Visoko se uzdigla stara škola u selu Visoka

Visoka kod Arilja – Podalje od važnih puteva, među brdima, tridesetak kilometara od Arilja, živi selo Visoka i u njemu seoska osmorazredna škola za ugled. Stara 105 leta, u ratu i bombardovana, pa potom obnavljana i svemu odolela. Pisano je o dostignućima te ustanove predusretljivih roditelja i meštana, vrednih đaka i posvećenih nastavnika. Dok druge škole u ostarelim planinskim selima jedva opstaju, visoko se po ostvarenom uzdigla osmoletka u selu Visoka.

Diči se ona svetlom tradicijom dužom od veka, kvalitetno organizovanim radom, mnogim aktivnostima kao da je gradska škola, mada ima đake putnike koji na nastavu izdaleka dolaze. Radi u njoj Učenička zadruga „Zvončić” s proizvodnjom zdrave hrane, gde đaci prikupljaju šumske plodove i prerađuju ih uz pomoć roditelja, pa koriste u đačkoj kuhinji ili izlažu na manifestacijama. Ova škola (kojoj je matična OŠ „Ratko Jovanović” iz obližnje Kruščice) centar je znanja i okupljanja za Visoku i okolinu: ima Dramsku družinu „Tračak zračka”, biblioteku, razne sadržaje, izdaje list „Đačko pero”, za promociju ima svoj logo, organizuje Visočke zimske i letnje igre, razvija sportske aktivnosti...

Sada joj je za ponos i nedavno objavljena (te u Arilju poslednjih dana 2024. promovisana) monografija „Godine naše pismenosti: Visoka 1920–2020”, autora Slobodana Radovića, doajena užičke publicistike, nastala u saradnji sa nastavnikom visočke škole Petrom Marjanovićem. Knjiga je pripremana da se objavi za vekovni jubilej te osmoletke, ali korona je omela planirano izdavanje u 2020. godini. Za sumiranje prošlosti, ipak, nikad nije kasno, a izdavač monografije Zoran Žeravčić iz Udruženja „Kolektiv Užice” objašnjava zašto se pomeranje dogodilo: – Rukopis knjige o stogodišnjici visočke škole završavan je u vreme kada je korona zaustavila uobičajene aktivnosti, pa i rad na monografiji. Stoga je zapretila opasnost da ta knjiga ne izađe pred čitaoce. Zato je udruženje naknadno ponudilo ariljskoj biblioteci i matičnoj školi iz Kruščice da budu suizdavači, što su oni prihvatili, kao i autor knjige, koja je nedavno objavljena uz finansijsku podršku pojedinih preduzetnika i grada Užica kroz konkurs za sufinansiranje izdavaštva.

Čitalac u monografiji visočke škole, ilustrovane sa stotinak fotografija i dokumenata, može pročitati da je njen prvi (privremeni) učitelj 1920. bio Dragomir Drago Brković, a prvi školovani učitelj Branko Čakarević (1924). Sadašnja školska zgrada sagrađena je 1938. U toku Drugog svetskog rata škola nije radila, ali je ipak 1943. bombardovana i onesposobljena za rad. Nakon rata je obnovljena, imala je čak 140 đaka, njen učitelj bio je tada Radoslav Rade Poznanović. Vremenom škola napreduje, da bi u novom milenijumu (sa smanjenjem broja učenika) bila prepokrivena i ulepšana trudom đaka, nastavnika i meštana. O dešavanjima u poslednjih dvadesetak godina škole u monografiji piše nastavnik Petar Marjanović, koji je, kako ističe, to prihvatio da bi taj značajan period u radu i razvoju ustanove ostao zabeležen.