Simbol slobodnog duha i umetničke hrabrosti

Izložba „Dualnost Milene Pavlović Barili” pleni i efektnošću odabranih dela, i osvetljenjem, i samom ličnošću naše velike umetnice koja snažno emanira iz izloženog materijala. Pred posmatračem je jedan posve drugačiji svet od onog spoljašnjeg, vanmuzejskog, kontrastan, upečatljiv i samosvojan, i zato postavku valja obići polako i s dužnom pažnjom, posvećeno.

Dela naše velike slikarke biće dostupna do 17. marta. Tu je zaista bogatstvo. Oko 150 radova: slika, crteža, poezije, modnih ilustracija i dokumentarnog materijala iz kolekcija Muzeja savremene umetnosti, Fondacije Milenin dom – Galerije Milene Pavlović Barili iz Požarevca, Narodnog muzeja Srbije, „Avala film way”, Arhiva Jugoslovenske kinoteke i Filmskog centra Srbije. Neki od naslova su „Venera sa lampom” iz 1938, „Lutka” iz 1936, „Fantastična kompozicija sa dva lika” iz 1933, „Kompozicija sa maskom” iz iste godine… Nezaobilazan je i njen dobro poznat lik posredstvom medija fotografije.

Stvaralaštvo Milene Pavlović Barili (Požarevac, 1909 – Njujork, 1945) i njen doprinos srpskoj, ali i svetskoj modernoj umetnosti u međuratnom periodu za nas su akcentovale mr Mišela Blanuša, autorka ove izložbe i asistentkinje autorke izložbe Kristina Armuš i Zlata Vučetić. I, kako je to i najavljeno u pratećem materijalu, postavka pod svodovima MSUB otkriva jedinstvo snažne, originalne i nekonvencionalne Milenine ličnosti.

Njen život, premda kratak, bio je izuzetno buran i sadržajan. Kako ističe Mišela Blanuša, pripadala je generaciji naših umetnika koji su inspiraciju i obrazovanje tražili u evropskim kulturnim centrima. Međutim, Milenin životni put ostao je direktno integrisan u evropske umetničke tokove, čime se izdvojila kao umetnica koja je delovala unutar tih okvira bez prilagođavanja lokalnim kontekstima. Zbog sveukupno specifičnog pristupa njeno slikarstvo je tek kasnije dobilo zasluženu pažnju i bilo prepoznato kao preteča postmodernizma.

– Milena je jedinstvena zbog talenta da kombinuje lične introspekcije sa univerzalnim simbolima, stvarajući umetnost koja je istovremeno intimna i arhetipska. Njena originalnost leži u njenoj dualnosti – umetničkoj i ličnoj. S jedne strane, bila je umetnica duboke senzitivnosti, koja je kroz svoj rad istraživala teme identiteta, otuđenosti, i duhovnog traganja, dok je s druge strane bila kosmopolitska figura, koja je uspešno premošćavala razlike između tradicije i avangarde, Balkana i Evrope, umetnosti i primenjenog dizajna. Njena dela zrače slojevitošću značenja i simbolizmom, prožetim jedinstvenom estetikom koja se oslanja na nadrealizam, ali i na klasične umetničke vrednosti. Često je koristila vlastiti lik ili žensku figuru kao metaforu za unutrašnja stanja i univerzalne teme. Posedovala je retku sposobnost da kroz vizuelni jezik izrazi ono što je skriveno i suptilno, prenoseći ne samo slike već i osećanja: melanholiju, introspekciju, ali i snove, fantazmagorije i nade – nadahnuto nam priča autorka postavke, dajući nam, ujedno, i razloge za fokus na dualnosti iz izložbenog naslova.

Ona se osvrće posebno na samu ličnost slikarke:

– Kao žena, bila je simbol slobodnog duha i umetničke hrabrosti. Njena ličnost, prožeta multikulturalnošću i radoznalošću, omogućila joj je da stvori dela koja odražavaju bogatstvo i kompleksnost njenog sveta, ali i univerzalne ljudske dileme. Njena specifičnost nije samo u onome što je stvarala već i u tome kako je živela – kao most između različitih svetova. Na kraju, ono što je čini posebnom jeste upravo njena sposobnost da spoji naizgled nespojivo, lično i univerzalno, tradiciju i vizionarstvo, vizuelno i emocionalno, stvarajući opus koji i danas komunicira s publikom na duboko ličnom nivou.

Upitana danas, gotovo dva meseca nakon što je postavka počela svoj život, kakvi su utisci publike, Mišela Blanuša nam kaže:

– Doživljaj njenog stvaralaštva posle više decenija od njene smrti i dalje je izuzetno snažan i emotivno dubok. Njeni radovi izazivaju osećaj introspekcije kod posmatrača. Često se ljudi povezuju s njenim delima na ličnom nivou, pronalazeći u njima odjeke sopstvenih iskustava, dilema ili traganja. Mnogi posetioci komentarišu kako njene slike odišu vanvremenskom gracioznošću, dok su istovremeno zagonetne i izazivaju interakciju kroz intelektualnu radoznalost i razmenu. Zanimljivo je da njena dela često privlače i mlađu generaciju, koja prepoznaje univerzalnost njenih tema i njihovu aktuelnost u savremenom kontekstu. Mnogi mladi posetioci smatraju njenu umetnost svežom i relevantnom, posebno deo opusa u oblasti modnog dizajna i ilustracije, videvši njen rad kao sponu između prošlosti i sadašnjosti. Često čujem komentare da je njena simbolika univerzalna, a njeno istraživanje identiteta, introspekcije i snovitih pejzaža fantazmagoričnih i androginih likova veoma blisko današnjoj publici koja se bavi sličnim pitanjima u savremenom svetu.