Rečni prevoz putnika u Beogradu

Poslednjih desetak godina ogroman novac u Srbiji je utrošen za razvoj putne infrastrukture (prvenstveno auto-puteva), železnice (uglavnom na brzu prugu Beograd – Novi Sad – Subotica, uz kupovinu vozova) i vazdušnog saobraćaja (dalja izgradnja novih pista i aerodromskih zgrada u Beogradu i Nišu), dok je potpuno zaboravljen rečni saobraćaj. Beograd ima sve uslove za razvoj rečnog prevoza, imajući u vidu da leži na dve velike reke i da je dužina rečnih obala grada oko 200 kilometara. Velika je zapuštenost ove grane saobraćaja, a potencijali za razvoj ove vrste prevoza robe i putnika su nesagledivi. Donedavno nismo imali čak ni zakon o plovidbi i lukama.

Na osnovu analiza, Saobraćajni fakultet je predvideo dve linije rečnog javnog prevoza, crvenu i plavu. Crvena linija (savska ruta): Blok 45 – Blok 70 – Ada Ciganlija – TC „Galerija” – Brankov most – Beton hala – SRC „Milan Gale Muškatirović”. Plava linija (dunavska ruta): Borča – Zemun kej – Beton hala – SRC „Milan Gale Muškatirović” – Ada Huja. Ako bi se ovaj način javnog prevoza pokazao kao uspešan, smatram da bi linije trebalo da se produže do Obrenovca s jedne i Pančeva s druge strane. Svakako da će o ovoj temi odlučivati građani zainteresovani za ovaj način prevoza.

Pristaništa bi morala da budu plutajuća zbog čestih promena nivoa reka i da se na njima naprave pokriveni objekti koji bi štitili putnike od kiše i vetra, kao i kiosci gde bi se prodavali piće, hrana, novine... Mesta na kojima bi se gradila pristaništa trebalo bi pažljivo odabrati da bi putnicima nakon silaska s broda u blizini bila neka od linija gradskog prevoza. Očigledno je da nadležnost realizacije ovog projekta ima grad Beograd, jer će to biti rečni prevoz kao deo javnog gradskog prevoza. Kada jednog dana ovo bude završeno, Beograd će kao i druge evropske metropole – Beč, Budimpešta, Pariz, London, Amsterdam... – imati rečni prevoz kao deo gradskog transporta. Bez sumnje, to će podići ugled našeg grada, a da ne govorimo o koristi za dalji razvoj našeg turizma.

Za to je neophodno da se sanira savski kej kod blokova 45, 44, 70 i 70 a, jer je izgrađen odavno, još 1974. godine, i vapi za obnovom. Grad Beograd se na osnovu analiza i diskusija odlučio da je najprihvatljivije rešenje za rečni javni prevoz brod tipa katamaran, plovilo s dva paralelna trupa jednake veličine koji daju stabilnost i koje ima manji gaz, bitan kada je vodostaj nizak. Može da prevozi 100 putnika, a pogon mu je na dizel-gorivo. Grad je predvideo da će za potrebe prevoza na navedene dve linije biti potrebno 10 plovila, plus jedno kao rezerva.

Moje mišljenje je da treba nabaviti šest ovakvih brodića i šest istih takvih, ali sa dve palube (dobijamo još 60 mesta za putnike) koji bi bili idealni za duže izlete od Obedske bare do, recimo, tvrđave u Golupcu, ali i za duži javni prevoz od Pančeva i od Obrenovca do Beograda. Pojava ovih lepih brodića (bebi kruzera) na našim rekama bila bi pravo osveženje i mnogi bi poželeli da se provozaju. Siguran sam da bi i deo vozača ubuduće išao na posao ovim brodićem, a svoje automobile ostavljao na parkingu, što bi smanjilo ove svakodnevne saobraćajne gužve.

Dragutin Dragojević,
Novi Beograd