Vu­čić: Pra­vi­će­mo plan za Srbiju do 2032. go­di­ne

Ov­de se svi sku­pe i na­pra­ve bez­broj bi­la­te­ra­la, ako ih pa­žlji­vo slu­ša­te, on­da shva­ti­te u ko­jem sme­ru će svet da ide, re­kao je pred­sed­nik Alek­san­dar Vu­čić, ko­ji uče­stvu­je u Svet­skom eko­nom­skom fo­ru­mu u Da­vo­su. „Mno­go će­mo mo­ći da sa­zna­mo o kre­ta­nju fi­nan­si­ja na svet­skom ni­vou, dru­gim tr­ži­šti­ma, kao i to šta mo­že­mo da uči­ni­mo za na­šu ze­mlju da ubr­za­mo rast”, po­ru­čio je Vu­čić. Ka­zao je da „gle­da­mo da u svim to­ko­vi­ma, po­red svih tih stru­ja, za­u­zme­mo do­bru po­zi­ci­ju”. „Da nam je brod uvek u mir­noj lu­ci, ali i kad se kre­će­mo da to bu­de u do­brom sme­ru i da na­ša eko­no­mi­ja ra­ste”, do­dao je.

Pred­sed­nik je iz­ra­zio oče­ki­va­nje da će Sr­bi­ja ove go­di­ne, upr­kos svim spolj­nim, kao i unu­tra­šnjim pro­ble­mi­ma i po­ku­ša­ji­ma obo­je­ne re­vo­lu­ci­je, bi­ti naj­br­že ra­stu­ća eko­no­mi­ja u Evro­pi. „Mi oče­ku­je­mo da ove go­di­ne, upr­kos svim pro­ble­mi­ma, ima­mo naj­br­že ra­stu­ću eko­no­mi­ju. To ni­je la­ko, ve­ruj­te mi, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du sve pro­ble­me spo­lja, iza­zva­ne unu­tra i po­ku­ša­je obo­je­ne re­vo­lu­ci­je i sve dru­ge stva­ri, da us­pe­te da iz­dr­ži­te, ali ve­ru­jem da će­mo iz­dr­ža­ti. I ne sa­mo to, već da će­mo mo­ći da se po­hva­li­mo na kra­ju go­di­ne da smo po sto­pi ra­sta bi­li pr­va eko­no­mi­ja Evro­pe”, re­kao je Vu­čić za TV In­for­mer. Oce­nio je da za­to mno­gi po­ku­ša­ju da za­u­sta­ve Sr­bi­ju. „Za­to je mno­gi­ma va­žno da je za­u­sta­ve, ali ja ve­ru­jem da im ne­će po­ći za ru­kom”, na­gla­sio je Vu­čić.

Go­vo­re­ći o sva­ko­dnev­nim na­pa­di­ma opo­zi­ci­je, re­kao je: „Šta sam sve čuo o se­bi...” „Ni­ka­ko da ču­je­te zbog če­ga. Da li sam ne­što ukrao, to­pio ten­ko­ve? Imam li ne­gde ne­ke ra­ču­ne ili bi­lo šta? Ne­mam. Je­sam li išao na go­di­šnji od­mor? Je li u mo­je vre­me Ko­so­vo pro­gla­si­lo ne­za­vi­snost? Do­đu vre­me­na kad mulj i ta­log is­pli­va­ju na po­vr­ši­nu, 2000. go­di­ne ste ima­li ne­ke lju­de ko­ji su nar­ko-di­le­ri. Je­dan od njih je bio u Ze­mu­nu i po­be­dio je na ve­ćin­skim iz­bo­ri­ma naj­bo­lje mo­gu­će kan­di­da­te. Ka­da do­đe ta­kve vre­me da ta­log is­pli­va, sva­ko­ja­ka ču­da su mo­gu­ća. Oni ima­ju je­dan pro­blem sa mnom. Po­be­đi­va­ću ih svu­da, bi­ću im naj­go­ra noć­na mo­ra. Re­kli smo Evro­plja­ni­ma da sve mo­že u Sr­bi­ji, ali kad kre­ne­te da pri­me­nju­je­te na­si­lje – dr­ža­va će re­a­go­va­ti. Baš kao što je re­a­go­va­la u No­vom Sa­du pre ne­ki dan. Dr­ža­va će se po­na­ša­ti od­go­vor­no i ozbilj­no”, is­ta­kao je Vu­čić.

Po­vo­dom štraj­ka ko­ji spro­vo­de pro­sve­ta­ri u od­re­đe­nom bro­ju ško­la iz­ja­vio je da „oni, po­seb­no u ur­ba­nim sre­di­na­ma, i ne ka­žu ro­di­te­lji­ma da mo­gu da po­ša­lju de­cu u ško­lu, a oni se­de unu­tra, če­ka­ju in­spek­ci­ju i ka­žu: ’Evo, ne­ma đa­ka’. Isto kao na fa­kul­te­ti­ma. To je sra­mo­ta, za­to što ti lju­di ima­ju ogrom­na pri­ma­nja, stu­den­ti ne uče ni­šta. Ta de­ca ne­ma­ju vre­me­na za gu­blje­nje. Ko će da pla­ti sa­mo­fi­nan­si­ra­ju­ćim stu­den­ti­ma ako iz­gu­be go­di­nu? Šta će­mo da ra­di­mo s lju­di­ma u do­mo­vi­ma ko­ji iz­gu­be go­di­nu? Da im pla­ti­mo?”, upi­tao je Vu­čić.

Pro­ko­men­ta­ri­sao je i pro­ziv­ke opo­zi­ci­je na ra­čun di­rek­to­ra Jo­vi­ne gim­na­zi­je u No­vom Sa­du. „Oni isme­va­ju di­rek­to­ra ko­ji kle­či i mo­li se Bo­gu. Vi­di čo­vek s kim ima po­sla, pa šta da ra­di? Ja ni­sam ta­ko re­li­gi­o­zan, pa se ne mo­lim. Ja im ka­žem u li­ce šta mi­slim. Ja ne­ću bi­ti za­do­vo­ljan sve dok sva­ko de­te ne bu­de u ško­li. Sad se pi­tam sa­mo ko ih uči sve. Ima­te 80 od­sto iz­u­zet­nih pro­fe­so­ra, a kad po­gle­da­te Jo­vu Ba­ki­ća, on­da se za­pi­ta­te gde nam je to stvar­no bu­duć­nost”, kon­sta­to­vao je Vu­čić.

Na pi­ta­nje da li opo­zi­ci­o­na­ri iz No­vog Sa­da ko­pi­ra­ju sve ide­je od Hr­va­ta, kad je reč o „po­tro­šač­kom štraj­ku” na ko­ji je po­zvao Mi­ran Po­ga­čar, Vu­čić je re­kao: „Na­ma je po­tre­ban do­bar od­nos s Hr­va­ti­ma, mno­go bo­lji mo­žda ne­go što je me­ni lič­no po­tre­ban. Ali, kad me­ni ne­ko ka­že – do­šli su Hr­va­ti da vam ka­žu ka­ko da se po­na­ša­te, to bi u mo­je vre­me bi­lo ap­so­lut­no ne­mo­gu­će. U to vre­me ni­ko od vo­đa stu­de­na­ta ni­je imao ’ro­leks’”. Od­go­vo­rio je na ko­men­tar vo­di­te­lja Smi­lja­na Banj­ca, ko­ji ga je na­pao to­kom pre­no­sa me­ča No­va­ka Đo­ko­vi­ća i Kar­lo­sa Al­ka­ra­za. „Smi­ljan Ba­njac ni­je sa­svim svoj. Ne mi­slim da bi to tre­ba­lo da ko­men­ta­ri­šem. On je Đi­la­sov po­trč­ko. Lju­di mi­sle da ne­ko do­đe ov­de da bi bio vi­đen. Ne, ov­de do­la­zi­te da bi­ste re­ša­va­li stva­ri za Sr­bi­ju. Odav­de smo us­pe­li da do­ve­de­mo naj­ma­nje de­se­tak fa­bri­ka”, re­kao je Vu­čić.

Go­vo­re­ći o for­mi­ra­nju po­kre­ta i pr­vom sku­pu na­ja­vlje­nom za pe­tak u Ja­go­di­ni, re­kao je da će tu bi­ti pro­fe­so­ra, le­ka­ra, mla­dih lju­di”. „Go­vo­ri­će lju­di ko­je ste ma­lo vi­đa­li u jav­no­sti, ma­lo ili ni­ma­lo u po­li­tič­kom ži­vo­tu. Mo­žda će ne­ku reč da ka­že i Ivi­ca Da­čić, još ni­je od­lu­če­no. Ne­ko­li­ko re­či ću ja da ka­žem i po­ku­ša­ću da pred­sta­vim gde vi­dim bu­duć­nost Sr­bi­je. Mi ima­mo plan do 2027, a i od­re­đe­ne pla­no­ve do 2028. i 2029. Osta­vi­te iz­bo­re po stra­ni, to su pla­no­vi ko­je dr­ža­va pra­vi. Me­đu­tim, mi mo­ra­mo da pra­vi­mo plan do 2032. go­di­ne, jer do­la­ze ogrom­ne pro­me­ne u sve­tu”, po­ru­čio je Vu­čić.

Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja o ra­tu u Ukra­ji­ni, iz­ja­vio je da ni­je re­al­no oče­ki­va­ti da će on br­zo bi­ti okon­čan. „Usko­ro će kod nas do­ći Đor­đa Me­lo­ni. Ona je naj­moć­ni­ja že­na u Evro­pi kad su u pi­ta­nju od­no­si s Do­nal­dom Tram­pom. Ne­mam pre­ve­li­ka oče­ki­va­nja kad je reč o od­no­su no­ve ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je s na­ma, ali se na­dam da će nas bar sa­slu­ša­ti. Ita­li­ja je tre­ći part­ner Sr­bi­je. Ne mo­že­mo oče­ki­va­ti br­zi mir u Ukra­ji­ni. Ni­je re­al­no, ali da ga do­če­ka­mo ove go­di­ne, bio bih ve­o­ma sre­ćan. Sva­ka ini­ci­ja­ti­va Tram­pa mo­že bi­ti iz­u­zet­no va­žna”, po­ru­čio je Vu­čić. Re­kao je da bi sa­da u Da­vo­su tre­ba­lo da se sa­sta­ne s Vo­lo­di­mi­rom Ze­len­skim. „Usko­ro ću sva­ka­ko mo­ra­ti da pri­čam i s Pu­ti­nom. Oni su ti ko­ji od­lu­ču­ju o to­me da li će bi­ti mir ili ne. Tram­pu je po­tre­ban mir u Ukra­ji­ni da bi opet us­po­sta­vio do­mi­na­ci­ju Ame­ri­ke”, na­veo je Vu­čić.

Pro­ko­men­ta­ri­sao je i iz­ja­ve opo­zi­ci­o­na­ra da se upla­šio i da se po­vla­či iz po­li­ti­ke, kao i da mu je u Ja­go­di­ni u pe­tak po­sled­nji skup. „To mo­gu da ka­žu sa­mo lju­di ko­ji me ne po­zna­ju, ali to go­vo­ri o nji­ma. Bi­će da ima­ju vi­šak auto­pro­jek­ci­je u svo­jim iz­ja­va­ma. Ide­mo u Ja­go­di­nu, mi­slim da na otvo­re­nom pro­sto­ru ta­mo ni­sam go­vo­rio od 1994. go­di­ne. To je sko­ro 31 go­di­na. Da­kle, baš sam ra­do­stan što smo iza­bra­li Ja­go­di­nu, sr­ce Po­mo­rav­skog re­gi­o­na. Že­lim tim lju­di­ma da se obra­tim. Opo­zi­ci­ja ni­je pri­hva­ti­la ni re­fe­ren­dum ko­ji sam joj po­nu­dio. Da me sme­ne ne mo­gu, to im je ja­sno. Opro­štaj­ni skup? Zna­či pla­ni­ra­ju da me ubi­ju. Mi­slim da i za se­dam da­na ima dru­gde skup, na se­ve­ru Sr­bi­je. Vo­lim da ka­žem se­ver Sr­bi­je jer on­da ka­žu ’Vu­čić ne pri­zna­je Voj­vo­di­nu’. Vo­lim ja Voj­vo­di­nu. Bit­no je da lju­di zna­ju da će­mo da se bo­ri­mo. Sr­bi­ja će bi­ti ze­mlja po­bed­nik, u to ne­mam sum­nje. Ni­kad ne­ću za­bo­ra­vi­ti ni na dru­ge kra­je­ve. Ima­će­mo mno­go vi­še tih ma­lih sku­po­va, gde ću ja da ču­jem lju­de, a ma­nje ve­li­kih sku­po­va”, za­klju­čio je Vu­čić.