Zapad sprema „evropski KFOR" za Ukrajinu

Zapad ne odustaje od sna da se sa vojničkom čizmom što više približi Moskvi, makar maskiran u neku varijantu plavih šlemova ili „evropskog KFOR-a”.

Povratak Trampa u Belu kuću ponovo je oživeo prošlogodišnju ideju francuskog predsednika Emanuela Makrona o slanju evropskih vojnika u Ukrajinu. Ali ovog puta u ulozi „mirotvoraca” koji bi bili raspoređeni na liniji razgraničenja s ciljem da odvrate Rusiju od neke buduće agresije.

U situaciji kada novi američki predsednik šalje „ultimatum” Vladimiru Putinu kako će Rusija biti u velikoj nevolji, ako ne postigne sporazum o okončanju rata u Ukrajini, Kijev smatra izvodljivim scenario koji uključuje raspoređivanje do 50.000 stranih vojnika, piše „Fajnenšel tajms”.

Prema pisanju lista, između 40.000 i 50.000 stranih vojnika moglo bi da bude razmešteno duž linije razgraničenja duge 1.000 kilometara. Mirovni kontingent mora biti „dovoljno moćan da ne bude laka meta za ruske trupe” i dovoljno veliki da u slučaju eskalacije nema potrebu za momentalnim pojačanjem, rekao je bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a Kamil Grand za britanski ekonomski dnevnik, procenjujući njihov potencijal snaga na 40.000.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu poručio Evropi da bi, ako misli da bude ozbiljna, trebalo bi da pošalje 200.000 pripadnika evropskih mirovnih snaga. Ali takva očekivanja Zelenskog su po oceni stručnjaka za bezbednost nerealna. Poređenja radi, 200.000 vojnika približno odgovara veličini francuske armije, a daleko prevazilazi saveznički kontingent koji se 1944. godine u Drugom svetskom ratu iskrcao na plaže Normandije.

U međuvremenu, dok su očekivani pregovori Moskve i Kijeva još uvek na dugom štapu, u EU se vode diskusije o ideji razmeštanja vojnih snaga na lini razgraničenja. O tim planovima razgovaraće 3. februara na neformalnim skupu i britanski premijer Kir Starmer i generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

Prema nekim nacrtima ova mirovna misija bi imala tri cilja: da uveri Ukrajinu kako ima zapadnu podršku, zatim da odvrati Rusiju od ponovnog napada i pokaže Americi da je Evropa posvećena garantovanju bezbednosti Ukrajine. Za sada se Poljska i Nemačka protive ideji slanja trupa. Varšava insistira na tome da NATO članice koje se graniče sa Rusijom ne bi trebalo da budu uključene u mirovnu misiju u Ukrajini. Tako da bi neku mini-vojnu koaliciju mogli da predvode Velika Britanija, Francuska, Holandija, baltičke i nordijske zemlje.

Prema zamislima vojnih planera, uloga NATO-a u ovoj misiji namerno bi bila svedena na minimum kako bi se ograničio rizik od eskalacije sa Rusijom. Evropske trupe bi bile takozvane snage za stabilizaciju, ali ne i potpuno neutralne mirovne snage poput UN plavih šlemova. Ove jedinice mogle bi da budu raspoređene po modelu Južne Koreje, gde su raspoređeni američki vojnici ili po receptu KFOR-a koji pod patronatom NATO-a vodi „operaciju podrške miru” u južnoj srpskoj pokrajini.

Ali čak i da dođe do nekog sporazuma Kijeva i Moskve na kome insistira Tramp pitanje je da li bi Kremlj pristao da NATO vojnici presvučeni u evropske mirotvorce vršljaju blizu ruske granice. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov već je ranije izjavio da bi prisustvo stranih vojnih kontingenata u Ukrajini moglo da izazove krajnje negativne posledice, čak i nepopravljive. Poslanici ruske Dume su juče poručili da je američki predsednik izabrao pogrešnu strategiju da zaustavi rat u Ukrajini, ako je odlučio da sa Rusijom razgovara jezikom sile i ultimatuma.

Tramp je specijalnom izaslaniku za Ukrajinu Kitu Kelogu dao rok od 100 dana da zaustavi sukob na osnovu svog plana koji predviđa početak pregovora i zamrzavanje ratnih dejstava na postojećoj liniji fronta. Prema tom rešenju okupirani ukrajinski regioni koje je Rusija već zvanično uključila u sastav države mogli bi biti vraćeni nekim budućim diplomatskim sporazumom. Ali Kremlju se ne žuri da tako lako pristaje na američke uslove, jer u penzionisanom generalu Kelogu vidi pre svega relikt prethodnog hladnog rata. „Volstrut džornal” stoga procenjuje da Kelogova posrednička misija neće imati velike šanse na uspeh, osim ako se sam Tramp direktno ne uključi u organizaciju pregovora Kijeva i Moskve.