Gde je Isus rođen, u Vitlejemu ili Nazaretu

Naučnici i istoričari godinama postavljaju nova pitanja dovodeći u sumnju viševekovno verovanje da je Isus Hrist rođen u Vitlejemu u Judeji.

Nedavni arheološki nalazi i naučne debate sugerišu da istorijsko mesto rođenja Isusa možda nije u skladu sa tradicionalnim narativima, a neki stručnjaci smatraju da je Isusovo rodno mesto Nazaret dok drugi kažu da je Vitlejem, ali onaj u Galileji.

Doktor Džoan Tejlor sa „Kings koledža“ u Londonu i dr Šimon Gibson sa Univerziteta Severne Karoline u Šarlotu započeli su 2016. godine iskopavanje u blizini crkve Hristovog rođenja. Tokom iskopavanja, otkrili su različite posude i artefakte iz prvog veka  naše ere, što bi moglo da potvrdi tradicionalno verovanje o Vitlejemu kao mestu rođenja Isusa.

Međutim, mnogi istoričari i arheolozi veruju da Isus nije rođen u Vitlejemu u Judeji, pozivajući se na oskudne arheološke dokaze koji potkrepljuju ovu tvrdnju.

„Najranije jevanđelje, po Marku, ne govori ništa o njegovom rođenju. A apostol Pavle, koji je poznavao Isusovu braću, ne govori ništa o Vitlejemu“, kaže dr Tejlor a prenosi „Dejli mejl“.

Ovo odsustvo ranih biblijskih referenci navelo je naučnike da dovedu u pitanje istorijsku tačnost tradicionalne priče o rođenju.

Profesorka Helen Bond, vodeći stručnjak za hrišćansku istoriju na Univerzitetu u Edinburgu, takođe je izrazila skepticizam prema tradicionalnom narativu.

„Najverovatnije je da je on jednostavno rođen u Nazaretu, gde je porodica živela“. Ona je objasnila da je Isus uvek poznat kao „Isus iz Nazareta“ i da je Nazaret najstabilnija karakteristika u biblijskom narativu njegovog života.

Nedoslednosti u izveštajima iz Jevanđelja dodatno podstiču ove sumnje. Čak ni jevanđelja koja tvrde da je Isus rođen u Vitlejemu u Judeji ne mogu da se slože oko detalja.

Jevanđelje po Mateju sugeriše da je Sveta porodica živela u Vitlejemu i da se tek kasnije preselila da bi pobegla od masakra kralja Iroda nakon Isusovog rođenja. Nasuprot tome, Jevanđelje po Luki kaže da su Marija i Josif putovali iz Nazareta u Vitlejem da bi bili ubrojani u rimski popis.

Profesor Bond napominje da „nema dokaza da je u tom trenutku sproveden popis stanovništva širom carstva, i da su ljudi u to doba morali da idu u lokalni centar da bi bili prebrojani i nisu morali da pronalaze „domove predaka“ — šta god to značilo u stvarnosti“.

Neki naučnici tvrde da je naglasak na Vitlejemu kao Isusovom rodnom mestu proizašao iz želje da se on poveže sa drevnim hebrejskim proročanstvom. Prorok Mihej predvideo je da će se Mesija roditi u Vitlejemu u Judeji, za koji se veruje da je grad kralja Davida. Profesor Bond je rekao da se tradicija Isusovog rođenja u Vitlejemu „gotovo sigurno“ pojavila kako bi se poboljšalo Davidovo nasleđe. „Jednom kada su verovali da je Isus Mesija i ’sin Davidov‘, onda je imalo smisla povezati njegovo rođenje sa Davidovim.

Još jedna teorija koja privlači pažnju je da je Isus možda rođen u drugom Vitlejemu. Aviram Ošri, arheolog iz Izraelske uprave za antikvitete, veruje da je Isus zapravo rođen u malom selu zvanom Vitlejem iz Galileje, 100 kilometara od Vitlejema u Judeji.

Nakon što je proveo više od decenije iskopavanja u regionu Galileje, Ošri je pronašao dokaze koji sugerišu da je drevno selo u blizini Nazareta pravo mesto rođenja Isusa. On je tvrdi da nije logično da  trudna Marija putuje iz Nazareta 175 kilometara do Vitlejema u Judeji.

„Kako je trudna žena u devetom mesecu mogla da pređe 175 kilometara na magarcu do Vitlejema u Judeji? Mnogo je logičnije da je prešla sedam kilometara, koliko iznosi udaljenost od Nazareta do Vitlejema Galilejskog", kaže ovaj Ošri.

Tokom svojih iskopavanja ovaj naučnik je otkrio veliku crkvu iz vizantijskog doba sa skrivenom pećinom, delovima zida oko sela i dvospratnom zgradom koja bi mogla biti gostionica ili pansion.

Primetio je oskudnost arheoloških nalaza iz prvog veka u Vitlejemu Judeji, što dodatno podržava njegovu teoriju.

Izraelska uprava za antikvitete oštro je kritikovala Ošrijevu teoriju i odbila da razmotri tu ideju ili dozvoli dalja istraživanja. Dr Klajd Bilington, izvršni direktor Instituta za biblijsku arheologiju, odbacio je teoriju, navodeći da ne postoji „ni jedan drevni izvor“ koji bi mogao da postavi Isusovo rođenje na ovu lokaciju.

Uprkos debatama, neki naučnici naglašavaju važnost razumevanja narativa Jevanđelja kao simboličkih, a ne striktno istorijskih izveštaja.

„Mislim da je bolje razumeti jevanđelske narative o rođenju kao poetski jezik slika, osmišljen da naglasi ko je Isus zaista bio i njegov značaj, nego da brinemo o njihovoj istorijskoj tačnosti“, objašnjava Bond.