Lažne patriote

Veliki engleski leksikograf Samjuel Džonson rekao je 1775. da je „patriotizam poslednje utočište nitkova”. Opasku je zabeležio njegov biograf Džejms Bosvel. Džonson nije osuđivao patriotizam kao takav, već ono što je smatrao „lažnim patriotizmom”. Verujem da u aktuelnom kontekstu ovo podjednako važi za današnje evropatriote. Evropatriote su oni koji svakog pokušavaju da ubede da „nema alternative” Evropi i da spasenje sleduje onima koji to prihvate dušom i srcem. Oni ne tolerišu kritike i neslaganje.

Problem ovih evronacionalista je u tome što je, kao i u Džonsonovo vreme, njihov ostrašćeni patriotizam šupalj i lažan. Da je iskren bio bi zasnovan na demokratskim vrednostima na kojima je osnovana Evropska unija – vrednostima kao što su vladavina zakona, poštovanje ljudskih i građanskih prava, tolerancija prema drugačijem mišljenju i poštovanje transparentnosti u svakom procesu odlučivanja. Ove vrednosti, međutim, poštuju se po potrebi i gurnute su na marginu ponašanjem članica EU i njihovih zvaničnika i predstavnika. Sve je svedeno na čistu želju za vlašću.

Da biste se uverili samo pogledajte kako ovi „branitelji” EU vide sebe, svoje protivnike i samu EU. Na primer, intervju Žiskara Destena „Mondu” 1992. kada je rekao da su oni koji podržavaju ulazak Turske u EU „protivnici Evropske unije”. Možda ćete pomisliti da su se vremena i stavovi promenili. Razmislite još jednom. Za vreme pobune u muslimanskom svetu zbog uvredljivih karikatura proroka Muhameda u danskim i drugim evropskim novinama libanski „Dejli star” preneo je izjavu jednog visokog (neimenovanog) zvaničnika EU da je „sve protiv Danske protiv Evrope”.

Visoki predstavnici u Bosni i Hercegovini su uz punu podršku SAD pretvorili ovu državu u najautokratskiji režim u Evropi. Delovali su nezakonito, osvetoljubivo i nedemokratski, demonstrirajući apsolutnu moć koja je građanima Bosne uskratila njihova osnovna ljudska, ustavna i građanska prava. Javno su izneli argument da je svako ko se usprotivi ili dovede u opasnost ovaj autokratski režim neprijatelj Dejtonskog sporazuma i u širem smislu neprijatelj Evrope. Pedi Ešdaun se dičio time što je koristio EU kao parni valjak da uguši svako protivljenje njegovim diktatima i imperijalističkim ćefovima. U svojoj knjizi „Mačevi i plugovi: Uspostavljanje mira u 21. veku” hvali se kako je koristio Krisa Patena da predstavi njegovu ideju o reformi policije kao „obaveznu” i „neophodnu” za ulazak Bosne u EU. Na stranu to što je njegov predlog centralizovane policije bio u suprotnosti i sa policijskim strukturama EU (uključujući i njegovu britansku) i sa modernim policijskim standardima koji se sve više zasnivaju na decentralizaciji; svako ko se protivio njegovoj ideji o reformi policije bio je po definiciji „neprijatelj EU”.

Ako opet budete naišli na nedavnu izjavu francuskog ambasadora u Srbiji Žan-Fransoa Terala da je „Euleks EU i da svako ko je za EU ne može biti protiv Euleksa”, imajte na umu da ona odražava opšte uverenje koje preovladava među birokratama i zvaničnicima EU. Da li vidite obrazac? Veoma je jednostavno postati neprijatelj Evrope – sve što treba da uradite jeste da kritikujete jednog od ovih lažnih evropskih patriota ili postavite pitanje šta zapravo žele. Drugim rečima, ako se ne slažete sa njima, po definiciji ste neprijatelj. Za vreme komunizma, komunisti su svojim neprijateljima lepili etiketu „kontrarevolucionara” ili „nacionalista”. Ništa nije bilo gore od tog sistema, a danas vam daju epitet „antievropljanina” ili provereni pojam „nacionaliste”. Sada, kao ni onda, ove etikete ne znače ništa. Pravo značenje je iz onoga što skrivaju. Iza ovih etiketa se krije jedan oblik arogancije i netolerancije koji je uistinu najveća pretnja demokratiji u Evropi.

Tajna „dobrog” Evropljanina, po mišljenju onih koji Evropu brane najglasnije i najstrastvenije, jeste u činjenici da morate biti popustljivi i pristajati na svaki zahtev. To je oblik slepe poslušnosti koju su tražili staljinisti i fašisti i koju branitelji „postdemokratskog” sveta vide kao temelj upravljanja i političke stabilnosti.

Ovi ljudi koji su se sami miropomazali kao „Evropljani” zovu sebe „demokratama” i „progresivcima”. Nekako mi se čini da im bolje pristaje pojam koji je Samjuel Džonson upotrebio za lažne patriote – oni su nitkovi.