Kad slavljenik poklanja

Verujući, ne bez dobrog razloga, da joj gledaoci poklanjaju poverenje, Radio-televizija Srbije ne očekuje od njih ništa više za svoj pedeseti rođendan. Sem, naravno, redovnijeg plaćanja TV pretplate koja je, podseća RTS, „zakonska obaveza”. A pošto i RTS kao javni servis ima određene zakonske obaveze o čijem se potpunom ispunjenju može diskutovati, dobro je da se pri kraju jubilarne godine ne zaoštrava međusobni odnos gledaoci-televizija i da se ne preti mnogo tužbama i sudovima. Ne zato što bi neko mogao biti protiv vladavine prava, nego stoga što je svojevremeno olako ukinutu RTV pretplatu, uz nagovaranje građana da se liše tog nepotrebnog troška, objektivno teško sada vratiti kao stalnu stavku kućnih budžeta.

Mnogo je verovatnije da će RTS i nadalje pridobijati ljude prvenstveno ponudom privlačnog programa. Upravo u tom smislu iskorišćena je godina jubileja i slavljenik je gledaoce obilato darovao. Možda je, dugoročnije gledano, uvođenje eksperimentalnog digitalnog programa ono što jeste najvažnije. Ipak, u ovom trenutku to je povlastica za veoma mali broj gledalaca, Oni će, nesumnjivo, dobiti lep izbor emisija iz kulture, samo što svima ostalima može da zapreti osiromašenje u tom smislu. Ne bi valjalo da kultura, ugrožena, sve češće, maratonskim prenosima iz Narodne skupštine koji nemilosrdno ruše šemu Drugog kanala, a potom i preneta na poseban, digitalan kanal, bude još više uskraćena vlasnicima „običnih” televizora.

Ono čime je baš sve gledaoce „častila” slavljenička televizija ove godine jeste upadljivo obiman, tematski raznovrstan igrani program. „Gorki plodovi”, „Moj rođak sa sela” trenutno a „Selo gori, a baba se češlja”, „Bela lađa” i „Ulica lipa” s novim nastavcima uskoro, nedavno serija o Nikoli Pašiću, u najavi serija po romanu Mir-Jam... i još poneki naslov potvrđuju da se RTS vratio u ulogu kulturne institucije koja oživljava umetničko nasleđe, angažuje umetnički potencijal zemlje, kreira umetnička dobra za trajanje.

Nije red zaboraviti i na konkretne materijalne poklone koje je RTS delio u poslednje vreme. S dobrom idejom da ulaže u budućnost, prvo su poklanjani televizori novorođenčadi, a zatim priređen „Teleton” za prikupljanje novca namenjenog obnovi porodilišta. Ova uspela humanitarna emisija, s nešto malo konfuzije koju su vešti voditelji Jovana Janković (koja je šarmantnim osmehom iznela veći teret) i Dejan Pantelić pretvarali u prihvatljivu spontanost komunikacije, okupila je šaroliko društvo i pružila istu takvu zabavu.

Svima bi koristilo da se ovakvi programi ustale na RTS-u, uz tehnički izvodljiv dodatak koji bi povećao motivaciju donatora. Na nekim stranim televizijama, naime, gledaoci iz časa u čas tokom direktnog prenosa priredbe mogu da prate kako raste prikupljena suma. Budući da ona znatno skoči uvek kad se u akciju uključi neka firma, ne bi bilo na odmet da se i naš „poslovni sektor”, makar i onaj tajkunski, podstakne na darovanje.

 Novac, kažu, nema mirisa. A toliko je još potrebite dece... I toliko nam je još dece, kao narodu, potrebno.