Hrast u „Jevremovcu" pamti i Obrenoviće

Najstarije stablo u Botaničkoj bašti „Jevremovac”, koja je 2023. godine obeležila 150 godina od osnivanja, jeste hrast lužnjak. Procenjuje se da je star više od vek i po jer se tu nalazio i pre nego je bašta osnovana na ovom mestu. Pored toga što je najstarije stablo, ovaj svojevrsni div je i najveće drvo u bašti. Prečnik stabla mu je jedan metar, a visok je više od 25 metara.

Stablo je vitalno, zdravo i redovno se orezuju grane koje su stare i suve. Inače, ova vrsta hrasta može da živi i do hiljadu godina i u prirodi je rasprostranjen u Evropi i Maloj Aziji, a gaji se u Severnoj Americi i Australiji.

– Za hrastove se vezuje veliki broj narodnih verovanja, predanja i legendi. Slovenska mitologija smatra ga svetim drvetom, ispod čije krošnje su se, umesto u hramu, odvijali rituali. U toku istorije, hrastovi su se simbolički povezivali sa vrhovnim bogovima – Perunom, staroslovenskim gromovnikom, ali i Torom, nordijskim bogom, kao i starogrčkim Zevsom. Srpski narod je oduvek izuzetno poštovao hrast. Stari primerci smatrani su za božanstva i uživali kult. U oblasti Zaglavku (istočna Srbija) svako selo ima po nekoliko zapisa (senovito drvo), i to su mahom gorostasni hrastovi sa usečenim krstovima u njihovim deblima – prof. dr Peđa Janaćković sa Biloškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Niko ne sme da poseče takav hrast, niti da koristi, seče i pali opalo suvo granje s njega „…jer bi se takvome kuća ugasila ili bi mu bar ruka usahla...” i to, uglavnom, važi za sve srpske krajeve. Pod takvim hrastovima, o letnjim praznicima (Spasovdan), održavane su molitve i tom prilikom bi u stablo bio urezivan nov krst. Svaki zapis se osveti i pričesti, tj. obnovi se krst i sipa ulje s tamjanom u rupu provrćenu svrdlom, a glavni zapis se još i kiti, i pod njim se seče kolač. Pod hrastom su održavane skupštine i donošene važne odluke. Čuveni takovski grm, pod kojim je 1815. godine donesena odluka o ustanku protiv Turaka, jeste hrast. U čast hrastu, kod Srba muškoj deci se daje ime Rastko ili Rastislav.

– U vreme Božića badnjak se uzima po pravilu od hrastovine. Hrastove grančice imaju takođe veliku ulogu u nekim kultovima. U južnoj Srbiji običaj je da na Svetoga Ignjata koji se obeležava 2. januara domaćin uđe sa hrastovom grančicom u kuću i čestita ukućanima praznik, a zatim tom grančicom čara vatru i posle je zabode u gredu i tu čuva do Malog Božića (14. januar), a onda je sagori – objašnjava doc. dr Milan Gavrilović sa Biloškog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ovo listopadno drvo, čiji je latinski naziv Quercus robur L., pripada familiji bukvi (Fagaceae). Može da naraste do 50 metara, ima široku i nepravilnu krošnju i krivudave i kolenasto savijene grane.

Mlada kora je glatka, a na starim stablima je duboko ispucala. Listovi su sa liskama koje su jajaste, a njihov obod je duboko usečen tako da ima od četiri do osam pari zaobljenih režnjeva. Muški cvetovi sakupljeni su u dugačke resolike cvasti, neugledni. Ženski cvetovi su pojedinačni ili u grupama, na dugačkoj dršci. Plod je orašica, poznatija kao žir, koji je smešten u poluloptastu kupulu. Žirevi su na dugačkim drškama. Cveta u junu i julu.

U prirodi, lužnjak živi na vlažnom, dubokom i plodnom zemljištu, u nizijama u dolinama reka. Šume lužnjaka često bivaju plavljene, ali to ne utiče na život ovog izdržljivog kolosa. Može da raste čak i na zaslanjenom zemljištu. Ipak, nizijske šume lužnjaka su danas izuzetno ugrožene zbog meliorativnih radova, promene vodnog režima i uništavanja staništa. Od svih vrsta drveća koje raste u Srbiji, posle bukve je najzastupljeniji lužnjak.

– Hrastovi, a među njima i lužnjak, oduvek su bili značajni u ekonomskom, kulturnom i istorijskom smislu na ovim prostorima. Imaju i svoj kontemplacijski značaj, odnosno često zauzimaju centralno mesto u verskim obredima. Od hrasta lužnjaka upotrebljava se kora, seme i drvo u lekovite i druge svrhe, o čemu svedoče i etno-botanički podaci. Kora se skida u proleće, pre listanja, sa mladih grana. Osušena kora prokuva se u vodi i upotrebljava spolja kod manjih rana i povreda, infekcija i nekih kožnih bolesti; deluje stežuće i kao blag antiseptik (sadrži tanine). Tanini dobijeni iz kore hrastova korišćeni su za štavljenje kože. Mogu se pripremati i kupke. U novije vreme izrađuju se i kozmetički preparati (tonik, losion) sa ekstraktima hrastove kore. Čaj dobijen kuvanjem usitnjene kore hrasta, tako što se prvo prelije hladnom vodom, a zatim zagreje do ključanja i kuva 10 minuta, upotrebljava se za ispiranje usta i grla, kod oštećenja i upale sluzokože organa za varenje, kao i sredstvo za zaustavljanje blažih proliva.

Hrastov žir sakupljen u poznu jesen koristi se za ishranu stoke. Žirevi nalaze primenu i u tradicionalnoj ishrani. Hrastov žir se oljušti i dobijeno jezgro se duže kuva u većoj količini vode. Voda se nekoliko puta odliva da bi se odstranila gorčina. Skuvan žir se sitno izdrobi i meša sa hlebnim testom. Žirevi se mogu koristiti i kao zamena za kafu. Takođe, semeno jezgro žira se isprži i samelje i upotrebljava slično kao i čaj dobijen kuvanjem sprašene kore hrasta.

Drvo lužnjaka je prvoklasno drvo. Sjajno je, srednje tvrdo, vrlo kalorično pri sagorevanju. Lako se cepa, lako obrađuje, ali se teško i sporo suši. Upotrebljava se za građu, železničke pragove, kao rudničko drvo, za brodove – posebno za jedrenjake. To je najbolje drvo za burad za alkoholna pića, stolariju, nameštaj, furnir i parket.