Dani bola

U nedelju 5. januara saznali smo da je umrla Goranka Matić. Fotografkinja, nesebičan prijatelj, osoba ogromnog entuzijazma, lafica, autentična umetnica koja je ostavila ogromno svedočanstvo o ljudima, događajima – o epohi. Brojna su ovih dana sećanja Gorankinih prijatelja  na društvenim mrežama, u medijima: iskrena, emotivna, tačna. 

Goranka Matić je istoričarka umetnosti. Tema njenog diplomskog rada bila je umetnost Miće Popovića, pa je često govorila da je prema ovom slikaru imala poseban sentiment.

Profesionalno, Goranka Matić počinje da se bavi fotografijom 1980. godine kada nastaje njena čuvena serija fotografija „Dani bola i ponosa”,  snimljena nekoliko dana nakon smrti Josipa Broza Tita.

– Tog dana, 4. maja 1980, izašla sam na ulicu i saznala da je Tito umro. Sutradan sam, odustavši od čekanja u redu ispred skupštine, krenula u šetnju kroz grad i videla izloge sa Titovim fotografijama sa crnim florom. Kao vizuelno obrazovanoj osobi, to mi se učinilo veoma zanimljivim, Titova slika među proizvodima, od mesare, frizeraja, do voća, donjeg veša, mašinske radionice. Kao neko davanje paganske žrtve Bogu, kad staviš tako sliku umrlog među svoje proizvode. Imala sam tatin aparat sa dva filma, „efka” i „orvo””. Nisam znala ni film u aparat da stavim, već je to uradio prodavac filmova. Tako da je situacija od mene napravila autora – sećala se Goranka Matić u intervjuima.

Kroz svoj opus, ova umetnica nas je upoznala sa rok fotografijom, sa političkom, dokumentarnom fotografijom, fotografijama ljudi, portretima, sve do autorskih radova. 
Sredinom osamdesetih godina počinje da fotografiše za „Džuboks”. U početku, to su bili prilozi u vezi s likovnim događajima, a kasnije sve više s muzičkim, tačnije, rok scenom. Tokom cele nastupajuće decenije, Goranka Matić će fotografisati brojne koncerte i protagoniste jugoslovenske novotalasne scene.

Njene fotografije krasile su omote ploča „Idola”, „U škripcu”, „Bajage i instruktora”, Đorđa Balaševića…

– Naučila sam na gužvu još od rok koncerata, laktanje sa foto-aparatom, na koji način u metežu uhvatiti ključni momenat, pojedinca i gomilu. A sve se tada učilo kroz simbiozu sa drugima i kroz praksu na terenu – govorila je.

Kao urednica fotografije radila je 17 godina u nedeljniku „Vreme”, a zatim i u novinskoj kući „Politika” (2006–2010) i u Radio-televiziji Srbije (2011–2015). U „Politici” je digitalizovala veliki deo fotografske arhive, i bila je u svakom pogledu značajna podrška Kulturnoj redakciji našeg lista. I kada je otišla iz naše kuće, uvek je bez ikakvog uslovljavanja dozvoljavala da koristimo njene fotografije. „Zbog­ njenog ­za­gla­vlja­ ’Politika­’ mi ­je­ uvek ­bi­la­ bit­na ­i ­če­sto­ sam ­je ­ko­risti­la”, rekla je u jednom intervjuu.

„Politikinu” nagradu iz Fonda Vladislav Ribnikar Goranka Matić dobila je 2003. godine za izložbu „Tiho teče Sutjeska” priređenu u Salonu Muzeja savremene umetnosti i to je bilo prvi put da izložba u mediju fotografije ponese ovo prestižno priznanje.

Se­ri­ja „­Tiho teče Sutjeska”­ ­pred­sta­vlja­ fo­to­gra­fi­je na­sta­le­ na­ Tjen­ti­štu ­u ­Spo­me­n­-domu ­„Bitke­ na­ Sutjesci”,­ što je­ de­lo ­ar­hi­tek­te­ Ran­ka­ Ra­do­vi­ća.­ Fre­ske ­je ­ra­dio­ Kr­sto ­Hege­du­šić,­ ali­ na nji­ma­ su vi­dlji­vi tra­go­vi­ du­go­go­dišnje ­de­va­sta­cije, ­žvr­ljo­ti­na­ sa đač­kih eks­kur­zi­ja,­ ali ­i ­tra­go­vi ­meta­ka ­iz­ ra­to­va ­deve­de­se­tih­ na ­tlu biv­še­ Ju­go­sla­vije.­ Me­đu­tim,­ okolni ­pej­zaž­ ostao je ­isti.­

– Ka­da­ sam spa­ja­la ­ošte­ćenu ­sli­ku ­sa ­sa­dašnjim ­pej­za­žom,­
vi­de­la­ sam­ ko­liko­ je­ He­ge­du­šić ­u mi­li­me­tar ­po­zna­vao ­i ­po­što­vao pej­zaž, ­su­de­ći­ pre­ma ­ja­sno pre­sli­ka­nim­ ob­ri­si­ma ­pla­ni­na.­ Vreme pro­la­zi, pri­ro­da osta­je,­ a ­od­nos­ pre­ma ­kul­tur­nom na­sle­đu ­je vidljiv – objasnila je umetnica.

Poslednja, retrospektivna beogradska izložba Goranke Matić „Iskustvo u gužvi”  održana je 2021. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, a potom u Zagrebu i Banjaluci. Ovu izložbu (kustoskinja Una Popović) činilo je  više stotina fotografija i materijala poput arhiva, dokumentacije, foto-eseja…

Lično, nedostajaće mi Gorankine greške koje je pravila prilikom „baratanja” mobilnim telefonom. Čini mi se da je sve Marije koje je znala upisala u imenik bez prezimena, pa je dolazilo do komičnih zabuna.

Jedinstvena u svakom pogledu, nedostajaće Goranka Matić Beogradu, Srbiji, regionu. Nedostajaće celoj jednoj kulturi kojoj je kroz svoj objektiv udahnula specifičnu svežinu, društvenu osvešćenost i originalnost.

Ispraćaj Goranke Matić zakazan je za subotu u 14 sati na Novom groblju, u sali za kremaciju.