Vreme za novo srpsko rangiranje sportova

Pravilnikom o kategorizaciji iz 2017. sportovi Srbije su podeljeni u šest grupa od kojih je poslednja namenjena onim koji nisu od značaja za državu. Ostalih sportova ima 110.

Prva, najkvalitetnija grupa, obuhvata 15 sportova: atletiku, vaterpolo, veslanje, kajak-kanu, košarku, odbojku, plivanje, rukomet, streljaštvo, tenis, fudbal, rvanje, tekvondo, džudo i boks.

Proslavljeni vaterpolo olimpijac Igor Gočanin je nedavno javno promovisao ideju da bi vaterpolo zbog izuzetnih rezultata trebalo da postane sport od nacionapnog značaja za Republiku Srbiju.

Rezultati vaterpolista apsolutno daju za pravo, bez obzira što ima i onih znalaca koji najstariji ekipni olimpijski sport na svetu, potcenjuju zbog nedovoljne masovnosti, razvijenosti, medijske promocije. Istina, Pariz 2024. sve to demantuje. Uz susret SAD i Srbije u košarci, finala Đoković – Alkaraz u tenisu, finale Srba i Hrvata u bazenu je treći najgledaniji događaj u Srbiji sa Olimpijskih igara.

Srbija nije zemlja koja bi medalje mogla da deli na važne i manje važne. Ne, svaka je izuzetno bitna za malu državu od šest miliona stanovnika.

Ako neki sport, poput vaterpola, osvaja odličja, kako od 1950. do raspada SFRJ u kontinuitetu, pa i u vreme SRJ i SCG i posebno od osamostaljenja Srbije 2006. godine privilegovani status je normalna situacija. Da su samo tri olimpijska zlata osvojena bilo bi dovoljno.

Svojevremeno je legendarni sportski radnik, tvorac kako velikog Partizana tako i jugoslovenske škole vaterpola Bata Orlić umeo da kaže:

– Mi smo u nekoj prvoj grupi sportova. Ne znam ko može sa nama kada su ekipni sportovi u pitanju da se poredi. Mi smo, zapravo, nulta grupa.

Pre 11 godina je tadašnji vaterpolo vrh pokrenuo akciju ili projekat za zvanično formiranje sportskog Brenda Srbije i istakao kandidaturu da bude prvi sport koji bi poneo takav naziv. Nedavno je VK Vojvodina podsetio na takvu akciju koja nije dobila od ministarstva sporta nikakav odgovor. Ukazali su, sada, na izuzetno težak položaj klubova koji su temelj uspeha reprezentacije.

Naravno da vaterpolisti ne umanjuju uspehe srpskih predstavnika u drugim sportovima. Može ko da priča šta god hoće, ali košarka je popularnija od fudbala, odbojka je imala kontinuitet, Đoković je jedan od najboljih sportista svih vremena, Ivana Španović je vladar skoka udalj više godina, Milica Mandić u tekvondu ima dva olimpijska zlata…

Nije li vreme da se napravi druga kategorizacija sportova, odnosno da li je vreme da se podeli prva grupa na primer u dve i da se tako sportovima koji godinama obezbeđuju Srbiji medalje omogući da zaista nemaju o čemu da razmišljaju. Posle određenog vremena bi mogli da budu pomereni napred ili nazad.

Bogate nagrade prijaju, tapšanja po ramenima, grljenje, ljubljenje su uobičajene pojave. A šta kada dođe dan posle, kada će klubovi, po običaju, biiti bez egzistencijalnih uslova za rad. Ne računamo fudbalere i košarkaše „večitih rivala” koji dobijaju sredstva i kad imaju ogromna dugovanja.

Vaterpolo i još neki sportovi, košarka i odbojka pre svih zaslužuju da budu u najužem kremu od samo nekoliko sportova. Temelj treba da bude dokument šta Srbija želi od svog sporta, koji su ciljevi i ko ih ispunjava.

To je prvi korak i zato potez Gočanina, podrška koju je dobio od matičnog saveza, strukovne organizacije, valja prihvatiti kao poziv za novu kategorizaciju. U toj prvoj grupi zaista ima onih koji su nacionalno blago i treba ih odvojiti od onih koji ovih godina nisu ono što bi želeli da budu. Neko je svoju šansu iskoristio, a neko nije.

Sviđalo se to nekome ili ne.