Tramp i energetska politika Amerike

Cela Amerika i svet, pored iščekivanja spoljnopolitičkih poteza predsednika Trampa, fokusirani su i na njegovu politiku na polju energetike, koja je bila jedna od važnih tema u kampanji i koja je definisala ozbiljne razlike u pristupima predsedničkih kandidata za vreme kampanje.

Kamala Haris je insistirala i podržavala punu implementaciju IRA (dvopartijski usvojen Inflation reduction Act), koji ima cilj realizaciju zelene tranzicije u Americi i podsticaj američkim kompanijama o pitanju razvoja obnovljivih izvora energije, nabavke i eksploatacije kritičnih mineralnih sirovina, proizvodnje baterija i električnih automobila i obezbeđivanje dugoročnih i stabilnih nabavnih lanaca koji bi zaštitili američku ekonomiju i nacionalnu bezbednost.

Tramp je o pitanju energetike kritikovao Harisovu i Bajdena i njihov IRA i najavljivao sigurnu zabranu proizvodnje gasa iz uljnih škriljaca čime bi se izgubilo hiljade radnih mesta i ugrozila liderska pozicija SAD kao najvećeg proizvođača i izvoznika nafte i gasa na svetu, ali i države koja je popunila gap usled prestanka uvoza gasa iz Ruske Federacije.

Međutim, realnost i situacija na terenu danas govori u prilog tome da Tramp neće drastično promeniti mere koje je sprovodila prethodna administracija, a posebno je poslednjih meseci reterirao o pitanju električnih automobila, na šta je veliki uticaj definitivno imao jedan od najznačajnijih Trampovih saveznika u kampanji Ilon Mask, čija fabrika električnih automobila „Tesla” i dalje drži lidersku poziciju u proizvodnji električnih automobila u svetu.

Takođe, činjenica je da su mnogi republikanci iz tradicionalno republikanski nastrojenih saveznih država protiv promena o pitanju IRA, s obzirom na to da ide u korist poslovnih ljudi i kompanija koje funkcionišu na teritoriji tih saveznih država, tako da svakako nema govora o potencijalnom suspendovanju ovog zakona već eventualno o kozmetičkim izmenama.

S obzirom na to da je već sada jasno da će Trampova spoljna politika biti usmerena na Kinu i osnaživanje američke konkurentske prednosti u odnosu na Kinu, jasno je da će Tramp pribeći i jačanju energetskih kapaciteta u zemlji i da će biti fokusiran na konsolidaciju američkih potencijala u oblasti kritičnih sirovina, relaksaciju zakonske regulative i podsticaje za domaće kompanije koje čine američki energetski ekosistem.

Ovoj tezi ide u prilog i izvršna naredba koju je Tramp doneo još 2017. godine nazvana Federalna strategija za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja kritičnim sirovinama (Federal Strategy to Ensure Secure and Reliable Supplies of Critical Minerals).

Ova strategija, iako je pravljena pre sedam godina, zadržala je svoju aktuelnost i može se reći da njena primena mora da bude efikasnija i efektivnija kako bi se došlo do konkretnih rezultata.

Ta strategija je podrazumevala nekoliko ključnih tačaka. Promptno smanjenje od zavisnosti Amerike o pitanju kritičnih sirovina, unapređenje tehnoloških procesa, njihova primena i pronalaženje alternativa određenim kritičnim sirovinama, stvaranje snažnijih partnerstava sa saveznicima o pitanju kritičnih sirovina, puna podrška privatnim kompanijama u procesu istraživanja i eksploataciju uz relaksaciju procedura koje usporavaju i otežavaju investicioni proces.

Jako značajan deo ove strategije je fokusiranje na ljudske resurse i hitno delovanje po pitanju školovanja i motivisanja kadrova koji bi radili u ovoj oblasti, s obzirom na to da se pojavio veliki deficit radne snage upravo kao rezultat nedostatka pažnje i strategije u oblasti energetike i rudarstva.

Primena ove strategije je i jedinstvena prilika za Srbiju, s obzirom na to da smo mi već postali strateški partneri sa SAD o pitanju kritičnih sirovina. Srbija realno može da postane ključni partner Amerike u ovom delu Evrope sa potencijalom da veoma brzo izgradimo sopstveni ekosistem koji bi bio utemeljen na inovacijama i mogućnostima da koristimo američke tehnologije, što je dugoročno mnogo značajnije i od količine samih investicija u prvom koraku.

Na taj način Srbija bi definitivno mogla tehnološki da napreduje i da postane važan tehnološki hab u oblasti zelene tranzicije i EV industrije.

Realizacija projekta „Jadar” od strane „Rio Tinta”, koji je izvršio akviziciju arkadijum litijuma mogla bi da ubrza proces tehnološkog i ekonomskog razvoja i da kreira hiljade novih radnih mesta za visokoobrazovane i visokokvalifikovane kadrove sa naših fakulteta.

To je takođe šansa da učvrstimo odnose i savezništvo sa zapadnim partnerima, a posebno sa Amerikom, što bi se pozitivno odrazilo na jačanje geopolitičke pozicije Srbije i dugoročno održavanje stabilnosti i samostalne politike koja nam obezbeđuju dugoročni razvoj i prosperitet za našu zemlju i građane.

Predsednik Kongresa Američko-srpskog prijateljstva

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista