Nova normalnost

Koplja se lome oko toga da li će država pokazati i na delu dokazati da je država, odnosno da li će primeniti u skladu sa zakonom monopol fizičke prinude, kako bi obezbedila poštovanje zakona ili će mic po mic dopuštati sve veće uživanje pojedinaca u anarhiji koja nas dovodi do posve nove normalnosti koja preti da se zapati i da ozbiljno naruši sistem.

Elem, apsolutno je u suprotnosti za zakonom da izađeš na sred najprometnije ulice ili čak i auto-puta, te da bez ikakve prijave skupa blokiraš saobraćaj. Takođe je u suprotnosti za zakonom da se ne zna ni ko to organizuje. Skroz je suprotno zakonu da upadneš u instituciju i da izbaciš napolje zaposlene, konkretno da upadneš na fakultet i da zabraniš profesorima da drže predavanja i da uđu u svoje kabinete, kao što je apsolutno u suprotnosti za zakonom da onemogućavaš nekog ko je fakultet upisao da dođe na predavanje ili da polaže ispit. Van svake pameti, zdrave logike, a svakako protivzakonito je da nekolicina likova da sebi za pravo da blokira fakultet, da o blokadama odlučuju fiktivni plenumi kao nivo organizovanosti koji nema nikakvo utemeljenje u zakonu i koji čak negira studentski parlament kao jedino legitimno telo samih studenata preko kog se studenti bore za svoja prava. Suprotno zakonu je i upadati u Gradsku kuću u Novom Sadu, upadati na sednice lokalnih samouprava, upadati na sednice raznih esnafskih udruženja ako nisi njihov član i putem pritiska vršiti presiju kakvu odluku udruženje da donese, protivno zakonu je i upadati u sud ili tužilaštvo i čak javno reći da se to radi kako bi se izvršio pritisak na sudije i tužioce da rade po zakonu.

Elem, nabrojao sam koliko god hoćete apsolutnih kršenja zakona koji se kod nas odvijaju, evo, već puna dva i po meseca, koje država toleriše kako se ne bi izazivale veće političke tenzije, a koje veći deo građana apsolutno izvode iz takta i pogađaju. Polako, građani počinju da vide kako nema države i da svaka vaška radi obaška, odnosno šta mu se prohte. Ispada da ko god da se nešto naljuti na državu ima pravo da blokira ulicu i da mu niko ništa ne sme.

Sa druge strane, ljudi se kažnjavaju ako pređu na crveno svetlo, a ovde neko ko dovede u ozbiljnu opasnost i sebe, kao i sve ostale učesnike protesta koji blokiraju mimo zakona neku prometnu ulicu, ne dobije nikakvu kaznu. Stvara se ambijent, odnosno neka nova normalnost, da je anarhija normalno stanje, te da je zapravo intervenisanje države, kako bi obezbedila poštovanje Ustava i zakona, nešto što nije dozvoljeno. Ciljano se ide ka tome da se izbriše autoritet države, te da je pojedinac daleko važniji od čitavog sistema, odnosno da on, kada smatra da na nešto ima pravo, nema te sile nebeske koja bi smela da mu se suprotstavi da ostvari ono što je naumio. Ovakve tendencije su veoma opasne, jer mogu polako dovesti do toga da mnogi požele da uzimaju pravdu u svoje ruke, te da, ne poštujući državu i sistem, počnu sami da hapse, ubijaju, premlaćuju i sl. Zato je sada ovo prekretnica gde će država u nekom momentu morati da pokaže da je država.

Recimo, ako neko ne dozvoljava da rade osnovne škole, a osnovno obrazovanje je po zakonu obavezno, država tu mora da bude brutalna i da omogući nesmetani nastavak rada osnovnih škola. Moraće da deblokira sve državne institucije, uključujući i fakultete, kako bi obezbedila poštovanje zakona i nesmetani rad institucija. Svakog nasilnika moraće da privede poznaniju prava. Nasilje ni u jednom momentu ne sme da bude nesankcionisano. Prag tolerancije odavno je pređen, jer uvek se može prihvatiti da je neko nečim nezadovoljan, pa demonstrira i na uredno prijavljenom skupu ističe neko nezadovoljstvo. Međutim, tamo gde nema čak ni formalnog organizatora, niti prijave, a bezbednost ljudi je veoma ugrožena jer svakako je ozbiljna opasnost blokirati prometne ulice, tu milosti više ne sme da bude. Kako se neko pojavi na ulici, tako bi policija trebalo da ga skloni. Jednostavno, ono što nije normalno, ne sme da postane normalno. Ukoliko se sada popusti, rizikujemo da dođemo u fazu ozbiljne anarhije, gde država više neće imati nikakav auotoritet, niti će je ko poštovati.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista