Više od deset škola na jednog inspektora

Uz napomene da se u douniverzitetskom školstvu i kada su zaposleni u štrajku mora obezbediti minimum procesa rada, a da će i tada, u skladu sa propisima, plate prosvetnih radnika koji drže skraćene časove biti umanjene, predstavnici vlasti, prosvetnog i državnog vrha, konstantno upozoravaju da će u školama u kojima je nezakonito obustavljen rad „prosvetna inspekcija raditi svoj posao”. Inspektori posla imaju napretek. Nema ih dovoljno.

U Srbiji, prema otvorenim podacima Ministarstva prosvete, ukupno ima 1.767 državnih osnovnih i srednjih škola (matičnih ustanova) i više nego deset puta manje prosvetnih inspektora, svega 164, kako se navodi u najnovijem Godišnjem izveštaju o radu prosvetne inspekcije.

Zvanična statistika kaže da fali trećina potrebnog broja prosvetnih inspektora, a neki od njih su ovih dana u otvorenom pismu kolegama objasnili da ne žele da postupaju po aktuelnom nalogu s najviše prosvetne instance da preispitaju zakonitost rada škola, direktora i nastavnika u kućama znanja u kojima je nastavu obustavila većina ili manji deo kolektiva.

Kao prosvetni inspektori zaduženi za postupanje u nekim od škola na teritoriji grada Zrenjanina, a u cilju zaštite profesionalnog i ličnog integriteta, kako su pojasnile Ivana Atanacković, koja 13 godina radi kao prosvetni inspektor, i Ružica Tapavički, koja taj posao obavlja 22 godine, odnosno od formiranja prosvetne inspekcije, oglušile su se o naloge nadležnih.

U otvorenom pismu navele su da smatraju da bi u aktuelnim društvenim okolnostima postupanje prosvetnih inspektora po datom nalogu „sa unapred utvrđenom šemom zapisnika o vanrednom nadzoru i merama koje treba nalagati ustanovama” bilo dovedeno u pitanje funkcionisanje celokupnog proseca obrazovanja i da bi to „izazvalo veće štetne posledice od onih koje bi nastupile da ovlašćenje nije primenjeno ili je primenjeno na drugi način”.

Ove prosvetne inspektorke uveravaju da bi postupanjem na način koji se od njih traži „prosvetni inspektori prekoračili granice svojih ovlašćenja, vršeći nadzor nad primenom Zakona o štrajku”. Njihov je zaključak i da bi realizacija aktuelnih vanrednih nadzora prosvetne inspekcije po školama predstavljala „korišćenje inspekcijskih ovlašćenja u svrhu zastrašivanja i pritisaka na učenike i zaposlene u prosveti, te bezbednosni rizik za prosvetne inspektore, odnosno korišćenje ovlašćenja prosvetnih inspektora za rešavanje celokupne situacije nastale u sistemu obrazovanja, koja predstavlja političko i sistemsko pitanje”.

Obrazlažući takav stav navele su niz profesionalnih razloga, ali su i istakle i, kako navode, moralne i etičke razloge i obavezu da „kao ljudi i građani ove zemlje ne podlegnemo pritiscima i najavama putem medija da će inspekcija raditi svoj posao, nego da svi budu aktivni učesnici u uspostavljanju pravednog društva, lišenog korupcije i nepravde, u kome se zakoni neće primenjivati samo u odnosu na određena lica i u određenim situacijama”.

– Ukoliko bi došlo do utvrđivanja odgovornosti svih zaposlenih u ustanovi, u kom slučaju je kao jedina mera nakon utvrđene odgovornosti predviđen prestanak radnog odnosa zaposlenog, isto bi predstavljalo rizik da ustanova nema nastavnike u radnom odnosu, te da shodno članu 92 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne može da obavlja delatnost – ukazale su ove inspektorke.

Kada je reč o učenicima, naglasile su da u skladu sa Konvencijom o pravima deteta, koja je deo našeg unutrašnjeg pravnog poretka, deca imaju pravo da slobodno izražavaju svoje mišljenje o svim pitanjima koja ih se tiču, kao i pravo na slobodu izražavanja, udruživanja, mirnog okupljanja...

– Mere izrečene na način kako je predviđenom pomenutom šemom zapisnika zahtevaju sprovođenje postupaka protiv zaposlenih i učenika, što bi dovelo do administrativnog kolapsa u ustanovama, te do toga da iste ne budu izvršive, što bi dodatno obesmislilo smisao postojanja i funkcionisanja prosvetne inspekcije, te značajno narušilo ugled i poverenje u prosvetnu inspekciju – pojasnile su Atanackovićeva i Tapavički.

Razjasnile su i da je prosvetni inspektor samostalan u radu u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonskom regulativom, da za svoj rad odgovara lično a da ga obavlja bez nezakonitog spoljašnjeg uticaja, ograničenja, nagovaranja, pritisaka, pretnji ili mešanja.

Ministarstvo prosvete saopštilo je juče da prosvetni inspektori Ivana Atanacković i Ružica Tapavički nisu republički nego gradski, i da zato „ostavlja gradu Zrenjaninu da u skladu s nadležnostima procenjuje njihove postupke”. Vanrednim inspekcijskim nadzorom koji je u toku utvrđuju se konkretni razlozi blokada određenog broja škola i preduzimaju mere u skladu s propisima, ukazao je prosvetni vrh, preneo je Tanjug.

Nedostaje 76 gradskih prosvetnih inspektora

Ukupan utvrđen broj prosvetnih inspektora kojima su povereni poslovi na pokrajinskom i gradskom (opštinskom) nivou iznosi 219, ali je angažovano svega 13 pokrajinskih i 130 gradskih. Nedostaje 76 gradskih prosvetnih inspektora, prema podacima iz najnovijeg Godišnjeg izveštaja o radu prosvetne inspekcije. U istom dokumentu se precizira i da trenutno 57 gradova (opština) uopšte nema svoje prosvetne inspektore na lokalu, iako je trebalo da ih angažuju odavno, još na osnovu pravilnika iz 2018 godine.