BRIKS, nova realnost u međunarodnim odnosima

Kao grupacija zemalja opredeljena za jačanje multipolarnog sveta, u kojem bi se smanjila politička i ekonomska prevlast Zapada, BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika) predstavlja sve značajniji fenomen u savremenim međunarodnim odnosima. Ovaj neformalni savez država, s značajnim političkim, ekonomskim, naučno-tehnološkim i ljudskim potencijalom, s dve najmnogoljudnije zemlje (Kina i Indija) i dve nuklearne sile (Rusija i Kina), ima sve veći ugled u svetu i uticaj koji permanentno jača. U zemljama BRIKS-a živi oko 45 odsto svetskog stanovništva, njihov društveni bruto proizvod je 37,3 odsto svetskog bruto proizvoda, učestvuju s 43 odsto u svetskoj proizvodnji nafte...

Proširenjem BRIKS-a 1. januara 2024, kada su u njegov sastav ušli Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Etiopija i Iran, broj stalnih članica povećao se na devet.

Da za BRIKS postoji rastuće interesovanje pokazuje i samit u Kazanju, održan od 22. do 24. oktobra 2024, na kojem su učestvovali predstavnici 36 zemalja, od kojih 24 na nivou predsednika država ili vlada i šest međunarodnih organizacija, uključujući i generalnog sekretara UN Antonija Guteresa. Na samitu je sačinjena lista od 13 zemalja u statusu partnera, što je predvorje za stalno članstvo, a oko 30 zemalja izrazilo je zainteresovanost za uspostavljanje različitih formi saradnje.

Generalno, BRIKS se zalaže za pravedniji, demokratskiji, ravnopravniji i održivi međunarodni poredak, što je značajan kvalitet u međunarodnim odnosima. Može se reći da BRIKS na izvestan način predstavlja „drugi put” u odnosu na zapadni svet, njegov institucionalni mehanizam i način odlučivanja, kao i u odnosu na monopole, pre svega u međunarodnom ekonomskom sistemu.

Zemlje članice BRIKS-a pokrenule su veći broj konkretnih inicijativa, kao što su stvaranje nove investicione platforme za podršku nacionalnim ekonomijama, čime se obezbeđuju finansijska sredstva za zemlje globalnog Juga, suzbijanje dominacije dolara u međunarodnim transakcijama kroz tzv. dedolarizaciju međunarodnog finansijskog sistema, uspostavljanje zajedničke valute BRIKS (što je u ovoj fazi malo verovatno), osnivanje nove razvojne banke koja finansira razvojne projekte u državama članicama, prekogranično plaćanje između zemalja članica u nacionalnim valutama, bez uključivanja korespondentnih banaka u SAD...

I kvantitativno i kvalitativno BRIKS predstavlja novu realnost, koja vodi većoj ravnopravnosti u međunarodnim odnosima, uz reafirmisanje međunarodnih pravila, pre svega poštovanje međunarodnog prava, osnaživanje uloge Ujedinjenih nacija, koja je u znatnoj meri marginalizovana. Ova grupa zemalja predvodi dugoročni proces stvaranja novog svetskog poretka. Na tom putu su, međutim, krupni, suštinski izazovi, kao što su reforma Ujedinjenih nacija, posebno Saveta bezbednosti, koji, anahrono, i danas izražava odnose snaga u svetu nastale posle Drugog svetskog rata, reforma Bretonvudskih institucija (Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke) kako bi se omogućila veća zastupljenost zemalja u razvoju... BRIKS će se naći pred iskušenjima kada je u pitanju postavljanje pojedinih članica prema ovim izazovima. Utoliko pre što je reč o heterogenoj grupaciji koju čine zemlje sa znatnim razlikama u nivou ekonomske razvijenosti (kineska ekonomija čini 70 odsto ukupnog ekonomskog obima BRIKS-a, indijska 13 odsto, ruska i brazilska po sedam odsto...), sa različitim odnosom prema Zapadu, pri čemu izrazitiju antizapadnu poziciju zauzimaju Kina, Rusija i Iran, dok Indija, Brazil i Južnoafrička Republika nisu sklone većem suprotstavljanju zapadnim zemljama, s razlikama u spoljnopolitičkim ciljevima itd. Sa očekivanim daljim proširenjem BRIKS-a stepen heterogenosti biće još veći.

Dr Dragomir Radenković,|
ambasador u penziji, Beograd