Dva drugačija, a dobra kalemljenja

Od naših fudbalskih predstavnika samo su dva iz 2024. preostala u međunarodnoj areni za 2025: Crvena zvezda u Ligi šampiona i TSC u Ligi konferencija. To pravo su stekli na različite načine, kao što su i oni klubovi različitog modela.

Sistem takmičenja u Ligi šamiona je takav da početni deo (igra po grupama) prelazi u narednu kalendarsku godinu, pa je samim ulaskom u grupu obezbeđeno „zimovanje” u Evropi. „Crveno-beli” su to pravo stekli izbacivši norveški Bode (1:2 i 2:0).

U grupi su ostvarili jednu pobedu (Štugart 5:1) i pretrpeli pet poraza (Benfika 2:1, Inter 4:0, Monako 5:1, Barselona 5:2 i Milan 2:1). Predstoje im još okršaji s PSV-om, 21. januara u Beogradu, i Jang bojsom, osam dana kasnije u Bernu.

Učinak nije za busanje u prsa, ali utisak (i koeficijent) i te kako mogu da se poprave. Tim pre što su neki neuspesi ne samo preskupo plaćeni, nego nisu ni zasluženi. Da se sa svakim protivnikom igraju po dve utakmice, kako je bilo do ove sezone, sigurno je da bi Zvezda u drugom meču protiv Benfike bila odrešitija i ne bi onako jevtino portugalski tim došao do pobede. O sudijskom viđenju situacije iz koje je Milan postigao pobedonosni gol suvišno je da se troše reči.

Inter, Monako i Barselona su bili bolji, ali rezultati su previsoki. U prva dva slučaja Zvezdini igrači su greškama, nastalim bez preke nužde, sami sebe odveli na stranputicu. Barselona nije zadivila igrom, mada je zasluženo pobedila u Beogradu. Beskrajno vraćanje lopte ili dodavanje na sigurno najbližem saigraču i nije nekakva fudbalska umetnost, ali Zvezdini igrači nisu umeli da čitaju dodavanje protivnika u prazan prostor.

U našoj ligi niko ne igra tako, pa nije ni mogla da bude spremna za takav stil igre. Kod nas je ona ta koja drži protivnika u šaci i opipava gde su mu slabe tačke. A što se Barselonine moći tiče na narednim utakmicama se pokazalo da je na klimavim nogama.

TSC u kvalifikacijama za Ligu Evrope nije prošao Makabi iz Tel Aviva (3:0, pa 1:5), a u grupi u Ligi konferencija je do cilja došao kroz iglene uši (Astana 0:1, Legija 0:3, Lugano 4:1, Sankt Galen 2:2, Gan 0:3 i Noa 4:3). Za primer je poslednji, odlučujući okršaj. Noa (u prevodu biblijski Noje) je jermenska „firma” po svom sedištu, a po kadrovima je multinacionalna ekipa. Ono što je TSC ostvario u toj utakmici treba da bude pomno izučavano kod nas. Kod kuće je u 15. minutu gubio s 2:0, u 48. s 3:1 i koji bi naš tim posle toga ne samo ustao, nego i pobedio na međunarodnoj sceni?! Sada mu predstoji 13. februara u Bačkoj Topoli i nedelju kasnije u Bjalistoku borba protiv poljske Jagjelonije za ulazak u osminu finala.

TSC se još nije navikao da nosi i izdrži sopstvene uspehe, pa je 2024. završio tek na sedmom mestu u našoj ligi s čak 30 bodova manje od Crvene zvezde. To nije jedina razlika između ta dva kluba. „Crveno-beli”imaju duboke korene, a plodorodne grane uredno potkresuju i osvežavaju. U Bačkoj Topoli je klub sasvim novog kova. On nema tako slavnu istoriju kao bivši evropski i svetski prvak, ne može ni da se uzda da će država da mu pruži ruku, ako mu voda dođe do guše. Ali, ima čiste račune u svakom smislu, a originalan je i dobar putokaz po tome što je strani kapital uložen u naše, domaće proizvode. U TSC-u je broj stranih fudbalera simboličan, u Crvenoj zvezdi oni imaju vodeće uloge.

Oba opredeljenja daju zadovoljavajuće rezultate. To je primer za sve da treba da se traži sopstveni put, da može drugačije da se kalemi, a da rod bude dobar.