Evro pada, cene rastu

Građanima Srbije nije neophodno zvanje tržišnih eksperata, niti diploma iz oblasti ekonomije da bi zaključili da svaki rast evra istovremeno podiže i cene u radnjama. Iako su trgovci slabljenje dinara redovno podmetali potrošačima kao opravdanje za poskupljenje, u suprotnoj situaciji, izgleda da ignorišu međuvalutne razlike. Čak se na tržištu dešava paradoksalna situacija. Dok u poslednjih nekoliko meseci evro kliza, osnovne životne namirnice poskupljuju. Na pitanje zašto igraju žmurke sa kursnom listom, vodeći domaći trgovci odgovaraju da na formiranje cene u najvećoj meri utiču dogovori sa dobavljačima. Onog trenutka kada oni budu korigovali svoje cene i prodavci će se latiti digitrona.

Toplica Spasojević, direktor Kompanije ITM i jedan od vodećih uvoznika u Srbiji, obećao je da ukoliko odnos dinara i evra u naredna tri meseca ostane isti, on će sigurno smanjiti cene svojih proizvoda za pet odsto.

– Ova razlika između dinara i evra ima veze sa prilivom deviza na srpsko tržište. S obzirom na to da su upravo prodate Robne kuće "Beograd" ponovo ćemo imati priliv deviza. To može da utiče na jačanje dinara i dodatni pad evra. Vrlo je nezahvalno davati takve prognoze, to više ni ekonomisti ne rade, jer nas je u poslednjih godinu dana nacionalna valuta nekoliko puta iznenadila. Mogu da kažem da ukoliko se ovaj trend nastavi, mi ćemo ga pratiti smanjenjem cena – istakao je Spasojević.

On je dodao da je prošle godine sa svojim dobavljačima iz inostranstva poslove sklapao računajući sa kursom evra od 85 do 86 dinara. Ove jeseni, prilikom uvoza robe, kalkuliše sa 80 do 82 dinara za evro.

– Ne treba zaboraviti i to da veliki deo naše robe dajemo na odloženo plaćanje. To znači da mi robu naplatimo tek za 60 do 90 dana. Teško je predvideti kako će početkom sledeće godine izgledati kursna lista – objašnjavao je Spasojević i dodao da se seća vremena kada je evro iznenada skakao i kada su uvoznici trpeli gubitke zbog toga.

Na pitanje koliko sada zarađuju jer su tržišne prilike drugačije, Spasojević odgovara da njegov ćar zbog toga nije veliki.

– Najveći rizik uvek je na nama – dodaje.

 Zdravko Đuranović, komercijalni direktor "Eltima", maloprodajnog lanca tehničke robe, podseća da je poslednja korekcija cenovnika urađena sredinom godine.

– Tada smo ukalkulisali kurs od 80 dinara za evro, što je i danas blizu realnog. Nema tog uvoznika koji bi sada smeo da radi sa 78 dinara za evro, ili nižim kursom. Tu se mora biti vrlo pažljiv. Niko ne može sa sigurnošću da vam kaže kakav će odnos između ove dve valute biti u narednom periodu – ubeđen je Đuranović.

Ekonomisti vrlo jednostavno objašnjavaju zašto veliki uvoznici ignorišu kursne razlike. To je između ostalog i zato što vole da zarade. Goran Nikolić, iz Centra za naučnoistraživački rad Privredne komore Srbije, objašnjava da je to tako svuda u svetu.

– Postoji u ekonomskoj nauci pravilo koje se odnosi na rigidnost cena i plata. Uvek je teže smanjiti cene nego ih povećati. Isto je i sa platama. Njihovo smanjenje je osetljivo pitanje. Statistički podaci pokazuju da su domaći uvoznici zaista u trećem i četvrtom tromesečju prošle godine snizili cene svojih proizvoda. I to za 13 do 15 odsto. Početkom ove godine, cene robe iz inostranstva su stagnirale, dok u drugom tromesečju rastu. U odnosu na isti period prošle godine roba je skuplja za 11,3 odsto – kazao je Nikolić.