Šta donosi novi aranžman Srbije s MMF-om

Posle isteka dvogodišnjeg finansijskog stendbaj aranžmana Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom u iznosu od 2,4 milijarde evra u decembru 2024. godine, zemlja ulazu u novi PCI aranžman (Policy Coordination Instrument) sa ovom institucijom. Srbija je imala ovakve aranžmana 2018. i 2021. na po 30 meseci.

Po definiciji, PCI je nefinansijski instrument koordinacije politika, otvoren za sve zemlje članice MMF-a, koji stvara bliži dijalog sa zemljama i odobravanje politike MMF-a, što omogućava da signaliziraju spremnost ka reformama i da katalizuju finansiranje iz drugih izvora. Predstavlja mehanizam podrške MMF-a zemljama članicama posvećenim reformama, a dogovara se radi podržavanja odgovarajućeg ekonomskog programa, kada zemlja nema tekućih ni potencijalnih platnobilansnih problema. To je instrument, odnosno vrsta tehničke pomoći MMF-a, koji je namenjen pružanju podrške snažnim ekonomskim politikama zemalja članica.

PCI podržava sve zemlje članice MMF-a kojima nije potrebno njegovo finansiranje za pokrivanje sadašnjih, potencijalnih ili budućih potreba u platnom bilansu u okviru Računa opštih resursa MMF-a ili Trusta za smanjenje siromaštva i rasta, u vreme odobrenja PCI, i nemaju dospele finansijske obaveze prema MMF-u.

PCI, kao vrsta aranžmana, ustanovljen je sa opštim ciljem podrške zemljama u osmišljavanju i sprovođenju politika, kroz potpuno razvijen makroekonomski program. Takođe, ideja je da se spreči zapadanje zemalja u krizu, kao i poboljšanje makroekonomske stabilnosti i targetiranje makroekonomske neravnoteže.

PCI aranžman MMF-a poznat i kao „čuvarkuća”, kako su nazvali američki mediji po lansiranju u julu 2017, ima cilj održavanje makroekonomske stabilnosti i može da traje najviše četiri godine, a najmanje šest meseci, a obično se zaključuje na dve-tri godine i ne postoji limit u broju budućih ovakvih aranžmana. Mada PCI ne obuhvata korišćenje resursa MMF-a, podržavane politike u okviru ovog instrumenta moraju zadovoljiti iste standarde, kao one u okviru redovnih zajmova MMF-a. Samo zemlje članice MMF-a tzv. napredne ekonomije, moraju da plate povezane administrativne troškove. PCI ima pristup praćenju programskih ciljeva zasnovan na reviziji, što eliminiše potrebu da se traži izuzeće za promašene ciljeve.

Revizije (kontrole) po PCI aranžmanu obavljaju se po fiksnom rasporedu, normalno svakih šest meseci, da bi se obezbedili podaci o rezultatima sprovođenja programa. Ne izvršenje revizije za dvanaestomesečni period vodio bi automatskoj obustavi PCI aranžmana. U tom slučaju javio bi se tzv. reputacioni rizik za Srbiju, što konkretno znači rast kamata na zaduživanje na međunarodnom tržištu, pogoršanje kreditnog rejtinga zemlje i sl.

Radi se o aranžmanu koji su sem Srbije, do danas koristilo nekoliko članica MMF-a, uglavnom, nerazvijene zemlje, kao što su Sejšeli, Senegal, Ruanda, Zelenortska Ostrva, Angola, Tadžikistan, Pakistan, Paragvaj i dr. Ova iskustva su pomogla da se uspostave i usavrše najbolje prakse koje se ogledaju u ažuriranom operativnom uputstvu – smernicama, zajedno sa promenama politike PCI, koje je Izvršni odbor MMF-a odobrio oktobra 2023. Ono pokriva operativna pitanja u širokom spektru oblasti, kao što su svrha, ciljevi, podobnost, modaliteti, primenljivost i druge relevantne politike, dizajn programa podržanog sa PCI, okvir uslovljenosti, raspored pregleda i poređenje sa drugim instrumentima pozajmljivanja MMF-a.

Vlada Srbije smatra da će ovim aranžmanom povećati poverenje stranih investitora i olakšati pristup međunarodnom tržištu kapitala. Očekuje da bi novi program saradnje sa MMF-oa, kroz PCI omogućio Srbiji da lakše savlada razne izazove koji se mogu očekivati u narednom periodu.

PCI treba da uspostavi ravnotežu između potreba javnih investicija i socijalnih rashoda u Srbiji i kontinuirane fiskalne discipline, kako bi se podržao održivi rast, a javni dug i dalje nastavio da pada na oko 48 odsto BDP-a. Sve su to izazovi i nimalo laki zadaci, za kreatore i nosioce ekonomske politike Srbije.

Misija MMF-a sastala sa srpskim vlastima u oktobru 2024, kako bi razgovarali o rezultatima u okviru SBA i zahtevu vlasti za narednim PCI u trajanju od 36 meseci, od decembra 2024. do decembra 2027.

Odražavajući „uspeh ekonomskog programa podržanog SBA i s obzirom na posvećenosti Srbije daljim snažnim ekonomskim politikama”, Srbiji je u oktobru 2024. prvi put dodeljen kreditni rejting investicionog ranga od strane poznate svetske bonitetne agencije Standard i Purs. Makroekonomski rezultati Srbije u 2024. su pozitivni. MMF predviđa rast BDP-a od 3,9 odsto 2024, koji će se povećati na nešto preko četiri odsto u narednim godinama. Ukupna inflacija se vratila u ciljani koridor NBS, uz podršku restriktivnije monetarne politike i smanjenja cena energije i hrane, ali je bazna inflacija i dalje povišena. Ključni rizici po ekonomske izglede Srbije su, prema nalazima MMF-a: eksterna tražnja, strane direktne investicije i cene primarnih proizvoda u narednom periodu, koji su podložni neizvesnosti i rizicima, produbljivanje geoekonomske fragmentacije, i izloženost poljoprivredne proizvodnje i ekonomske aktivnosti klimatskim promenama i ekstremnim vremenskim prilikama.

Prema PCI, srpske vlasti se obavezuju da godišnji ukupni fiskalni deficit neće premašiti tri odsto BDP-a u periodu od 2025. do 2027. (prvobitno je bilo planirano da on iznosi oko pet odsto). Ukoliko ne bude velikih neželjenih šokova, to bi bilo u skladu sa tekućim padom tereta javnog duga. Da bi se postigao ovaj osnovni makroekonomski cilj, vlasti se obavezuju da će se pridržavati svojih posebnih fiskalnih pravila o zaradama u javnom sektoru i penzijama, koji su usvojile 2022, kao i da će razmotriti opcije za racionalizaciju i praćenje stavki rashoda, koji su brzo rasli u 2024.

Zvanična politika NBS je da cilja inflaciju, ali u praksi ona cilja i kurs dinara. Inflacija u Srbiji je od marta 2023. u padu, sa maksimalnih 16 odsto na nešto iznad četiri odsto, što je i dalje među većim u Evropi. Ako se uzme i bazna inflacija (kada se isključi rast cena hrane, energije, alkoholnih pića i duvana), ona je veća od pet odsto i ne opada. Fiksni kurs dinara prema evru usporavao je rast cena, ali dok je u periodu od 2021. do 2023. Srbija uvozila visoku inflaciju, sada, kako se procenjuje, uvozi nisku inflaciju (od oko dva odsto). Nastavak rasta plata većeg od produktivnosti podstiče inflaciju. Monetarna politika NBS je restriktivna, ali bi povećanje javne potrošnje 2025. moglo da utiče na inflaciju.

Srbija je, doskoro, bila u kategoriji spekulativnih, to jest „džank” obveznica, koje su se smatrale rizičnijim i zemlja je bila dugo godina pri vrhu tog ranga. Srpske vlasti ističu veliki značaj dobijanja investicionog rejtinga, što je korak napred, ali ništa ne mora da znači, jer su ga na primer Hrvatska i Bugarska dobile ranije, pa nisu imale neke posebne koristi. To je jedan normalan napredak ukoliko zemlja pokazuje relativno stabilnu makroekonomsku situaciju, i ima koliko-toliko uravnotežene javne finansije. Kreditni rejting jeste dobra vest, ali svakako to ne treba prenaglašavati i razumnom politikom treba ga zadržati.

Bilo kakav, makar i savetodavni aranžman sa MMF-om, asocira da je potrebna bar neka vrsta tehničke pomoći, čime Srbija šalje poruku stranim kreditorima i investitorima da, ipak, nema sopstveni kapacitet za samostalno vođenje ekonomske politike i dalje neophodne strukturne reforme. Očigledno, i pored dobijenog investicionog rejtinga i straha da se on ne izgubi, sumnja se u sposobnost srpske vlade da sama sprovede nužan ekonomski program i teške reforme, pa se ponovo ulazi u novi aranžman sa ovom institucijom, kao spoljnom podrškom i pokrićem. Time se otvara pitanje da li je došlo vreme da Srbija počne da samostalno vodi ekonomsku politiku, ili je i dalje potreban strani kontrolor u liku MMF-a koji će nadgledati trošenje iz državne kase i sprovođenje ekonomskih reformi. Nije poznato da je neka zemlja koja ima investicioni kreditni rejting zaključila neki aranžman sa MMF-om.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista