Ponosni Grenlanđanin

Priče s kojima odrasta svaki Srbin – o sreći i prokletstvu zemlje na „raskrsnici puteva”, o značaju teritorije bogate retkim sirovinama i o težnjama njenih stanovnika za slobodom i samosvojnošću – i te kako su poznate i mladom premijeru Grenlanda. A zbog njih je i Mute Bourup Egede postao poznatiji van Danskog Kraljevstva, u čijem sastavu se nalazi njegova poluautonomna zemlja, koja je inače znana i kao najveće ostrvo na svetu. 
U poslednjih mesec dana Egede, koji u martu puni 38 godina, bio je više u svetskim medijima nego za ceo dosadašnji mandat, koji je počeo u aprilu 2021. godine. Njegova borba za nezavisnost Grenlanda od Danske (od koje je teritorijalno veći 50 puta, ali je po broju stanovnika manji bar 100 puta) nije previše zanimala svet, sve dok na političku scenu nije stupio Donald Tramp. U maniru iskusnog trgovca nekretninama, ali u koži predsednika SAD, poručio je Danskoj da Americi to arktičko ostrvo treba i da bi da ga kupi. Prvi put je to poželeo 2019, kada je prvi put bio šef Bele kuće, a ponovo nedavno, dok čeka drugu inauguraciju. 
I sad bi Mute Egede, inuitski predsednik Vlade Grenlanda, koja upravlja zajednicom od oko 57.000 stanovnika ostrva, trebalo da pogleda moćnog Trampa u oči i da kaže nešto kao: „Hvala, ali ne, hvala.” Takav stav sledi iz njegovog dosadašnjeg političkog delovanja kroz levičarsku partiju Inuit Ataqatigiit (Zajednica ljudi), u kojoj je od 2013. do 2015. bio predsednik podmlatka, a na funkciju lidera stranke došao je 2018. godine. Do pobede je doveo na poslednjim izborima 2021. godine, svrgnuvši sa vlasti decenijama vladajuće konzervativce. Ideološka opredeljenja partija na Grenlandu ogledaju se u odnosu prema životnoj sredini, eksploataciji prirodnih bogatstava i nekim porezima, dok dansku krunu gledaju pretežno na isti način – žele da je se reše. Ali pošto im iz Kopenhagena stiže godišnja finansijska apanaža od oko 500 miliona evra, kao značajan deo budžetskih prihoda (uz dobit od izvoza ribe), tu odluku, koju, prema sporazumu iz 2009. godine, mogu da donesu na referendumu, pažljivo vagaju. 
I sada Mute Egede, otac dvoje dece, meri svaku reč, jer je loptica kod njega, budući da je danska premijerka Mete Fredriksen ponovila Trampu da Grenland nije na prodaju i da Grenlanđani treba sami da odluče o svojoj nezavisnosti. 
„Ovo je prvi put da Grenland ovako pažljivo slušaju. Moramo da budemo staloženi, da iskoristimo prednost i držimo se zajedno”, poručio je Egede na sastanku sa predstavnicima političkih partija u Nuku na kojem su razgovarali o tome kako da pristupe pitanju američkog interesovanja za njihovu zemlju. 
Još nije razgovarao sa Trampom direktno, ali je sa zajedničke konferencije sa premijerkom Fredriksen u Kopenhagenu pre nekoliko dana poručio: „Grenland je za Grenlanđane. Mi ne želimo da budemo Danci, mi ne želimo da budemo Amerikanci. Želimo da budemo Grenlanđani.” 
Koliko im je to važno govori i činjenica da je ova mala skupina ljudi na ogromnom ledenom ostrvu, koje su Nordijci držali u kolonijalnom statusu hiljadu godina, sve do sticanja autonomije u okviru Danske 1979. godine, uspela da sačuva svoj jezik i kulturu. 
Egede je svestan realnosti pa kaže da je Nuk, koji je inače fizički bliži Vašingtonu nego Kopenhagenu, otvoren za čvršće trgovinske veze sa Amerikom. Da li će uopšte biti u prilici da o tome razgovara sa Trampom zavisi od ishoda parlamentarnih izbora na Grenlandu, koji moraju da se održe do 6. aprila.