od najvećih proizvođača koji pred praznike isporučuje jelke u čak 20 država. Ovaj posao osim što je unosan, važan je i zbog doprinosa očuvanju prirode i unapređenju poljoprivrednog zemljišta. Ta kompanija proizvodi jelke na tri lokacije – u Danskoj, Poljskoj i Škotskoj, sa ukupno oko 16–18 miliona stabala u različitim fazama rasta. Svake godine se posadi oko dva miliona novih stabala, a proizvodni ciklus traje osam do deset godina, što zahteva precizno planiranje i održavanje.

– Naš proizvodni ciklus je dug. Jelki treba između osam i deset godina da bi dostigla zrelost. Zbog toga je ključno da planiramo unapred i održavamo stabilan kvalitet – objasnili su u ovoj kompaniji.

Kako ističu, u ponudi su tri kategorije kvaliteta: „nejčer” „premijum” i „selekt”, a jelke su veličine od 80 centimetara do 2,5 metra. Najtraženija su premijum božićna stabla, koja se uglavnom prodaju velikim trgovinskim lancima.