Raste tražnja za električnim automobilima

U jeku studentskih blokada fakulteta, bespoštednog medijskog rata vlasti i opozicije, zlom dobu Kurtijeve politike aktivne, realne i simboličke eliminacije preostalih Srba sa Kosova i Metohije, treba se vratiti temama koje su potencijalno korisne za naučnotehnološki razvoj, ekonomski rast i socijalno blagostanje Srbije i njenih građana. Reč je o trendovima u industriji električnih automobila i potencijalima Srbije da bude njen važan činilac na regionalnom i evropskom planu.

Ovogodišnji trendovi u prodaji električnih automobila u Evropi i svetu su pozitivni, uprkos različitim neretko zlonamernim osporavanjima nužnosti elektrifikacije automobilske industrije.

Industrija električnih automobila beleži rast od 11 odsto u drugom kvartalu 2024, u odnosu na isti period 2023. godine u pet velikih evropskih tržišta (Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo).

Poseban rast beleži prodaja hibrida, trenutno u evropskim državama 32 odsto automobila su hibridi ili električni automobili. Američki gigant „Tesla” je još u top tri evropska automobila u domenu prodaje, dok najprodavaniji evropski automobil „dačija santandero” namerava da razvija električni model. Na globalnom tržištu automobila, događa se fuzija dva japanska giganta „Nisana” i „Honde”, u cilju veće tržišne kompetitivnosti u odnosu na ekspanzivne kineske elektroautomobilske industrije.

Dolazi do različitih interesantnih ekonomsko-tehnoloških povezivanja. Evroamerički auto-koncern „Stelantis” sklapa dogovor sa kineskom fabrikom litijumsko-jonskih baterija BYD, dogovor oko ekstrakcije litijuma u SAD, u državi Arkanzasu sklapaju naftni gigant zainteresovan za zelenu tranziciju „Exxon Mobile” i južnokorejski „LG Chem”.

S obzirom na ekološke kontroverze oko rudarenja litijuma, važno je napomenuti da je nemačka kompanija „Solaris Urbino”, napravila prvi električni autobus koji je verifikovan zelenim pasošem, tačnije električni autobus čije su sve komponente, uključujući jonsko-litijumsku bateriju, dobijene i izgrađene na ekološki ispravan način.

U svetlu ovih okolnosti i trendova, treba se osvrnuti na potencijale Srbije da bude deo opšteg tehnološkog i ekonomskog napretka?

Prvi korak je optimalno korišćenje prirodnih resursa u cilju stvaranja nužne pretpostavke za naučnotehnološki razvoj u oblasti industrije električnih automobila. Za razliku od drugih država u regionu, Srbija je bogata kritičnim rudama i mineralima, posebno litijumom.

Savremeno rudarstvo na evropskom tlu podrazumeva ravnotežu između ekonomske koristi od rudarenja i neutralizaciji ekoloških rizika. Socijalno odgovorno rudarstvo, što je sinonim za savremeni kontekst rudarenja u EU, prihvata i država Srbija i kompanija „Rio Tinto”. Pomenuta kompanija, specijalizovana za aluminijum i bakar, sve više investira u rudarenje litijuma. Treba pomenuti dve operacije –akvizicija arkadijum-litijuma i ulaganje od 2,5 milijardi evra u argentinski depozit litijuma „Rinkon”. Zahvaljujući ovim potezima, „Rio Tinto”, danas figurira kao jedna od tri najveće svetske kompanije u oblasti rudarenja litijuma.

U dolini Jadra, u kojoj je otkriven jedinstveni mineral jadarit, kompanija „Rio Tinto” namerava da uloži 2,55 milijardi evra u Srbiju.

Po projektnom nacrtu, rudnik litijuma i borata, zaposlio bi što stalno, što povremeno zaposlenih 3.500 ljudi. Dobit za državu, pri tržišnoj vrednosti tone litijuma, prema proceni Ergo grupe iz Londona, bila bi oko 184,5 miliona evra od poreza i doprinosa na plate i rudnu rentu godišnje.

Lokalna zajednica bi od navedenog iznosa prihodovala 25 miliona evra. Ovi iznosi vezuju se za berzansku cenu litijuma od 15.600 dolara. Trenutna cena je niža, ali za Srbiju i kompaniju „Rio Tinto” relevantna je cena u sledećoj deceniji, kada će potražnja za litijumom biti značajno veća. Pored litijum-karbonata, rudnik u Gornjim Nedeljicama, izvozio bi industrijski višestruko značajne hemikalije, poput borne kiseline i natrijum-sulfata.

S druge strane, treba napomenuti da koncept socijalno odgovornog rudarstva predviđa obavezu i posvećenost rudarske kompanije i lokalne zajednice na očuvanju njenog kulturnog identiteta, društvenih vrednosti, ali i biodiverziteta i ekosistema u meri kojoj tako nešto optimalno moguće.

Ravnoteža između ekonomske dobiti i ekološke zaštite sadržana je u pozitivnim propisima Republike Srbije i odgovarajućim ekološkim standardima rudarenja kritičnih sirovina i minerala EU.

Rudnik litijuma i borata ekonomsko-tehnološka platforma je za snažan razvoj industrije jonsko-litijumskih baterija. Srbija ima već jednu vrlo naprednu fabriku jonsko-litijumskih baterija „Eleven S” u Subotici. Ova fabrika na putu je da prva na evropskom kontinentu razvije LFT bateriju koja je i ekonomski isplativa, ali vrlo postojana. Kineska dominacija u istraživanju i proizvodnji jonsko-litijumskih baterija, pomalo paradoksalno zbog bliskih odnosa Srbije i Kine, mogla bi da bude prekinuta u Srbiji. Pored ove domaće fabrike koja prati svetske naučnotehnološke trendove, u izgradnji je i gigafabrika jonsko-litijumskih baterija „Inobat”, u koju pored stranih investitora, novac ulaže i država Srbija kao podsticaj za investiranje u tehnološki inovativne industrije.

Rudnik litijuma zajedno sa domaćim litijumsko-jonskim baterijskim potencijalom, blizinom evropskog tržišta, saobraćajnom infrastrukturom, stabilnom i predvidivom zakonskom regulativom, kao i sofisticiranom i jeftinom radnom snagom, predstavljaju značajan podsticaj za dovođenje velikog investitora iz oblasti industrije električnih automobila.

U susret evropskoj automobilskoj zelenoj tranziciji koja je neminovna, mogućnost socijalno-ekonomskog i naučnotehnološkog napretka je izvesna. Stoga, potrebno je politički do kraja „deblokirati” projekat „Jadar”, uz razume se nužan uslov – ravnotežu između ekonomske koristi od rudarstva i uvažavanje najviših ekoloških standarda.

Rudarenje litijuma, fabrike jonsko-litijumskih baterija i potencijalna ulaganja u fabrike električnih automobila, retka su prilika za ekonomski rast. To nije ni ideološka magla ni marketinška iluzija, već praktična mogućnost zasnovana na trendovima u savremenom svetu. Broj prilika u životu i politici je konačan. To najčešće znamo po prilikama koje smo propustili. Zato inovativni ekonomski lanac rasta baziran na tehnološkom i ekološkom ispravnom korišćenju litijuma, gradnji fabrika i privlačenju ulagača u auto-industriju, ne treba propustiti.

Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista