Zvanično, u većini škola se održavaju časovi

Precizniji presek stanja u preduniverzitetskom školstvu koji bi predočio bar koliko je škola u kojima nema nikakvog štrajka ostaje nepoznanica, dok resorno Ministarstvo prosvete saopštava visoke procente škola u kojima se „odvija nastava”. Mnoge roditelje učenika učitelji i odeljenjske starešine obavestili su da danas neće biti nastave u školama, jer su tako odlučili kolektivi koji se priključuju „generalnom štrajku”. Iz dana u dan ove prve sedmice drugog polugodišta podaci prosvetnog vrha dostupni javnosti svedoče da je sve više škola u kojima se nastava realizuje. Juče se „nastava odvijala u 97 odsto od ukupno 1.773 osnovne i srednje škole”, rečeno je za Tanjug u Ministarstvu prosvete. Prema tome, časova uopšte nije bilo u svega tri odsto škola. Ukupan broj škola u Srbiji koji se navodi u saopštenjima resornog ministarstva ne podudara se sa ukupnim brojem škola u našoj zemlji koji je naveden na portalu otvorenih podataka tog istog ministarstva, gde je jasno precizirano da postoji 1.275 osnovnih škola (1.254 javne i 21 privatna) i 582 srednje škole (513 javnih i 69 privatnih), dakle ukupno 1.857 osmoletki i srednjih škola na republičkom nivou. Tri odsto je škola u kojima nema nastave, znači da se časovi uopšte ne održavaju u samo pedesetak škola.

Dan ranije nadležni su izneli podatak da je u oko 14 odsto škola nastava na neki način ometena, što bi značilo u oko 250 škola. Ako je tako mali broj škola u kojima su časovi prosvetnom neposlušnošću i buntom poremećeni, nameće se pitanje šta su razlozi najavljenog mogućeg produžetka nastavnog dela ove školske godine i pomeranja termina polaganja prijemnih i maturskih ispita. Pogotovo ako se ima u vidu da odlukom najodgovornijih za obrazovanje nije produžena nego za dve sedmice skraćena ne tako daleka školska 2022/23. godina, u kojoj je takođe bilo više jednodnevnih obustava rada zbog protesta prosvetara, a naročito nakon izmicanja stolice profesorki u Trsteniku i masakra koji je počinilo dete u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”. Te godine nije pomeran završni ispit. Prošle, recimo, jeste za jedan dan, kada je vlada neposredno pre male mature odlučila da drugi dan islamskog praznika Kurban-bajrama bude neradni, pa je za taj jedan dan i odloženo polaganje završnog ispita za osmake.

Od starta ovog polugodišta „Politika” uporno pita nadležne u Ministarstvu prosvete koliko škola radi neometano bez štrajka, u koliko je potpuno a u koliko je delimično nastava obustavljena i u koliko škola su časovi skraćeni. Istrajno ne odgovaraju ni na naše upite o tome u kojim gradovima i opštinama su škole masovno obustavile rad, koliko prosvetnih radnika ne drži nastavu, za koliko je nastavnika do sada prosvetna inspekcija naložila direktorima da pokrenu disciplinske postupke i sprovedu meru raskida ugovora o radu... Zanimalo nas je i koliko je prosvetnih inspektora odbilo nalog da izvrši aktuelni vanredni nadzor u školama, kao i koliko je direktora podnelo ostavke od početka ovog polugodišta. Odgovora nema.

– Ako hoćete da me citirate i ako su tih tri odsto škola u kojima nema nastave podaci koje je u javnost iznela resorna ministarka, onda – što je babi milo, to joj se i snilo. To je vređanje inteligencije ljudi kojima se ta informacija prosleđuje. Svako neka ode u perimetru od nekoliko kilometra od svog mesta stanovanja i naći će bar deset škola, a među njima bar sedam u kojima je nastava delimično ili potpuno u obustavi. Nadležni mogu da kažu da se u školi nastava odvija iako od 90 nastavnika samo dvoje drži časove, a da škola radi i kad u njoj sedi samo direktor. Potpuno je jasno da zvanični podaci nemaju veze s realnošću – smatra Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS).

Ovaj sindikat je mali, nije reprezentativan, ne učestvuje u pregovorima s vladom. Krovne četiri sindikalne organizacije u prosveti naziva takozvanim reprezentativnim sindikatima, a kad su oni odlučili da „zamrznu” štrajk, NSPRS je pokrenuo aktuelnu bunu prosvetnog esnafa. Da ta pobuna ne jenjava svedoče i okupljanja roditelja učenika ispred brojnih škola u znak podrške nastavnicima koji su se drznuli da nastavu prekinu, uprkos upozorenjima da bi zbog toga mogli da ostanu bez posla. Za kratko vreme NSPRS je mrežu škola u kojima ima članstvo proširio za oko 150, tako da ih je sada ukupno oko 450, što je oko četvrtine ukupnog broja škola u Srbiji.

– To ne znači da je u tim školama naš sindikat većinski, u mnogima je još u postupku registracije. Informacije koje nam pristižu s terena svedoče da i mimo našeg i bilo kog sindikata u ogromnom broju škola nastavnici obustavljaju rad. Negde je to većina kolektiva, negde samo jedan nastavnik. Ljudi su se organizovali prvo na nivou škola, pa na nivou gradova. Čačak stoji, Užice stoji, mi tamo nemamo članstvo, tj. imamo jednog člana u Užicu. Od škola u kojima imamo članstvo u 90 odsto se sprovodi delimična ili potpuna obustava rada. Smešno je reći da je delimično obustavljen rad u školi u kojoj od 90 nastavnika troje drži nastavu. Nema šanse da se sve pohvata, a svakodnevno nove škole ulaze u obustavu – uverava Kokot.

Juče su ga, tvrde, obavestili o obustavljanju nastave u još 20 škola, a iz subotičke gimnazije, u kojoj je, kako kaže, od ponedeljka oko 60 nastavnika u potpunoj obustavi, javljeno mu je da je bila inspekcija, da je direktoru naložila da svojim kolegama u blokadi podeli otkaze, a da je umesto toga on podneo ostavku. Najavljeni mogući produžetak školske godine i pomeranje prijemnih i maturskih ispita, u ovom momentu, ističe on – nije tema.

– Kada se situacija normalizuje, javnost treba da zna da će prosvetni radnici učiniti sve da nadoknade propušteno i da decu najbolje moguće pripreme za izazove koji su pred njima, kao što smo to radili i do sada uprkos svim otežavajućim okolnostima. U ovom trenutku su mnogo važnije stvari na talonu: pitanje države u kojoj je vladavina prava, u kojoj su pred zakonom svi jednaki, institucije rade, a dok se to ne reši šta da učimo decu. Mislim da je kap prelila čašu i da je strah promenio stranu. Siguran sam da se nadležni sada mnogo više plaše nas nego mi njih – ukazuje Kokot.

Ali zbog toga što se u školama ne zna ko kako radi – trpe deca.

– Znam. Svega ima. Prosvetni sistem je u ovom momentu u rasulu kojem se svakog dana priključuju nove škole – zaključuje Kokot.