U klinici „Mejo" pacijent je u centru zbivanja

Put ka uspehu u klinici „Mejo” zasniva se na tome šta lekar zna, ume i šta pokaže da može. Ako su svi segmenti ispunjeni – uspeh je neminovan. To je stav akademika prof. dr Vesne Garović, koja je u ovoj prestižnoj bolnici načelnik nefrologije, što je veoma značajno, budući da je ova grana medicine na klinici „Mejo”, po zvaničnim kriterijumima, čak devet puta u poslednjih 10 godina proglašavana za najbolju u SAD. Ujedno je direktor centra koji se bavi kliničkim studijama, kao i dekan centra za translacione studije.

Gošća podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” je stručnjak za oblast hipertenzije i bolesti bubrega u trudnoći, dobitnik je 2018. godine nagrade klinike „Mejo” za izuzetnog kliničara, a još dve nagrade je dobila prošle godine – Nagradu „Konkora” iz Američkog udruženja za srce, i Nagradu za životno delo „Barbara Marfi” od Američkog udruženja nefrologa. Godine 2022. priznanje je stiglo i od Američkog udruženja za srce za doprinos kliničkoj hipertenziji. Pre nekoliko meseci postala je akademik Srpske akademije nauka i umetnosti.

– To je u stvari jedno prepoznavanje od ustanove koja je meni jako značajna i važna, uz koju sam ja odrasla u smislu svoje edukacije u Beogradu i koja je uvek bila uzor za mene i moje kolege. Tako da to smatram jednim od svojih najvećih profesionalnih uspeha. Odeljenje nefrologije na klinici „Mejo” koje vodim jedno je od najvećih u smislu broja lekara-specijalista koji učestvuju u njenom radu. Pokrivamo grupe koje se fokusiraju na određenu bolest u široj oblasti nefrologije. U Srbiji sam radila kao ginekolog-akušer, a u Americi sam završila specijalizaciju iz interne medicine i supspecijalizaciju iz nefrologije. I onda sam u okviru od te dve svoje medicinske specijalnosti započela subspecijalizaciju i interes za nefrologiju koja se fokusira na bolesti trudnica koje uključuju hipertenziju i bolesti bubrega. Stvarno smo bili pioniri u toj oblasti. Oformila sam još troje, četvoro specijalista u toj specifičnoj oblasti – istakla je dr Garović.

Naša sagovornica ističe da u klinici gde radi imaju tri oblasti u kojima lekari funkcionišu i imaju ekspertizu. Jedna je praksa koja je zvezda vodilja cele vizije klinike „Mejo”, a podržana je od strane edukacije i istraživanja. Na ovoj klinici „Mejo” je pacijent je u centru zbivanja.

– Mi se fokusiramo na kompleksne i teške bolesti koje nisu one koje se leče u opštoj ili u internističkoj praksi. Ono čime se ja bavim, znači bolestima bubrega u trudnoći, zahteva posebnu ekspertizu, znači da neko razume i trudnoću i specifičnosti trudnoće, a razume i bolesti bubrega i u stanju je da leči te pacijente. Oni se gledaju kao celina, odnosno trudnice sa bolestima bubrega su različite od trudnica koje nisu bolesne ili od pacijenata koji imaju bolesti bubrega. Zahvaljujući tome pacijenti dolaze za drugo, treće, neki put i četvrto mišljenje iz drugih centara u Americi, a takođe i širom sveta. U SAD se većina slučajeva povišenog pritiska leči na nivou opšte prakse. Ja kao specijalista vidim pacijente sa povišenim pritiskom za koje lekari opšte prakse nemaju rešenje ili nemaju adekvatnu terapiju. Znači – ne idu odmah kod kardiologa. Na nivou opšte prakse se rešavaju mnoge stabilne hronične i akutne bolesti – objašnjava dr Garović.

Personalizovani pristup lečenju bolesti generalno, naročito kad je kancer u pitanju, je sve više prepoznat i u SAD, pa na klinici „Mejo” pokušavaju da u dijagnostičkom procesu razmatraju genom za svakog pacijenta, znači da on „pomogne” kako u identifikaciji bolesti tako i kada im se određuje terapija.

– To se zove farmakogenomika, znači određujemo terapiju baziranu na genima i na potencijalnom „odgovoru” koji pacijent može da ima na određeni lek. Vrlo je nezahvalno predviđati kad će nešto da se desi, ali sada znam da imamo jednu veliku inicijativu da personalne podatke o genomici uključujemo u istoriju bolesti pacijenta. Kada se utvrdi na osnovu gena koji, recimo, tip karcinoma ima neka osoba, to će biti značajno za budućnost u određivanju njihove terapije, a samim tim je i izlečenje negde blizu. Tipizacija tumora jako puno pomaže u određivanju specifične terapije – navodi gošća našeg podkasta.

Za prevenciju smatra da je veoma važna stavka u životima građana, da metodologija manje-više postoji i kod nas, samo ne postoji sistematski pristup prevenciji.

– Na primer, u Americi je karakteristično da kada neko napuni 50 godina, mora da ode na svoju prvu kolonoskopiju. To je nešto što se smatra standardom zdravstvene nege – dodaje dr Garović.

Istraživanja pokazuju da će bebe trudnica koje imaju problema sa povišenim krvnim pritiskom imati kasnije u životu problema sa hipertenzijom.

– To u stvari zavisi od toga koju vrstu hipertenzije je majka imala, koliko je teška bila ta bolest i da li je zahtevala da se trudnoća završi ranije ili ne. Pošto znamo da ako se trudnoća završi ranije zbog bolesti majke, bebe se rađaju sa manjim brojem funkcionalnih jedinica u bubregu, koji se zovu nefroni, i da ta redukovana funkcionalna masa može da izazove kako hipertenziju, tako i redukciju bubrežne funkcije kasnije u životu – kaže dr Garović.

Ona je objasnila da je važno za zdravlje bubrega smanjiti unos soli, meriti redovno krvni pritisak, težinu držati u okvirima onog što se smatra zdravom, jer višak kilograma povećava rizik za dijabetes koji je jedan od glavnih razloga za gubitak bubrežne funkcije.

– Dijabetes tipa dva se javlja kasnije u životu, uglavnom zbog rezistencije na hormon insulin i taj dijabetes, iako ne daje simptome, izaziva oštećenje organa, prevashodno srca i bubrega, svih organa koji zavise od malih krvnih sudova za cirkulaciju, kao što je, na primer, i mozak. Hipertenzija je sledeći faktor rizika za pojavu bubrežnih oboljenja. I pušenje samo po sebi može da dovede do bolesti bubrega. Važno je konzumiranje tečnosti. Kada je reč o količini tečnosti koju treba uneti, nema tu nekog zlatnog pravila. Čak možda nije ni zdravo piti vodu preko onoga što je neki stimulus žeđi. Bilo je neko takmičenje u Kaliforniji, koja je poznata po zdravom načinu života, gde su se takmičili ko će najviše vode da popije. Žena koja je pobedila je završila u bolnici i čak mislim da ishod nije bio dobar. Postoji mogućnost intoksikacije vodom i tečnošću koje u sebi ne sadrži elektrolite. Ali mnogi ljudi zbog načina života vodu ne piju dovoljno. Važno je da piju tečnost uz hranu, da kada razmišljaju o tome da su žedni, da ne zaborave to. Kada smo gladni, mi ne zaboravimo, a kada smo žedni, nekako taj stimulus i osećaj žeđe nije toliko dominantan kao osećaj gladi. Mislim da je za bubrege najvažnije uzimati dovoljno tečnosti. Ali treba znati i da bubrezi „ne vole” uzimanje mnogo lekova jer na nivou bubrega dolazi do koncentracije lekova u odnosu na to kolika je njihova koncentracija u krvi i u drugim organima. Zato bubrezi pate od raznih negativnih efekata lekova koji se uzimaju. Među njima je, na primer, jedan od lekova koji je jako popularan u svakodnevnoj upotrebi, brufen, koji se uzima za raznorazne bolove, glavobolje i slično. On ima negativan efekat i na bubrežnu funkciju i na hipertenziju, na povišeni pritisak. Postoje ljudi koji moraju da ga uzimaju zbog reumatoloških oboljenja, ali je onda važno da budu dobro hidrirani, da uzimaju dovoljno tečnosti, da ta koncentracija lekova na nivou bubrega ne dostiže jako visoke koncentracije – ukazuje dr Garović.

Ono što je karakteristično za medicinu u celoj Evropi, dodaje ona, jeste da se lekari odlučuju da li će se baviti lečenjem ljudi ili istraživanjima u naučne svrhe.

– Oni koji žele da se bave bazičnom naukom, oni završe neku biohemiju ili ostaju na fakultetu. Ali da lekar kliničar radi u laboratoriji gde ima svoju eksperimentalnu laboratoriju – to nije akademski put koji je ovde prepoznat, niti postoje sredstva da se to radi. A to sam ja želela. Posao mi dozvoljava da radim prekliničke studije sa životinjama, imam oko osmoro ljudi koji rade u mojoj laboratoriji, a istovremeno imam i jako aktivnu kliničku praksu. U ordinaciji vidim pacijente koji imaju bolesti bubrega i hipertenziju. A u laboratoriji radim prekliničke studije na životinjskim modelima preeklampsije i hipertenzije. Tako da imam jedan pristup problemu koji je meni jako intrigantan, kad je u pitanju i klinički deo i bazični deo. Kada odem u laboratoriju, ja sam stvarno, što bi naši rekli, svoj na svome i uživam u poslu koji se tamo radi i radovima koji se završavaju. S druge strane, u kliničkoj praksi dobijem onu trenutnu gratifikaciju onoga što je moje znanje. Drago mi je kada vidim da se neka trudnoća uspešno završila bez obzira na kritična medicinska stanja koja su postojala. Istovremeno, vodim veliki centar za translacione nauke. To su u stvari istraživanja koja imaju za cilj da se istraživanje koje se dešava u laboratoriji „prevede” u kliničku praksu. Ja sam srećna radoholičarka, uživam u tome da radim i jako volim moje kolege, koje sam vrlo precizno izabrala da budu tu – sa osmehom je pojasnila dr Garović.

Pomažem lekarima iz Srbije

Profesorka Garović često citira čuvenog naučnika Nikolu Teslu, koji je jednom prilikom izjavio „da je ostao Srbin i preko mora gde se istraživanjima bavi”.

– Živim u Americi, ali ovde u Srbiji leče se moje sestre, sestrići, prijatelji i lepo je deliti tu neku ekspertizu koju mi tamo dobijemo i razvijati mlade kadrove koji to znanje mogu da donesu u Srbiju i leče naš narod. Do sada je na klinici „Mejo” 10-15 lekara iz Srbije usavršavalo i sticalo znanja iz kardiologije, iz par hirurških disciplina, iz nefrologije, zahvaljujući kontaktima koje sam im ja tamo obezbedila. Svake godine učestvujem u organizaciji Kongresa medicinske dijaspore, koji vode princeza Katarina i princ Aleksandar Karađorđević i sledeće godine opet planiram da dovedem osam lekara. Mislim da su naši lekari jako stručni, imaju jako puno znanja i ako treba da uče od nekoga i da saznaju nešto dodatno, to treba da bude od vrhunskih stručnjaka. Na sledećoj konferenciji jedna od tema će biti visokorizične trudnoće i intenzivna nega, sa akcentom na kardiološko stanje u trudnoći – rekla je dr Garović.

Za Ameriku ne kreće bez ajvara

Gošća našeg podkasta kaže da je američka država Minesota jedna hladna zemlja, i da jedva čeka lepo vreme za duge šetnje sa svojim psima. U zimskim mesecima rekreira se tako što ide u teretanu ili na plivanje. Kada dođe u Beograd, vreme koristi za viđanje sa dragim ljudima, pogotovu sa onima iz najranijih dana sa fakulteta. Iz prestonice u Ameriku uvek nosi ajvar, a u poslednje vreme i sitne posne kolače.

Ako sam nezadovoljna – rešavam problem

Profesorka Garović naglašava da misli da svako ima svoj recept za srećan život.

– Ono što celog života radim, to je da, ako sam sa nečim nezadovoljna, ja ne živim sa tim nego to menjam. Nekada su odluke teške, ali je onda potrebno malo više hrabrosti da se to reši na najbolji način. Ne mora uvek to da se preseče preko noći. Ali ako sam nezadovoljna – to ne potiskujem, nego pokušavam o tome da razmišljam o tome i vidim na koji način to mogu da rešim. Jer ako jednostavno potiskujemo takve stvari, bićemo nesrećni – dodala je naša sagovornica.

CELA EPIZODA