Pejs­mej­ker i pejs­mej­ker-sin­drom

Sr­ce po­se­du­je vla­sti­ti elek­trič­ni si­stem ko­ji re­gu­li­še nje­gov rad. Elek­trič­ni sig­na­li, na­zva­ni im­pul­si, kre­ću iz pret­ko­mo­re i ši­re se u ko­mo­re sr­ca da pod­stak­nu sr­ča­ni mi­šić i kre­ne ot­ku­caj. Ali, na­sta­nak i kre­ta­nje im­pul­sa ne­ka­da se po­re­me­te, po­ne­kad i ošte­ćen sr­ča­ni mi­šić re­me­ti ot­ku­ca­je.

Da bi se po­re­me­će­ni ot­ku­ca­ji sr­ca (uspo­ren rad s ma­nje od 60 ot­ku­ca­ja u mi­nu­tu, ne­re­dov­ni ot­ku­ca­ji, vr­to­gla­vi­ca ili ne­sve­sti­ca, kon­fu­zi­ja) nor­ma­li­zo­va­li, od pre 65 go­di­na oso­ba­ma se ugra­đu­ju ma­li pot­ko­žni ure­đa­ji na gru­di­ma, pejs­mej­ke­ri, ko­ji po­mo­ću ba­te­ri­je stva­ra­ju im­pul­se i elek­tro­da­ma (jed­na ili vi­še la­ko sa­vi­tlji­vih izo­lo­va­nih ži­ca) ša­lju u sr­ce da obez­be­de nor­mal­nu br­zi­nu ot­ku­ca­ja i rit­mi­čan rad.

Da­nas se naj­če­šće ko­ri­ste jed­no­ko­mor­ni (jed­na elek­tro­da sme­šte­na u de­snu ko­mo­ru, VVIR tip), pret­ko­mor­no-ko­mor­ni (dve elek­tro­de: jed­na u de­snoj pret­ko­mo­ri, dru­ga u de­snoj ko­mo­ri, DDDR tip) i dvo­ko­mor­ni (jed­na u de­snoj, dru­ga u le­voj ko­mo­ri) pejs­mej­ke­ri, a po­sto­je i be­žič­ni. Pejs­mej­ker se mu­škar­ci­ma ko­ji su de­šnja­ci ugra­di na le­vu, a le­vo­ru­ki­ma na de­snu stra­nu grud­nog ko­ša. Že­na­ma se re­dov­no ugra­đu­ju na de­snu stra­nu jer se na le­voj po­ne­kad sre­će ano­ma­li­ja krv­nog su­da. Od­lu­ku o ti­pu pejs­mej­ke­ra do­no­si kar­di­o­log ko­ji ugra­đu­je taj ure­đaj i ve­ći­na ih se pri­dr­ža­va sta­va da je DDDR tip u pred­no­sti nad sta­ri­jim VVIR ti­pom (World J Car­diol 2024;16:644).

Po­re­me­ća­ji kod ugrad­nje VVIR ti­pa na­sta­ju, u vi­so­kom pr­o­cen­tu, zbog ne­sin­hro­ni­zo­va­nog ra­da pret­ko­mo­ra i ko­mo­ra, što do­vo­di do pejs­mej­ker-sin­dro­ma: pa­da krv­nog pri­ti­ska, umo­ra, pa­do­va, gu­bit­ka pam­će­nja i kon­fu­zi­je. Uko­li­ko su ti simp­to­mi ja­če iz­ra­že­ni, kar­di­o­log od­lu­ču­je da iz­va­di VVIR ure­đaj i po­sta­vi DDDR, ali je po­du­hvat opa­san uko­li­ko iza pr­ve ugrad­nje pr­o­đe go­di­nu da­na. DDDR pru­ža sin­hro­ni­zo­van rad pret­ko­mo­re i ko­mo­re i re­gu­li­še br­zi­nu ot­ku­ca­ja. Još ve­ći na­pre­dak se iz­gle­da po­sti­že po­sta­vlja­njem ko­mor­ne elek­tro­de na sre­di­nu me­đu­ko­mor­ne pre­gra­de, ne u dno ko­mo­re, ali se taj me­tod kod nas još ne iz­vo­di.

Pr­o­seč­na fa­brič­ka ce­na sta­rog ti­pa u Evro­pi je 120 ame­rič­kih do­la­ra, a DDDR je oko tri pu­ta sku­plji. Ku­po­vi­nom ve­li­kog br­o­ja ure­đa­ja do­bi­ja se po­pust. Zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje mo­glo bi da tra­ži ve­ću par­ti­ci­pa­ci­ju za no­vi­ji ure­đaj, ma­da ce­na ure­đa­ja ne sme uti­ca­ti na od­lu­ku kar­di­o­lo­ga. Po­rast ge­ri­ja­trij­ske po­pu­la­ci­je po­ve­ća­va ugrad­nje pejs­mej­ke­ra; vre­de­lo bi da se pr­o­ve­ra nji­ho­vog ra­da oba­vlja u gra­du gde se oni ne ugra­đu­ju i ta­ko iz­beg­nu pu­to­va­nja. U Ame­ri­ci ta­kve pr­o­ve­re obič­no vr­še ob­u­če­ne me­di­cin­ske se­stre. Pejs­mej­ke­re do­ne­kle po­zna­jem jer sam bio u tr­o­čla­noj eki­pi ko­ja je 1973. go­di­ne ugra­di­la pr­vi pejs­mej­ker u Sa­ra­je­vu.

Pr­of. dr Raj­ko Igić,

autor knji­ge „Osno­vi ge­ri­ja­tri­je”