Originalni autor vanvremenskih filmova

Vest o smrti reditelja i scenariste Dejvida Linča duboko je potresla filmski svet, kao i njegove brojne poštovaoce. Linč je svojim originalnim filmskim stilom radikalizovao američki film mračnom, nadrealističkom umetničkom vizijom, ostavivši iza sebe remek-dela kao što su „Plavi somot”, „Čovek slon”, „Malholand drajv” i televizijska serija „Tvin Piks”.

Niko ko je gledao njegova ostvarenja ne bi mogao da ih pomeša sa nečijim drugim – toliko je imao izražen autorski pečat. Za razliku od mnogih drugih reditelja, Linč nije pripadao nekom pokretu niti se mogao ukalupiti u konkretan žanr. Na njega je uticao film noar, a u filmskim pričama mešao je monstruozno sa svakodnevnim, kombinujući prividni mir američkih predgrađa sa pejzažima snova ili noćnih mora.

Mnogi kritičari smatraju da filmovi koje je režirao imaju stilske karakteristike nadrealizma Luisa Bunjuela ili Salvadora Dalija, pa ga je tako čuvena kritičarka Polin

Kejl nazvala „prvim populističkim nadrealistom”. Linčovi kompleksni filmovi postavljaju pitanja umesto da pružaju odgovore, ali upravo zahvaljujući tome deluju vanvremenski i ne mogu se vezati za konkretno doba ili mesto, što ih dodatno čini zapanjujućim i uznemirujućim.

Na specifičan Linčov imaginarijum svakako je uticala činjenica da se bavio slikarstvom i animiranim filmom, pre nego što je skrenuo pažnju na sebe 1977. godine, kada je snimio dugometražni igrani film „Glava za brisanje”. Njegov mračan, beskompromisni stil ubrzo je osvojio pažnju holivudskog i međunarodnog filmskog establišmenta. Producentska kuća Mela Bruksa angažovala ga je da napiše i režira upečatljivu dramu „Čovek slon”, koji je reditelju doneo osam nominacija za Oskara, uključujući prvu nagradu za najbolju režiju. Manje uspeha postigao je sa adaptacijom naučnofantastičnog romana Frenka Herberta „Dina” iz 1984, koji je bio finansijski fijasko.

Međutim, Linč se oporavio snimajući dva filma kojim je definisao svoj stil: „Plavi somot” (1986) i „Divlji u srcu” (1990), koji je nagrađen Zlatnom palmom Filmskog festivala u Kanu.

Godine 1990. napravio je revoluciju na američkoj televiziji serijom „Tvin Piks”, koju je kreirao sa piscem Markom Frostom. Ova serija je globalno bila popularna i danas predstavlja važnu referencu u popularnoj kulturi.

Dejvid Linč je četiri puta bio nominovan za nagradu Oskar, a konačno je 2019. godine osvojio počasnog Oskara za životno delo. U kasnijim godinama posvetio se slikarstvu i transcedentalnoj meditaciji, o čemu je, pored ostalog, pisao u svojim memoarima „Soba za snove” (2018).