Pucalo se više nego na Solunskom frontu

Sunčan, ali hladan Božić bez snega u Beogradu pre 100 godina. Na svim opštinskim zgradama bile su istaknute ogromne crne zastave, a na tramvajima okačene crne zastavice u znak duboke žalosti, za iznenada preminulim predsednikom beogradske opštine Mihajlom Marjanovićem „koji je umro na opštem poslu, za opšte dobro i za dobro prestonice”. Gradonačelnik koga su zvali i „sirotinjska majka”, sahranjen je u prisustvu zvaničnika na Božić 1925. godine.

Na Badnji dan već uobičajene konjičke povorke vojske, sa muzikom beogradskog garnizona, barjaktarom i oficirima na konjima na čelu sa komandantom badnjaka, i sa zastavama išle su po badnjak u Košutnjak. Po beogradskim ulicama, posebno od Kalemegdana do oficirskog doma, ukrštali su se koraci ljudi koji su izlazili na ulice, gledali i pozdravljali badnjačke povorke. Kako se prema običajima badnjak ne sme vući, on se vozio na konjskim zapregama ili nosio na ramenima grupa i pojedinaca i lagano spuštao pred nadleštvo ili kuću. Badnjak se unosio uveče kako u dvor, tako i u druge vojne institucije, a posebno svi pukovi su imali svoj badnjak. Po pravilu badnjak je u javne objekte i privatne kuće unosio onaj koji ga je i odsekao, stupajući u prostorije desnom nogom.

Mnoga društva, omladinske grupe i pojedinci išli su po badnjak, neki su ga kupovali a mnogi nisu imali ni badnjak, ni ognjište ni šporet.

Dečaci u belim odeždama ili kao čobani u bundama nosili su osvetljenu štalu sa jaslama, malim kravama i Isusom i od kafane do kafane davali male predstave Isusovog rođenja. Na hiljade dinara prikupili su od raspoloženih hristijana.

Pucalo se, bez krvi,  na sve strane. Štampa beleži da se na Paliluli pucalo više nego na Solunskom frontu. Svaki pravi Palilulac smatrao je za dužnost da pucnjavom pozdravi praznik Hristovog rođenja. Nasuprot Terazijama gde su zabave priređivane na skupim mestima i u modernim odelima (šimi čovek je sav trouglast) i haljinama i novim cipelama koje žuljaju, na Paliluli se dolazilo na proslave Božića u običnom odelu, onako kako je Bog dao. „Nema više starog Beograda. Sve se iskvarilo ali mi još uvek čuvamo veru i običaje. ”

U kafanama i salama škripao je parket i tresao se pod nogama veselih igrača. Znojili su se i igrači i muzikanti. Svet je tražio svirku da u nju utopi sve muke godine, sve trpnje života. U nekim domovima dva dana se prase kezilo u tanjiru sa jabukom u spečenim čeljustima.

U svojim kućama, podstanarskim sobama svako je na svoj način slavio Božić. Božićni kolač pored kog gori sveća, česnica koja se vezuje za zajedništvo – da zajedno radimo, zajedno se mučimo i zajedno da uživamo, slama prosta i jeftina prostirka, znamenje jednakosti i skromnosti, voće i orasi.

U malim kafanicama razlegali su se promukli glasovi cigana svirača. Točilo se vino i rakija u veselju, jer nije svaki dan Božić.

O oglasima reklamirana moda iz Pariza, štofovi, cipele „bata”, i „salamander”, automobili „kadilak”, „ševrolet” i „dodž”, „Fordov” traktor, „danlop” gume, a Fabrika hartije „Milan Vapa” snizila je cene svojih proizvoda.

Održano prvo bogosluženje u novosagrađenoj ruskoj crkvi na Starom groblju do crkve Sv. Marka.

Za praznične brojeve dnevnih novina pisali su Isidora Sekulić, Ivo Andrić, Rastko Petrović, Jovan Dučić, Tin Ujević i mnogi drugi. Ispod tekstova stavljan je originalni faksimil potpisa autora.

Političke teme i problemi dominirali su i na Božić 1925. Početkom januara objavljena je „Obznana”, a onda je 5. januara 1925. uhapšen Stjepan Radić, vođa Hrvatske republikanske seljačke stranke, koji se krio u jednoj rupi u zidu vile u Zagrebu. Brojne detalje hapšenja i atmosferu iz Zagreba prenosio je za jedan prestonički list Stanislav Krakov. Štampa je objavljivala faksimile dokumenata o veleizdajničkom radu Stjepana Radića i vođstva HRSS-a. Zemlja se spremala za izbore koji će biti održani u februaru 1925. godine.

Patrijarh se vratio sa puta i priložio beogradskoj opštini sumu od 2.000 dinara kao pomoć sirotinji za Božićne praznike. Kralj i Kraljica su Dečjem domu Kraljice Marije u Zemunu poklonili 10.000 dinara za siročad prigodom nastupajućih praznika a beogradska opština je prikupila nekoliko stotina hiljada za pomoć sirotinji.

Na pijaci cene namirnica i hleba bile su u porastu, hleb je poskupeo za 0,30 dinara, voće je poskupelo, živina se mnogo prodavala jer će većina Beograđana za Božić umesto praseta u furunu poslati ćurana ili plovku. Sem pasulja i kolonijalne robe sve je poskupelo.

Tadašnji Beograd prostirao se na 12 kvadratnih kilometara. Varoš je podeljena na šest administrativnih kvartova, sa 430 ubeleženih ulica, čija dužina je iznosila kao kilometraža od Beograda do Niša. Parcelisanjem imanja, naročito na periferiji, broj ulica se svakim danom uvećavao. U oko 12.000 popisanih kuća, ne računajući naseobinu Jatagan malu i kućerke izgrađene bez dozvole. Godine 1925. u Beogradu je prema procenama živelo oko 142.000 stanovnika. Precizni podaci postojali su za 1921, kada je prema popisu od 31. januara, Beograd imao 111.740 stanovnika.

U prestonici je bilo 12 bolnica i sanatorijuma, 15 apoteka, 233 lekara i 70 babica.

Naučnih i naučno-humanitarnih društava šest, raznih društava i udruženja 77, pevačkih društava devet, oko 15 sportskih društava, 11 dnevnih listova sa ukupnim tiražom od 150.000 primeraka. Od njih jedan na nemačkom jeziku.

Književnih, ilustrovanih, naučnih, političkih, šaljivih i drugih časopisa i listova bilo je 50, od kojih nekoliko na stranim jezicima.

Beograd je imao šest javnih parkova, tri muzeja, dva pozorišta, četiri varijete-barova, osam bioskopa, 33 hotela sa 1.764 kreveta i 452 javna lokala, kafane, restoracije i bifee. Pored toga, Beograd je imao i 13 osnovnih škola, muških sedam i mešovitih šest i čisto ženskih 11, sa 3.294 muških učenika i 3.330 ženskih. Učitelja 72, učiteljica 92.

Bile su četiri muške gimnazije, tri ženske, jedna realka, jedna srpsko-ruska gimnazija i Dom učenica srednjih škola. Đaka u muškim gimnazijama bilo je 4.926, a u ženskim 3.356. Nastavnika je bilo 241, nastavnica 171. Ženska učiteljska škola imala je 231 učenicu, 15 nastavnica i 6 nastavnika. Državna trgovačka akademija imala je 950 đaka. Dok su nastavnici većinom bili honorarni, univerzitet je imao šest fakulteta, sa 5.800 studenata i 146 redovnih n vanrednih profesora.

Saobraćaj u gradu je bio veoma živ. Zabeleženo je da za 24 sata u Beograd dođe i ode od 100 do 110 vozova sa oko 10.000 putnika . Za Zemun ode i dođe 33 broda dnevno, a za Pančevo pet dnevno. Tramvajskih linija je bilo osam. Dnevno se prevozi 70.000 putnika. U Beogradu je popisano 1.080 automobila, motornih točkova (sa korpom i bez korpe) 70, velosipeda 530, kola za ličnu upotrebu 1.200, za opštu upotrebu 1.800, (od toga broja 300 fijakera). Nosača je popisano 310, kurira 20.

Telefonska centrala je imala 4.000 pretplatnika i 54 međugradskih i međunarodnih linija. Međunarodnih razgovora je bilo oko 100, a međugradskih 2.000 dnevno.

Telegraf je imao žičanu vezu sa celom Evropom, a preko radio-stanice sa celim svetom.

Banaka je bilo čak 64 sa 394.000 miliona uplaćenog kapitala.  Industrijalaca je bilo 170, od kojih 20 sa preko sto radnika. Trgovačkih radnja ima 3.906.

Iako se sve menja, Božić je svake godine isti, sa svojim večitim radostima. Božić je u dušama.

istoričar

Prasci mnogo skupi, ribe napretek

Kao i uvek pred Božić, vladala je velika živost na svim beogradskim ulicama, mada veći deo Beograđana usled visokih cena nije spremio onakav Božić kakav je imao običaj da sprema ranije. Nužda zakon menja i prase potiskuje ćuran. „Prasci” su bili mnogo skupi, ali ni živina nije bila jeftinija. Ribe iz Dunava i Save bilo je na pretek, kao i ohridske pastrmke. Voću je cena skočila, a cene kolonijalne robe, goriva, mleka i mlačnih proizvoda ostale su stare. Neko je izračunao da je za prvih devet meseci u Beogradu popijeno 7.338.090 litara piva, a da je kroz pijace prošlo 69.811 koza, ovaca i prasadi do pet kilograma, 292.266 svinja, 494. 616 sitne živine.

Kralj i kraljica u Parizu

Božić 1925. kralj i kraljica proveli su u Parizu. U njihovu čast poslanik u Parizu Spalajković priredio je ručak u svome stanu. Među zvanicama bili su princ Pavle, engleski ambasador sa gospođom, čehoslovački ministar sa gospođom, grčki ministar sa gospođom i druga lica.