Čuvar sećanja u niškoj aleji zaboravljenih

Niš – Pročitavši ogromnu građu o zbivanjima i ljudima iz perioda Prvog svetskog rata (1914–1918), Nišlija Miroslav Veličković, elektrotehničar po zanimanju, svojim istraživanjima obogatio je srpsku istoriju. Objavio je knjigu „Spomenici vojnika i ratnika na Starom groblju u Nišu” o spomen-obeležjima podignutim junacima i herojima i znamenitim ljudima koji počivaju na Starom groblju u Nišu. Tokom višegodišnjeg rada utvrdio je da u jedinstvenom prostoru u širem centru Niša, u pravoj aleji velikana i aleji zaboravljenih, postoji 379 spomenika ratnika i učesnika Velikog rata. Neki od njih zapravo i nisu tu sahranjeni – stradali su u bitkama negde daleko od zavičaja, tokom albanske golgote, na Solunskom frontu ili u borbama za oslobođenje Srbije. Porodice su im podizale spomenike u Nišu, kako bi njihove seni večno bile uz druge junake koji tu počivaju.

– Poznato je da je niško Staro groblje decenijama bilo zapušteno, da čak ni potomci nisu brinuli o svojim junačkim precima. Bilo je potrebno mnogo truda da se pronađu, ali i urede spomenici i prostor oko njih. U Nišu se nalaze spomenici mladih ratnika iz redova legendarnih 1.300 kaplara, mnogih kojima obeležja već postoje na srpskom i savezničkom vojnom groblju Zejtinlik u Solunu. Pored svega ostalog, pronašao sam spomen-obeležja 25 nosilaca Karađorđeve zvezde sa mačevima, 40 odlikovanih Ordenom belog orla, 57 nosilaca Albanske spomenice, čak 35 junaka iz redova legendarnog Gvozdenog puka... Verovatno ih je pre 1971. godine bilo i više, ali je deo grobnih mesta rodbina odlučila da preseli na Novo groblje, gde su im sada spomen-obeležja – ispričao je za „Politiku” Miroslav Veličković.

Ne zna, kaže, kako mu je na um pala ideja da se pozabavi spomenicima:

– Pre nekoliko godina u „Magazinu”, nedeljnom dodatku „Politike”, pročitao sam tekst naslovljen „Solunci koji su ostali ispod Kajmakčalana” o Janisu Karageorgiu iz sela Gumenica koji se bavio istraživanjima Velikog rata u Grčkoj. Nedugo potom naišao sam u Udruženju „Kajmačkalan” na dopis potomaka Vojislava Krstića, koji su imali jedino fotografiju nadgrobnog spomenika, a s kolena na kolena sačuvali su priču da je sahranjen na nekoj livadi... Uspostavio sam kontakt a Janisom, krenuli smo u istraživanja, ali nadgrobnik Krstića još nismo pronašli. Ipak, istraživanja, zajednička i pojedinačna, donela su nam izuzetna saznanja o brojnim drugim obeležjima i grobovima, sakupili smo veliki broj predmeta i opreme iz perioda Velikog rata. Tako smo samo u ovoj godini pronašli lokaciju srpskog vojnog groblja 11. pešadijskog puka koja ćemo nastaviti da istražujemo. A 2021. godine do ruku mi je došla priča iz „Politike” o spomen-obeležjima srpskim majkama Mirka Mrkića Ostroškog, koja je u meni uzburkala emocije. Tragična priča o Soki Lolić i njenom izgubljenom sinu jedinicu Živadinu, poginulom na Kajmakčalanu, podstakla me je da pronađem mesto Živadinovog stradanja. Prvobitno je bio sahranjen na Kajmakčalanu, a potom su njegovi ostaci prebačeni na Zejtinlik. Pošto Soka nije imala druge potomke, uspeo sam posle svega da nađem rođaka iz njihove familije Slobodana Lolića. Našao sam i autora priče o hrabroj ženi koja je do kraja života pokušavala da sazna detalje o smrti svog jedinca, i poslao sam im izveštaj o traganju. S proleća 2024. godine, u razgovoru sa tadašnjim ministrom za rad i boračka pitanja Nikolom Selakovićem, pokrenuo sam inicijativu da se u selu Mačvanski Pričinović rodna kuća Soke Lolić pretvori u Spomen-muzej srpskim majkama iz Velikog rata. Posle nekoliko meseci na grobu Soke Lolić odata je počast i njoj i svim srpskim majkama. Nadam se da će jednoga dana nastati i muzej, u čast tih hrabrih žena čiji su sinovi stradali za slobodu našeg naroda.

Uporni Miroslav očistio je više od 250 spomenika na niškom Starom groblju, kako bi fotografije o tim obeležjima sačuvao u arhivi:

– Pročitao sam i proučio više od 600 knjiga o Prvom svetskom ratu, posetio skoro sva sveta mesta kuda je prošla srpska vojska – Krf, ostrvo Vido, Zejtinlik, Kajmakčalan i druga, i logično je bilo da i u svom rodnom gradu pronađem grobove i spomenike heroja i junaka iz Velikog rata. Podvizi srpske vojske su to zaslužili, a mlade generacije u Srbiji treba i moraju da poznaju našu istoriju.

Zapisi Flore Sends doveli do važnog otkrića u Severnoj Makedoniji

Tokom prethodnog leta Miroslav Veličković je sa saradnicima iz Udruženja „Kajmakčalan” pronašao u Severnoj Makedoniji još dva groba i verovatno dva najvrednija spomen-obeležja pripadnika Gvozdenog puka. Reč je o grobu kapetana Ljubomira Kojovića, prvog na listi najhrabrijih oficira puka, kao i grobu poručnika Janaćka Jovića, zvanično četvrtog u plejadi najhrabrijih:

–U poručnika Jovića bila je zaljubljena Flora Sends, engleska bolničarka i prva žena oficir u srpskoj vojsci. Samo zahvaljujući njenim zapisima, došli smo do traga o njemu. Janaćko Jović je sahranjen u selu Dobroveni, u Severnoj Makedoniji, a grob Ljubomira Kojovića je u makedonskom selu Živojino. Baš kako je priču i zapisala Flora Sends, do kraja života zaljubljene u junaka i srpskog oficira Jovića – ispričao nam je Miroslav.