Gde će po­či­va­ti mo­šti Sta­no­ja Gla­va­ša

Smederevska Palanka – Stanoje Stamatović Glavaš, hajduk, vojvoda u Smederevskoj nahiji i jedan od najistaknutijih junaka u Prvom srpskom ustanku, rođen je 21. februara 1763. godine u selu Glibovac kraj Smederevske Palanke. Turci su ga ubili na Sretenje 15. februara 1815. godine po nalogu Sulejman-paše u palanačkom selu Baničina, gde je u jednoj jaruzi pored puta, u blizini mesta pogibije i sahranjen. Meštani sela su mu sagradili kamenu grobnicu i spomenik u dvorištu Crkve Svetog arhangela Gavrila, gde su njegove kosti prenete u maju 1902. godine.

Priču o Stanoju sa idejom da se njegove mošti ponovo premeste i konačno skrase u rodnom Glibovcu oživeli su ovih dana predsednici opština Smederevska Palanka i Čajetina – Nikola Vučen i Milan Stamatović, čiji koreni, kako se ispostavlja po nekim rodoslovima, indirektno vuku od Stanoja Glavaša. Danas u zlatiborskom kraju ima stotinak domaćinstava Stamatovića, najviše u Sirogojnu, i oni su, navodno, potomci hrabrog srpskog ustanika.

Iako čelnik Čajetine ima dozu rezerve prema tom poreklu i smatra da njegovi Stamatovići samo potiču iz istog plemena i nose isto prezime, njegov brat od strica Adam Stamatović, penzionisani direktor Trezora NBS, tvrdi da su oni potomci Stanojevog strica Simeona.

Stanojev otac Dimitrije, koga su kasnije Turci ubili, preko Kosova je iz sela Zagarača u Crnoj Gori stigao u Glibovac, bežeći od Turaka. Tamo se rodio Stanoje, a njegov stric Simeon je desetak godina kasnije došao blizu Ivanjice, a 1809. godine se nastanio u Sirogojnu. Po njegovoj liniji smo mi rođaci, tvrdi Adam Stamatović.

U 91. godini ne odustaje od ideje da se Stanojeve mošti prenesu u portu crkve u njegovom rodnom Glibovcu. Baničina je malo i zabačeno mesto, a Stanoje, kao junak i vojvoda, tamo postaje zaboravljen. Njegov novi grob trebalo bi da postane istorijsko mesto koje je posećeno. Verujem da ću dočekati taj dan, optimističan je on. Godinama, kaže, šalje dopise institucijama, svestan da ta odluka zavisi od države.

Prema njegovoj verziji, Stanoje je ubijen u Baničini, gde je bio na nekoj svadbi. Još, kaže Adam, stoji dilema ko ga je izdao, a postoje dve verzije – da je to uradio Miloš Obrenović ili neka od žena, jer je, prema predanju, bio ženskaroš.

Stanojeva majka je živela u Glibovcu i njen amanet je bio da počiva kraj sina, pa je i sahranjena u njegovom prvobitnom grobu u Baničini, na mestu gde je ubijen. Kasnije je on prebačen u crkveno dvorište, a ona ostala, i to mesto je i danas obeleženo. Zanimljivo je da kada je grob otvoren zbog premeštanja kostiju, Stanojeva glava bila je pored tela, priča za „Politiku” Adam Stamatović.

Poznato je da su Turci iskasapili njegovo telo i odsekli mu glavu, koja je potom odneta na uvid Sulejman-paši Skopljaku, a onda je okačena na čengel ispred Stambol kapije, da bi na kraju nestala. Postoje dve verzije o tome kako je glava ponovo dospela do groba – prema jednoj Stanojeva polusestra je glavu krišom noću skinula, a po drugoj ju je sestra otkupila od jednog Turčina.

Istorija je zabeležila da se Stanoje odazvao na poziv Karađorđa da se pridruži borbi protiv Turaka. Prva bitka je bila osvajanje tvrđave Rudnik. Karađorđe ga je zavoleo, a Stanoje ga je svuda pratio i postao njegova desna ruka.

Bio je viđen za vođu Prvog srpskog ustanka, ali je baš na njegov predlog izabran upravo Karađorđe.

Stanoje nije hteo vlast. Kada su ga izabrali za vođu ustanka, rekao je da ne može da prihvati jer je on samo hajduk i da kad se ratovi završe, s njim niko neće hteti da razgovara, te je zato bolje da to bude Đorđe jer je trgovac. Tako je rekao Stanoje i tako je i bilo, kaže Adam.

Njegovo junaštvo opevano je u narodnim pesmama, a Đura Jakšić je o njemu napisao istorijsku dramu „Stanoje Glavaš”. Miladin Stevanović je 2005. objavio knjigu „Stanoje Glavaš”, a knjigu o Glavašu napisao je i novinar iz Smederevske Palanke Predrag Cvetković. U rodnom Glibovcu postoji spomenik ovom junaku i seoska škola nosi njegovo ime. Tu se od 2005. svake godine održava i manifestacija „Dani Stanoja Glavaša”, koju organizuje istoimeno lokalno udruženje. Atrakciju predstavlja nadmetanje za titulu harambaše u disciplinama: skok u dalj iz mesta, bacanje kamena s ramena, borba na gredi, nadvlačenje klipka i bacanje potkovice, uz prateći program.

Da li će Stanojeve mošti završiti u Glibovcu, gde je i počeo njegov život, za sada nije poznato.

Vladika Jovan je odavno dao blagoslov, ali očekujemo podršku Ministarstva kulture i drugih nadležnih koji bi trebalo da daju pristanak i učestvuju u organizaciji tog čina. To bi trebalo da bude državna svečanost, a mi kao opština imamo volju da sačuvamo istoriju našeg kraja, kaže Nikola Vučen, prvi čovek Smederevske Palanke.

Potomci Glavaša

Prema dostupnim podacima, jedini Stanojevi potomci danas žive u Smederevu. Oni su po liniji njegovog brata Petra, a prezime su promenili u Petrović po nekadašnjem srpskom običaju da najstariji sin uzima prezime po očevom imenu. Stanojeva porodična loza povezana je još sa lozom Hajduk Veljka Petrovića, pošto je Stanoje za njega udao Petrovu ćerku. Po istim izvorima, tridesetih godina prošlog veka u Kruševcu je živela Persida Radojković Glavašević, unuka Stanojevog brata Milosava, koji je bio obor-knez u Bivolju. Njena tri sina su poginula u Prvom svetskom ratu.