Knjiga koja miriše na Pavićevu lulu

Olja Ivanjicki, Svetlana Velmar Janković, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, Jovan Ćirilov, Jovan Kolundžija, Tomaž Pandur, Silvija Monros Stojaković, Puriša Đorđević, Radovan Beli Marković, Tolstojevi, Isidora Bjelica i Nebojša Pajkić, Antonije Isaković i Lepa Milanin, Miloš Šobajić i Lotka, Ljilja i Momo Kapor, Vera i Vlada Bajac, samo su neka od imena u upravo objavljenoj knjizi Jasmine Mihajlović „Rodoslov prijatelja”, koja je svojevrsni spomenar-album sećanja na razgovore i druženja sa više od četrdeset javnih ličnosti sa kojima su vreme provodili Milorad Pavić i Jasmina Mihajlović, više od tri decenije.

Knjigu je objavio „Službeni glasnik”, a o njoj je govorio Petar Arbutina, koji je svojevremeno u „Dereti” bio urednik Paviću i Jasmini, pa na taj način i sam pripada ovom delu uspomena. O „Rodoslovu” su govorile i Suzana Mančić i Mirjana Bobić Mojsilović, a Arbutina je svoje obraćanje u beogradskoj „Glasnikovoj” knjižari i galeriji, u kojoj su se okupili i neki od aktera knjige (zbog čega je atmosfera bila neobično prisna), započeo nizanjem pomenutih imena, a naglasio je da za ovakvo delo treba biti dovoljno otvoren i iskren prema sebi, kao i prema iskustvima koja život donosi. Po njegovim rečima, ovo je i delo atmosfere, atmosfera je „junak doba”. Jasmina Mihajlović ima dar da je dočara i oživi, a poseduje i pomenutu vrlinu iskrenosti dok govori o Miloradu Paviću i sebi, i tako ispisuje intimnu istoriju umetničke i emotivne sinergije dva pisca, zaustavljajući prolaznost života, a svedočeći više o drugima nego o sebi.

– Ona dela i živote umetnika, pisaca i prijatelja opisuje sa osobenim emocijama i neophodnom dozom iskrenosti i neskrivene ljubavi. „Rodoslov prijatelja” nije samo spomenar dragih ljudi i važnih događaja, već i intimna istorija srpske umetničke scene u poslednjih nekoliko decenija, tumač vremena i prostora, u kojem su se srela dva veka, dvoje ljudi i svi oni koji su o toj osobenoj povezanosti svedočili – istakao je Petar Arbutina, dodajući i to da su Jasmina Mihajlović i Milorad Pavić bili par koga su razlike približavale, a sličnosti razdvajale.

Autorka je naglasila da joj je bilo stalo da o knjizi govore Mirjana Bobić, jer razume njenu urbanost, kulturno nasleđe i nostalgiju, kao i Suzana Mančić, sa kojom lepo razgovora o književnosti.

– Knjigu sam pročitala u dahu, jer slikovito opisuje jedno vreme, a posebno, intrige oko Pavićevog dela „Hazarski rečnik”. Bilo mi je vrlo zanimljivo da sve to pročitam. Rodoslov je slika jednog umetničkog Beograda, koji će možda opet vaskrsnuti, ali i Jugoslavije, ljubavi i druženja, poštovanja, nesuglasica, uz divne fotografije – rekla je Suzana Mančić.

Mirjana Bobić Mojsilović zapazila je da je „Rodoslov prijatelja” jedna čudesna knjiga koja se može čitati kao osobena književna slagalica o ljudima koji su okruživali Jasminu Mihajlović i Milorada Pavića, od trenutka kada su se njih dvoje spojili kao ljubavni i književni par.

– Ova knjiga može se čitati i kao svedočanstvo o poslednjem beogradskom književnom salonu koji se događao na večerama, prijemima i putovanjima. To je knjiga o životima koje danas više ne viđamo na javnoj sceni, potopljenoj novim poimanjem elite, koja nema šta da kaže ukoliko ne govori o moći, novcu i seksu. Šarmantno napisan i luckast „Rodoslov prijatelja” odzvanja Jasmininim smehom, i miriše na Pavićevu lulu. Vraća nas u vreme kad su ljudi umeli da razgovaraju i da se druže. U sećanjima Jasmine Mihajlović naći ćemo više od četrdeset ličnosti, mahom umetnika, koji su trideset godina prolazili kroz njen život, a čudesno je koliko možemo, u ovom malom i ličnom putovanju kroz vreme, pronaći i tragove vlastitih života. Od ljubičaste marame, koja obasjava dan Jovanu Kolundžiji, od instant supica, koje joj donosi Silvija Monros Stojaković, i kuvanja sa Šobajićem i Lotkom, do lepeza krila anđela smrti sa Tolstojevima u Jasnoj poljani, ocene u indeksu, koju mnogo godina kasnije prepravlja akademik Miroslav Pantić. Od pisama divnog Radovana Belog Markovića, do prijateljstva sa neobičnom i svojom Isidorom Bjelicom i Nebojšom Pajkićem, naći će se tu i pokoja reč o podmuklosti beogradske čaršije, ali i to samo ovlaš, kao minijaturni ukras u sinkopi ovih uspomena inspirisanih fotografijama. Možda vrhunac otmenosti leži u onome što Jasmina nije rekla o ljudima koji su u njen život ušli i izleteli kao znak pitanja, neki kao zarezi ili znaci uzvika, a neki kao tačke. „Rodoslov prijatelja” ima šiške i malo kose oči i jagodice Klavdije Šoše i ima veliku beretku. Ponekad je obučen u plišani penjoar u stilu Sare Bernar, golica belom nojevom peruškom, a ponekad miriše na šampanjac i na prašinu pozorišta – rekla je Mirjana Bobić Mojsilović.

Autorka Jasmina Mihajlović naglasila je da se u početku ova knjiga zvala „Crtice i sitnice”, dok odjedanput nije iskrsla ta reč rodoslov. Po njenim rečima, posle korone, delovalo je da su svi otišli, a ovom knjigom želela je da zaustavi vreme, da vrati taj širok krug prijatelja koji po sebi deluje nespojivo, da ih sačuva na fotografijama. Kako je istakla, ovakve knjige obično pišu muškarci, a želela je da iznese samo ono što je lepo i istinito.