Sve više građana tra­ži pomoć psi­hi­ja­tra

Iako je ka­len­dar­ski sti­gla, No­va go­di­na ni­ka­da ni­je bi­la ma­nje te­ma. Mno­gi ima­ju  uti­sak da je iz­o­sta­la uobi­ča­je­na pra­znič­na eufo­ri­ja i da se tu­ga zbog pet­na­est iz­gu­blje­nih ži­vo­ta u pa­du nad­stre­šni­ce na Že­le­znič­koj sta­ni­ci u No­vom Sa­du, ko­ja je po­kre­nu­la se­ri­ju stu­dent­skih i gra­đan­skih pro­te­sta, pro­du­ži­la i na po­če­tak ove go­di­ne. Pr­vog da­na ja­nu­a­ra do­go­di­lo se ma­sov­no ubi­stvo na Ce­ti­nju u Cr­noj Go­ri. Stra­da­lo je 13 lju­di i ovaj do­ga­đaj u ve­li­koj me­ri pod­se­ća na ma­sa­kr ko­ji se do­go­dio u Du­bo­ni i Ma­lom Oraš­ju 4. ma­ja 2023. go­di­ne – do­go­dio se u ma­loj sre­di­ni u ko­joj se svi me­đu­sob­no po­zna­ju i ve­žu ih po­ro­dič­ne, ro­đač­ke i ku­mov­ske ve­ze. Psi­ho­lo­zi is­ti­ču da ovo ubi­stvo ima obe­lež­je ku­mu­la­tiv­ne i so­ci­jal­ne tra­u­me, ko­ja se ši­ri iz­van gra­ni­ca Cr­ne Go­re, ali i sim­bo­lič­ko zna­če­nje, jer se do­go­di­lo 1. ja­nu­a­ra, ozna­čiv­ši tra­gi­čan po­če­tak no­ve go­di­ne.

Psi­ho­log Ma­ja An­ton­čić is­ti­če da je so­ci­jal­na re­al­nost u mno­gim seg­men­ti­ma  iz­me­nje­na po­čet­kom ove go­di­ne i da ona uti­če na sve nas, jer ni­ko ne ži­vi u ba­lo­nu već u dru­štvu.

„Ako se ima na umu da su naš ži­vot u po­sled­njih po­la de­ce­ni­je obe­le­ži­li pan­de­mi­ja vi­ru­sa ko­ro­na, pr­vo ma­sov­no ubi­stvo u elit­noj be­o­grad­skoj ško­li, na­kon ko­ga je usle­dio ma­sa­kr u Du­bo­ni i Ma­lom Oraš­ju 2023. go­di­ne, a po­tom i pad nad­stre­šni­ce u No­vom Sa­du, ja­sno je da se efek­ti so­ci­jal­ne tra­u­me pro­te­žu i na po­če­tak ove go­di­ne. Zbog to­ga ima­mo uti­sak da je iz­o­sta­la uobi­ča­je­na pra­znič­na eufo­ri­ja i da nam je ne­ko „ukrao” Bo­žić. Iako su pra­zni­ci si­no­nim za oku­plja­nje po­ro­di­ca, mno­gi mla­di – na­ro­či­to oni ko­je ži­ve u unu­tra­šnjo­sti, a stu­di­ra­ju u ve­ćim uni­ver­zi­tet­skim cen­tri­ma, ovu no­vu go­di­nu ni­su pro­ve­li u kru­gu po­ro­di­ce već sa stu­den­ti­ma na fa­kul­te­ti­ma i blo­ka­da­ma, što je sva­ka­ko ima­lo uti­caj na po­ro­dič­nu di­na­mi­ku”, na­ve­la je An­ton­či­će­va.

Po­vra­tak u „re­al­nost” na­kon no­vo­go­di­šnjih pra­zni­ka, ka­ko je na­po­me­nu­la na­ša sa­go­vor­ni­ca, ina­če na­ro­či­to te­ško pa­da oso­ba­ma ko­je sa pre­ve­li­kim oče­ki­va­nji­ma ula­ze u no­vu go­di­nu.

„Jer one već na­kon dve-tri ne­de­lje shva­te da ni­su u sta­nju da spro­ve­du u de­lo tzv. no­vo­go­di­šnje re­zo­lu­ci­je, me­đu ko­ji­ma se naj­če­šće na­la­ze pre­sta­nak pu­še­nja, po­če­tak ba­vlje­nja spor­tom i dr­ža­nje di­je­te. Zbog to­ga se tre­ći po­ne­de­ljak u ja­nu­a­ru, ta­ko­zva­ni tu­žni po­ne­de­ljak (Blue Mon­day) sma­tra naj­de­pre­siv­ni­jim da­nom u go­di­ni – tog da­na na na­pla­tu sti­žu ra­ču­ni za ba­ha­to tro­še­nje to­kom no­vo­go­di­šnjih i bo­žić­nih pra­zni­ka, vre­me je hlad­no i me­lan­ho­lič­no, a mi utu­če­ni jer se su­o­ča­va­mo sa pra­znim nov­ča­ni­kom i vi­škom ki­lo­gra­ma i du­go­va”, is­ti­če An­ton­či­će­va.

Ona do­da­je da is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je u pe­ri­o­du pra­zni­ka mno­go ma­nji broj pri­je­ma u hit­nim slu­žba­ma psi­hi­ja­tri­je, od­no­sno da ma­nji broj lju­di tra­ži psi­hi­ja­trij­sku po­moć. Me­đu­tim, ka­da pro­đu te dve ne­de­lje, do­la­zi do na­glog sko­ka bro­ja oso­ba ko­je tra­že psi­hi­ja­trij­sku po­moć, kao i ve­ćeg bro­ja ho­spi­ta­li­za­ci­ja.

Ka­ko je na tri­bi­ni „Na ka­fi sa psi­ho­lo­gom” is­ta­kla Ti­ja­na Mi­ro­vić, psi­ho­log i psi­ho­te­ra­pe­ut, to­li­ko nam je sta­ra go­di­na „za­pr­ži­la čor­bu” da se sve još pu­ši i „sve još mi­ri­še na nju”.

„Kako mi­sli­ti o no­voj go­di­ni, ka­da nas sta­re kan­dže i da­lje dr­že, pri­zi­va­ju­ći ne­ka pro­šla i dav­no pro­šla is­ku­stva. Iako su ka­len­dar­ski bi­le to­kom 2023, maj­ske tra­ge­di­je u Rib­ni­ka­ru, Ma­lom Oraš­ju i Du­bo­ni i da­lje se ose­ća­ju. Na tu ži­vu ra­nu, pa­la je i nad­stre­šni­ca u No­vom Sa­du, a kao gor­ka so na obe ra­ne, pa­le su ve­sti o pre­bi­ja­nji­ma, za­tva­ra­nji­ma, bez­o­se­ćaj­nim iz­ja­va­ma i be­ža­nju od od­go­vor­no­sti. Za­jed­no, to je otvo­ri­lo i ra­ne ko­je ni­su ni iz ove go­di­ne ni iz ovog ve­ka. Ume­sto da po­la­ko ula­zi­mo u No­vu go­di­nu, vra­ti­li smo se u onu ko­ju smo če­ka­li na (stu­dent­skim) pro­te­sti­ma 1996. na 1997. go­di­nu. Vra­ti­li smo se u de­ve­de­se­te, naj­ne­sreć­ni­je go­di­ne na­ših ži­vo­ta. De­se­ti­ne hi­lja­da lju­di u Ga­zi i Ukra­ji­ni sva­ko­dnev­no gu­be ži­vo­te i svo­je bli­žnje, nji­ho­vom stra­da­nju ne na­zi­re se kraj... Nor­mal­no je i pot­pu­no u re­du ako ig­no­ri­še­mo pra­zni­ke, mi­ru­je­mo i umi­ru­je­mo se­be. To je nor­mal­no sva­ke go­di­ne, a po­seb­no na­kon ove i ova­kve”, za­klju­či­la je Mi­ro­vi­će­va.

Su­vi ja­nu­ar

Go­vo­re­ći o si­ste­mi­ma sa­mo­po­mo­ći i bor­bi pro­tiv ja­nu­ar­ske me­lan­ho­li­je, psi­ho­log Ma­ja An­ton­čić na­gla­ša­va da je neo­p­hod­no od­mo­ri­ti te­lo ka­lo­rič­ne hra­ne ali i od al­ko­hol­nih pi­ća, što je kon­cept ko­ji te­ra­pe­u­ti na­zi­va­ju „su­vim ja­nu­a­rom”. Osim što nam je po­tre­ban de­toks or­ga­ni­zma, ka­ko na­po­mi­nje na­ša sa­go­vor­ni­ca, va­žna je i fi­zič­ka ak­tiv­nost, jer je „za men­tal­no zdra­vlje iz­u­zet­no zna­čaj­no da se sva­ki dan ba­vi­mo spor­tom ba­rem po­la sa­ta”.