Benksi u Beogradu

U pop ap galeriji u Dečanskoj ulici u Beogradu,  otvorena je izložba umetničkih radova jednog od najtajanstvenijih i najuticajnijih umetnika savremenog doba, Benksija, koju su juče imali priliku da pogledaju novinari. Na izložbi, koju organizuje Galerija Deva Puri, posetioci će imati priliku da do 6. aprila otkriju više od 100 Benksijevih umetničkih dela, kao i radove umetnika što su uticali na njega ili s njim sarađivali na različitim projektima, poput Vorhola, Pikasa, Baskijata i Blek le Rata.

Izložba otkriva raznolikost Benksijevog umetničkog sveta, od njegovih originalnih grafika do omota za različite muzičke izvođače, saradnje sa Grinpisom, muzičarom Nikom Kejvom, kao i njegov rad na projektu „Simpsonovi”. Među najpoznatijim Benksijevim delima koja su izložena su „Flying Copper”, „Monkey Queen”, „Bomb Hugger”, „Flag”, „Toxic Marry”, „Applause” i drugi. Takođe su izložene ploče sa njegovim prepoznatljivim grafičkim motivima kao što su „Flower Thrower”, „One Day We’ll Be In Charge” i „Happy Choppers”. Predstavljeni su i njegovi najpoznatiji umetnički projekti kao što su „Dismaland”, „Walled Off Hotel”, „Love Welcomes”… Posetioci mogu da uživaju i u selfi zonama, među kojima se izdvaja posebna zona gde će moći da se fotografišu i rekreiraju Benksijevo delo „Bomb Hugger”, koje je takođe deo izložbe.

– Najvažnija je ideja koju Benksi zastupa, a to je kritika savremenog društva i svih istorijskih događaja koji su ostavili trag u današnjici. Benksi kroz svoja dela kritikuje odnos politike prema društvu, korišćenje jeftine radne snage, konzumerizam... On uzima elemente političke i društvene situacije, preispituje ih i kritikuje. Važno je da Benksi sve vreme komunicira sa društvom i tako preispituje samo društvo – rekla je istoričarka umetnosti Anđela Petrović.

Izložena dela dolaze iz privatnih kolekcija i muzeja širom Evrope, a kustos David Rjazancev je deset godina radio na ovom projektu.

– Benksijevu izložbu možete organizovati na tri načina, Prvi je u saradnji sa umetnikom, što se do sada desilo samo u velikim metropolama kao što su Los Anđeles, London i slično. Druga opcija je da jednostavno skinete njegova dela sa interneta i odštampate ih, a zatim organizujete izložbu, što mi smatramo pogrešnim iako se to sada najviše radi. Iako su autorska prava za Benksija rešena, smatramo da to nije pravi put. Treći način, koji smo mi izabrali, jeste da se dela pozajme iz galerija, muzeja i privatnih kolekcija. Proverite njihovu autentičnost i tako predstavite pravu Benksijevu priču javnosti – ističe Rjazancev.

Sva dela na izložbi su originalna, a to se odnosi ne samo na Benksijeve radove, već i na dela umetnika s kojima je sarađivao ili su značajno uticali na njegovo stvaralaštvo. Postavka je organizovana na tri sprata, a s obzirom na to da obuhvata veliki broj dela koja su pritom specifična, Rjazahcev je zakupio prostor, kompletno ga renovirao i prilagodio onome što je izloženo. Po rečima Anđele Petrović, verovatno najveći izazov je bio kako „zarobiti” uličnu umetnost i predstaviti je u galerijskom prostoru.

Benksi je poznat po tome što krije svoj identitet i čuva privatnost. Na taj način, umetnik čuva ideje koje propagira, otvarajući pritom važna društvena pitanja.

– Najveća čar je u tome što, krijući se iza nadimka Benksi, on predstavlja umetnost koju smatra važnom i slobodno kritikuje ono što misli da treba – objasnila je Anđela Petrović.

Pre Beograda, izložba je realizovana u Ljubljani i Zadru, a za svako novo izlaganje se dodaju nova dela, ukoliko su vlasnici privatnih kolekcija spremni da ih ustupe.