Donald Tramp ruskom naftom menja svet

Svetski trgovci naftom, kao i „Davos”, ovih dana osećaju isto. Naime, svet je danas u najvećem raskolu od hladnog rata, i sve oči uprte su u Ameriku, pri čemu ekonomska nadgornjavanja najjačih ne donose nikakvu jasnu dobit, ističu najnoviji izveštaji Svetskog ekonomskog foruma (SEF) uoči skupa u Davosu iduće sedmice, na kome je inače 47. predsednik SAD Donald Tramp prvi govornik. Trampovom debiju na svetskoj sceni dan nakon inauguracije u Vašingtonu, inače od 10. januara prethode dramatična komešanja na globalnom tržištu nafte. Ovog puta izazvana je odlukom odlazeće Bajdenove administracije da, nakon preko 5.000 prethodnih, uvede najopsežnije petro-sankcije Rusiji i njenim „kolaboracionistima” od izbijanja sukoba u Ukrajini, pre skoro tri godine.

Profil tih sankcija, inače dodatno ojačanih u sredu 15. januara – sa izraženom namerom da sapnu eventualni pokušaj Trampa da ih hitro ublaži ili ukine – petro-berze već znaju do detalja. Skraćeno: više od 900.000 barela nafte dnevno, i istovremeno oko 300.000 barela dizela, lako bi moglo da vrlo brzo „ispari” sa globalnog tržišta, prisiljavajući i pre proleća, ponajpre trgovce naftom u Indiji i Kinu, na napetu jurnjavu za alternativnim snabdevačima crnog zlata. Šta o tome misle zvanični Nju Delhi i Peking ostaje da se vidi.

U međuvremenu, reakcije petro-berzi ne iznenađuju. Naime, barel „brenta” od tog 10. januara beleži rekordni rast cene, od preko šest odsto. To je, inače, poslednja stvar koju Donald Tramp može da priželjkuje na početku drugog predsedničkog mandata.

Usput, „Davos” novi mandat Donalda Trampa na čelu Amerike već smatra „tačkom pregiba” za dugoročni razvoj globalnih ekonomskopolitičkih odnosa. SEF je tu verovatno u pravu, ako se, uz svu halabuku u vezi s poslednjim Bajdenovim petro-sankcijama protiv ruske nafte, uzme u obzir da je istog 10. januara Rusija takođe bila na umu i dolazećeg američkog predsednika Donalda Trampa.

„Oni žele dijalog i mi se spremamo za to”, Tramp je u „Zimskoj Beloj kući” na Floridi poručio grupi republikanskih senatora, kojoj je tom prilikom predočio konture spoljnopolitičkog kursa Amerike u narednom periodu. „Telefonski razgovor Putin–Tramp mogao bi se dogoditi svakog trenutka. Moskva se mirno sprema za taj trenutak”, zvanično je poručeno iz Moskve krajem protekle sedmice.

Šta su sve bili motivi Bajdenove administracije da startnu poziciju Trampove Amerike pred svetom garnira „najagresivnijim sankcijama protiv Rusije”, danas je već možda stvar političke istorije.

Ono što golica svetske petro-berze, jednako kao i mnoge druge aktere, jeste što Tramp uopšte može da želi da razgovara sa Vladimirom Putinom. I onda o čemu to imaju da pričaju lideri dva od tri vodeća svetska proizvođača nafte (Saudijska Arabija ovde još nije na dijaloškoj sceni)?

Svetske petro-berze povodom pitanja „Tramp–Putin, što i šta?” već imaju svoj predosećaj.

Naime, nagađajući – a to je na berzama basnoslovno rizično – da bi Tramp možda mogao da unekoliko obesnaži Bajdenov zadnji paket petro-sankcija protiv ruske nafte, svetska petro-tržišta krenula bi da lagano obaraju cene barela i „brenta” i lake teksaske nafte. Logika deluje jednostavno: manje restrikcija, više robe, niža cena.

Osnova za takav, još ipak stidljivi trend, ima više.

Sa jedne strane, poznato je da je Tramp prošle jeseni u predizbornoj kampanji najavljivao da bi „sankcije koristio što je manje moguće”. Istovremeno, Mark Rubio, Tramp izabranik za poziciju šefa diplomatije SAD, u četvrtak je istakao da bi delimično ukidanje sankcija moglo biti od koristi u predstojećim razmatranjima što hitrijeg okončanja rata u Ukrajini.

Istina, Skot Besent, novi američki ministar finansija, izjasnio se u četvrtak da je „sto posto za snaženje dejstva sankcija protiv neprijatelja”.

Na tom talasu vidljivih razlika iz Vašingtona su krajem protekle sedmice počele da stižu vesti da Trampov tim razmatra najmanje dva scenarija o budućoj „upotrebi (petro) sankcija”.

Prema prvom, ukoliko mir u Ukrajini deluje izglednije, „plafon” cene ruske nafte, koji je inače Zapad predvođen Bajdenovom Amerikom postavio celom svetu od najviše 60 dolara, mogao bi biti povišen.

Uzgred, šta o tome može da misli deset članica EU koje sada insistiraju da se taj „plafon” spusti, i time dodatno Rusima oteža biznis sa svojom naftom, neizvesno je.

Prema drugom scenariju, ako mir deluje teže ostvariv u bliskoj budućnosti (od koga to sve zavisi posebno je pitanje), onda bi „Novi Vašington” mogao dodatno da ojača petrosankcioni režim.

Konačna odluka o kursu labavljenja ili pritezanja petro-sankcija Rusiji ostaje u rukama samog Donalda Trampa, procena je Blumberga.

U međuvremenu, Kremlj, američka banka Džej Pi Morgan i Međunarodna agencija za energiju (sa sedištem u Parizu) ovih dana o Bajdenovim zadnjim sankcijama misle gotovo isto. A to je da će „najagresivniji dosadašnji američki paket naftnih sankcija protiv Rusije” (ocena sa Volstrita) neminovno izazvati značajne poremećaje u globalnom prometu nafte, podstičući istovremeno mogući novi rast cene barela širom sveta. To, ako Tramp od dana jedan prilegne da sprovodi Bajdenov petrosankcioni legat protiv Rusije.

Mogući skori dijalog Tramp–Putin, možda u Beogradu, Ženevi, u Mar-a-Lago, ili recimo u Rijadu, mogao bi odlučiti – kao što već naslućuju i iz „Davosa” – novo poglavlje u dijalogu vodećih svetskih proizvođača nafte. UZ to i o još nepredvidivo širokom krugu globalnih tema od zajedničkog interesa.