Srpski duh na hladnom severu Evrope

Specijalno za „Politiku”
Foča – Danilo Ivanović, slikar, ikonopisac i profesor originalne tehnike vizantijskih ikona na Nacionalnoj umetničkoj akademiji u Oslu, u Norveškoj, duže od trideset godina širi srpski duh na hladnom severu Evrope. Član je Udruženja likovnih umetnika Norveške, a nedavno je proglašen za najboljeg ikonopisca u Skandinaviji. Njegovi učenici i studenti su Norvežani, Nemci, Danci..., a obostrana iskustva bogata su i jedinstvena.

„Većina mojih učenika prvi put se susrela s ikonopisom. Pokušavam da ih što bolje naučim vizantijskom pristupu. Radimo po opisu i tehnologiji vizantijskih majstora. Veoma su zainteresovani za tehniku korišćenje jajčane tempere na dasci”, objašnjava Ivanović suštinu i principe rada s učenicima i studentima.

Oni su protestanti i katolici i u svojim crkvama nemaju ikone, ali su na mojim časovima zavoleli tehniku i tematiku. Sada obožavaju da ikonopišu, kaže Danilo Ivanović. Zapazio je da Norvežani u svoje crkve sve češće unose ikone, pored ostalog, zbog turista pravoslavaca.

„Oni ta mesta gde su ikone nazivaju tihim ćoškom za molitvu”, kaže Ivanović, čije se ikone nalaze i u vojnim bazama, a ispred njih se piloti pre poletanja mole Bogu.

„Uveli su male religiozne prostorije i na civilnim aerodromima, u bolnicama i drugim javnim prostorima, za pravoslavce, ali i za vernike drugih religija”, zapazio je ovaj umetnik, koji često izlaže u skandinavskim zemljama.

Privrženost ikonopisanju Ivanović doživljava kao „emociju, inspiraciju, konekciju sa svetim likovima i njihovim žitijem i svim ushićenjem, stepnjama i težnjama da lik izobrazi u najboljem duhovnom svetlu, koje će vernici doživeti kao uzvišenje u molitvi za duhovnu korist i sreću”.

Kako je dospeo na sever Evrope i šta ga je podstaklo na ovu umetničku avanturu, pitali smo Danila Ivanovića, veoma posvećenog pravoslavnoj Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog u Oslu i člana crkvenog hora.

Kada sam se 1991. godine otisnuo iz bivše Jugoslavije, kao čamcem na nemirnoj pučini, hteo sam, odgovara na našu znatiželju, prvo da upoznam mediteranske zemlje, njihovu kulturu i umetnost. Tako je Ivanović, u to vreme već afirmisani slikar, preko Italije, Francuske, Španije i Maroka došao u Norvešku. Jedan od motiva bio je upoznavanje dela Edvarda Munka i skandinavskih umetnika.

„Nigde nije lako, posebno u tuđem svetu, gde su razlike u shvatanjima i navikama prilično velike, naizgled nepremostive. Ja sam došao sa zakašnjenjem, u srednjim životnim godinama, podređen u odnosu na umetnike koji su tu rođeni. To me nije obeshrabrilo, nego podstaklo da se dokažem”, kaže Ivanović, koji nije očajavao, nego slikao, priređivao izložbe u Songdalu, Balestrandu, Oslu...

Po dolasku u Norvešku, kazao nam je ovaj umetnik poreklom iz Foče, njegova duhovna i tradicionalna pripadnost srpskom narodu i kulturi pojačala je želju da se više posveti ikonopisu nego ranije. Na obeležavanju 2.000 godina od rođenja Isusa Hrista, u katedrali u Oslu, njegova ikona Bogorodice s mladim Hristom izabrana je za plakat i pozivnicu.

„Tim povodom nastala je knjiga „Teologija u bojama”, koju je napisao profesor filozofije Torsten Tolefsen s Univerziteta u Oslu. Od tada širom Norveške, bar jednom godišnje, izlažem ikone”, kazao je Ivanović. Prvi susret s ikonama doživeo je u detinjstvu, posmatrajući porodičnu slavsku ikonu Svetog Jovana Krstitelja.

„S majkom sam išao na molitvu u crkvu u Foči, celivao ikone, zagledao ih i divio se. To je imalo presudnu ulogu u mom životnom i umetničkom opredeljenju za slikarstvo”, objašnjava poznati umetnik svoju vezu s ikonama kao duhovnim i nacionalnim bićem, formiranu u zavičaju.

Stvarajući na svim svetskim meridijanima, Ivanović se trudio da očuva kontakte i veze s Fočacima i Fočom, gradom na Drini i Ćehotini u Republici Srpskoj. To je njegova opsesija. Pre nekoliko godina u Foči je izgradio Kapiju sećanja na žrtve Drugog svetskog rata, podarivši ovom gradu jedinstven spomenik. Utemeljitelj je izložbe „Fočanski A3 format”, na kojoj umetnici iz celog sveta slikaju ikone, ali i druge motive.

Filmske uloge

Ivanović je ostvario i više zapaženih filmskih uloga. Sve je počelo njegovim angažmanom na izradi scenografije u pozorištu „TeaterE”. „Dok sam radio u tom pozorištu pozvali su me na audiciju za ulogu u Švedskoj TV seriji ’Prijatelji i neprijatelji’. Ta uloga me je učinila poznatim, te sam dobio mnogo ponuda za male uloge u filmovima i reklamnim spotovima”, kazao je Ivanović koji živi u Frogneru, centralnom delu Osla. Razigrane forme i jak kontrast boja

Danilo Ivanović, rođen je u Foči 1953. godine. Diplomirao je na Pedagoškoj umetničkoj akademiji u Nikšiću, u Crnoj Gori, gde je bio učenik profesora Nikole Gvozdenovića. „Njegov figurativni likovni pravac i snažan ekspresivni naboj prožet je mitološkim i fantazijskim elementima, razigranim formama, jarkim kontrastom boja i zatvorenim mnogostrukim mitološkim kompozicijama”, navedeno je u biografiji Danila Ivanovića, u objašnjenju njegovog shvatanja umetnosti kao beskrajnog polja slobode.