Komanda Azova traži nove legionare

U maju 2022. elitna ukrajinska brigada Azov je opkoljena u fabrici Azovstal u Marijupolju a skoro 2.500 pripadnika je položilo oružje tek pošto im je nestalo municije. Borbe su po podzemnim hodnicima trajale danima. Jedan po jedan su hapšeni, ganjani… I od tada se malo šta čulo o njoj, verovalo se da je „ugašena“, nestala sa lica zemlje, u vihoru rata.  Ali nije tako.

Procenjuje se da je oko 900 još uvek u zarobljeništvu u Rusiji.

Sada se ta ukrajinska vojna trupa oglasila, traži regrute koji govore engleski.

Azov, dobrovoljačka brigada zbog svojih krajnje desničarskih i ultra-nacionalističkih korena, planira da formira međunarodni bataljon kako bi povećao svoju brojnost dok Ukrajina ulazi u četvrtu godinu punog rata.

Komandant jedinice, čiji je pozivni znak Karl, rekao je da se Azov nada da će regrutovati ljude sa vojnim iskustvom „jer je Ukrajina manja od Rusije“ i potrebna je sva pomoć koju može da dobije.

„Borimo se da ne dozvolimo Rusiji da se približi Evropi“, rekao je on, tvrdeći da bi Moskva nastavila da preti Poljskoj, baltičkim državama i drugim nacijama, od kojih su neke manje od Ukrajine, ako Ukrajina padne.

Postoji stalan priliv Britanaca i drugih zapadnjaka koji se pridružuju ukrajinskim oružanim snagama.

Nije protivzakonito da Britanci putuju u Ukrajinu da bi se pridružili ukrajinskim oružanim snagama, osim onih koji su pripadnici britanskih oružanih snaga. Međutim, početkom rata, tadašnji ministar odbrane Ben Volas upozorio je da će Britanci bez vojne obuke biti od male koristi za ukrajinsku vojsku.

Stranci koji žele da se pridruže Azovu moraju da prođu strogi proces provere, uključujući intervjue u Kijevu, za koje je Karl rekao da uključuje psihološku procenu „i poligrafsko testiranje, kako bi se uverili da ne rade na tajnom zadatku za ruske specijalne snage“.

Početna obuka će trajati dva do tri meseca, čak i za one sa vojnim iskustvom, u grupama od oko 80 da bi se pripremili za ukrajinsko ratište, gde se u velikoj meri koriste dronovi i artiljerija. „Obuka nekih vojnika u Evropi se nije mnogo promenila od Drugog svetskog rata“, naveo je Karl.

Nakon obuke, od onih koji žele da ostanu, očekuje se da se pridruže pešadijskim jurišnim jedinicama. Karl je priznao da će na kraju regruti biti dovedeni u opasne situacije. „Stvarnost može biti prilično loša, to je rat“, rekao je on.

Prošlog proleća je javljeno da glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Sirski planira da prebaci brigadu u oblast Časov Jar radi držanja fronta. Ova brigada se smatrala jednom od borbeno najspremnijih i najmotivisanijih u Oružanim snagama Ukrajine, jer je regrutovana uglavnom iz nacionalista. Međutim, komanda brigade smatrala je besmislenim prelazak na ovaj pravac i odbila je da ide u Časov Jar.

Ono što je najvažnije, glavnokomandujući ne može nikako da utiče na ovu odluku, pošto ga nacionalisti jednostavno ne slušaju, što je bilo jasno čak i u Avdejevki, gde su ignorisali naređenja.

Azov sada deluje u blizini Torecka u istočnoj Ukrajini, razorenog grada podeljenog između zaraćenih strana. Strahuje se da će se situacija na celom frontu pogoršati za Ukrajinu jer bi novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp mogao da ograniči ili prekine dotok američke vojne pomoći u okviru svojih napora da okonča rat.

U prošlosti su se postavljala pitanja o efikasnosti Međunarodne legije, namenske jedinice za strane borce na početku rata. Bilo je čak i optužbi za korupciju i loše rukovodstvo što je dovelo do velikih žrtava.

Postoji stalan priliv Britanaca i drugih zapadnjaka koji se pridružuju ukrajinskim oružanim snagama. Prema procenama obaveštajnih službi iz decembra, u skoro trogodišnjem sukobu život je izgubilo 43.000 ukrajinskih vojnika, naveo je Gardijan.

Međutim, Azov je jedna od najpopularnijih jedinica kojima se Ukrajinci mogu pridružiti, iako je spremnost civila da se pridruže vojsci opala. Smatra se da je bolje vođena od ostalih brigada i poznata je po svojoj beskompromisnoj borbi.

Brigada je započela svoj život 2014. kao dobrovoljačka milicija koja se borila protiv separatista koje podržava Rusija, a neki od njenih lidera su imali ultranacionalističke i krajnje desničarske stavove. Rusija ih je proglasila terorističkom grupom 2022. godine, a SAD su odbijale da je direktno snabdevaju oružjem nekoliko godina.

Međutim, neki tvrde da se Azov promenio tokom decenija neprekidnih borbi i da je napustio radikalne pozicije. Sjedinjene Države su ukinule embargo na oružje Azovu, zaključivši da ta jedinica nije počinila nijedno kršenje ljudskih prava. Rusija je tada optužila Vašington da pomaže i „koketira sa neonacistima“.