Desničarski AfD sanja o kancelarskom mestu

Nepunih šest nedelja uoči vanrednih parlamentarnih izbora, za koje se očekuje da će dovesti promene vlasti u Berlinu, „trampizam” je zakucao i na nemačka vrata. I to ne samo kroz otvorenu podršku Ilona Maska Alternativi za Nemačku (AfD) već i zbog pitanja koja su u vrhu interesovanja nemačkih glasača ‒ problema migracija i lošeg stanja ekonomije.

Maskovo otvoreno mešanje u izbore naišlo je na osudu političke javnosti u Nemačkoj. I dok Bundestag istražuje da li je reč o prikrivenoj stranoj pomoći u predizbornoj kampanji sve popularnijoj desničarskoj partiji, AfD ne krije da joj je cilj da bude najjača politička snaga u zemlji.

„Preteknimo CDU, tu stranku prevaranata i pravimo politiku za Nemačku”, poručila je minulog vikenda Alis Vajdel na konvenciji na kojoj je izabrana za kandidata za kancelara. Liderka AfD, čiji je partijski skup u Rizi u Saksoniji direktno prenosila i Maskova društvena mreža „Iks”, zagovara drastičnu promenu politike prema migrantima, izlazak zemlje iz EU, povratak nemačke marke, ali i nuklearki koje je ugasila Angela Merkel.

Najnovija istraživanja pokazuju da je AfD povećala svoj rejting na 22 odsto, dok je savez CDU/CSU izgubio jedan procenat i sada se nalazi na 30 odsto podrške. I dok krajnji desničari sanjaju o Alis Vajdel kao budućoj kancelarki, po anketama čini se da se taj posao više smeši Fridrihu Mercu, lideru demohrišćana, kandidatu liberalno-konzervativnog tandema CDU/CSU.

Iako je na drugom mestu po popularnosti, Alternativa za Nemačku čini se ima male šanse da uđe u vladu, jer su sve glavne stranke odbile saradnju sa AfD-om posle izbora. Ipak, ne treba isključiti ni postizborni obrt što najbolje pokazuje i primer susedne Austrije. Nakon kraha koalicionih pregovora Herbert Kikl, šef krajnje desničarske Slobodarske partije, koja je inače osvojila najviše glasova na izborima, dobio je priliku da sastavi novi vladu.

Na svom stranačkom skupu prošlog vikenda i SPD je imenovao Olafa Šolca da uđe u trku za kancelarski reizbor. Ali za razliku od Alis Vajdel iza koje je stao i najbogatiji čovek na svetu, Šolc je praktično u nemogućoj misiji posle pada njegove nepopularne „semafor vlade”. Čak 77 odsto građana je nezadovoljno Šolcovim kancelarskim radom. Uprkos tome rejting SPD je i dalje nepromenjen i socijaldemokrate mogu da računaju na podršku između 14 i 16 odsto glasača.

Zeleni, koji su održali svoju konvenciju još u novembru, u međuvremenu su povećali svoj udeo u glasačkom telu za jedan odsto i da se izbori sada održavaju dobili bi 15 odsto glasova. Rejting Saveza razuma i pravde Sare Vagenkneht (BSV), nove stranke koja se biračima predstavlja kao „levi konzervativizam”, kreće se između četiri i šest odsto i u opasnosti je da ne preskoči izborni prag od pet procenata za ulazak u Bundestag. Isto važi i za krajnju Levicu (Die Linke) i probiznis Stranku slobodnih demokrata (FDP), čiji je rejting oko četiri odsto. A upravo Šolcovo izbacivanje iz vlade ministra finansija i lidera FDP-a Kristijana Lindnera dovelo je do raspada trostranačke koalicije, što je utrlo put za prevremene izbore 23. februara.

Alis Vajdel (45), bivša bankarka u „Goldman Saksu”, u svom inauguracionom govoru najavila je radikalnu predizbornu kampanju svoje stranke. Ona zahteva drastične promene u nemačkoj politici azila i migracija: „Imamo plan za budućnost Nemačke koji ćemo sprovesti u prvih 100 dana na vlasti: potpuna kontrola granica.”

Vajdel je zatražila masovan povratak azilanata u njihove matične zemlje najavljujući znatno otežano sticanje nemačkog državljanstva: „Ko uništava naša gradska jezgra? Ko napada medicinske tehničare, vatrogasce i policiju? Ko pokazuje prezir prema našoj zemlji koja im pruža zaštitu?” Ona je tokom govora posebnu pažnju posvetila i kritici politike podsticanja obnovljivih izvora energije, koja je veoma nepopularna među članovima AfD-a: „Mogu vam reći, kada budemo na vlasti: srušićemo sve vetroturbine! Sve do jedne! Te vetrenjače srama!”

Iako se sa AfD-om razilaze po mnogim pitanjima i demohrišćani najavljuju pooštravanje migracione politike, Hrišćansko-socijalna unija (CSU) poručuje da bi ubuduće imigrantima boravak u Nemačkoj trebalo dozvoliti samo ako mogu da dokažu da imaju odgovarajuća primanja. Da bi se ojačala unutrašnja bezbednost, „potreban je izuzetno strog kurs vraćanja sa granica, obezbeđivanje zaštite u trećim zemljama i konsekventne deportacije”, izjavio je šef poslaničkog kluba CSU u Bundestagu Aleksander Dobrint za list „Rajniše post”.

U svom programu pod nazivom „Više za tebe. Bolje za Nemačku”, SPD upozorava da se u politici prema migracijama i pružanju azila ne sme skretati udesno. Nemačka mora ostati moderna useljenička zemlja.

„Troje od deset ljudi u našoj zemlji imaju migrantsko poreklo. Oni koji ovde žive i rade dugoročno, koji su dobro integrisani i govore nemački, trebalo bi da postanu deo naše zemlje i učestvuju u našoj demokratiji”, zahteva Olaf Šolc.